Bačka županija i grad Bač, po kojoj je ova županija i dobila ime, zabeleženi su već u 11. veku (Bachiensibus), a županija je obuhvatala prostor današnje južne Bačke, od ušća Drave u Dunav, pa celim tokom Dunava, do ušća Tise u Dunav, kao i sav prostor između dveju reka, od Apatina na zapadu, do ispod Sente na istoku. Županijsko sedište Bač imalo je, poput Bodroga, veliku i jaku tvrđavu, koja je, za razliku od Bodroga, sačuvana i do danas. I Bačka županije je, nakon turskih osavajanja, prestala da postoji kao administrativna celina, da bi, nakon povlačenja Turaka 1687. godine, diplomom Lepoloda I iz 1699. g. bila ponovo uspostavljena. U carskoj…
-
-
MAJ NA SOMBORSKIM SALAŠIMA
Maj je bio jedan od najdelatnijih meseci u godini na somborskim salašima. Uveliko rasvetala priroda iziskivala je povećan trud ratara i domaćina. Setva jarih žita i prolećnih useva bila je okončana do kraja aprila ili početka maja meseca, nakon čega je sledilo paranje plugom sa posebnim raonikom, tzv. „paračem“, koji je, obično, vukao konj, dok bi ratar držao ručice pluga sa kajasima oko vrata (ukoliko je konj bio mlad ili nenaviknut na ovaj posao, morao je neko da ga vodi, obično neko od mlađih ko još nije bio dorastao težim radovima). U drugoj polovini maja počinjalo je okopavanje kukuruza od trave i korova, sa proređivanjem i čupanjem zaperaka, pa zagrtanje.…
-
STARI USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA
Uskršnji običaji somborskih Srba preneti su iz nekadašnjih postojbina prilikom brojnih seoba, i predstavljali su čitavu lepezu sedmonedeljnih utvrđenih rituala, koji su, neretko, bili ispunjeni prastarom tradicijom, čiji su neki elementi poticali još iz predhrišćanskih vremena. Zbog prostora, ovde ćemo zabeležiti samo običaje od Velikog petka do Uskršnjeg ponedeljka. Veliki petak se revnosno poštovao kao dan potpune žalosti za raspetim Gospodom Isusom Hristom. Tog dana nisu rađeni nikakvi poslovi po kući ili na njivi, a u mnogim porodicama ni kuća nije čišćena, niti su kreveti nameštani posle spavanja. Čitav dan se „jednoudilo“, odnosno nije se jelo niti pilo do izlaska zvezda. Jelo se uveče, i to samo posne pogačice i…
-
USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH BUNJEVACA
Veliki hrišćanski praznik Uskrs somborski Bunjevci, u gradu i na okolnim salašima, najsvečanije su dočekivali. Uskršnje pripreme počinjale su na Veliki petak, kada se strogo postilo (samo uz kokice ili uz krompir sa ljuskom). Tog dana nije se izlazilo na njivu, niti je ložena vatra nakon izlaska sunca. Prepodne se odlazilo na kalvariju, koja se nalazila na kraju Florijanovog sokaka, a Bunjevci po salašima okupljali bi se oko drvenog ili kamenog krsta (križa), tu bi izmolili krunicu, posle čega bi krst bio poškropljen vodicom i celivan. Bunjevački momci iz grada su, svečano obučeni u crna odela, bunjevačke „čakšire“, čizme i u belim rukavicama, odlazili u crkvu Presvetog Trojstva ili Sv.…
-
APRIL NA SOMBORSKIM SALAŠIMA
April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara. Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima. Sa livada je čišćena…
-
ČIKA RADA – SOMBORSKI RUSO
„Somborski Ruso“, kako je Jovan Skerlić nazvao dr Radivoja Simonovića, lekara i zdravstvenog prosvetitelja, plodnog pisca, istoričara, etnografa, geografa, planinara i fotografa, rođen je u sremačkom selu Ledinci 1858. godine. Po završetku medicinskih studija u Beču radio je kao vojni lekar u Češkoj. Služba ga je 1887. g. odvela u Hercegovinu, a zatim u Trst, nakon čega je četiri godine bio opštinski lekar u Milni na Braču, pa banjski lekar u Lipiku, u Slavoniji. Odatle se, 1896. godine, doselio u Sombor, gde je otvorio privatnu ordinaciju. Naklonost i poverenje sugrađana stekao je svojim savesnim radom, izrazitim intelektom, ali i pristupačnošću i neposrednošću. Prisno je drugovao sa već ostarelim Lazom Kostićem,…
-
SALAŠKO NASELJE GRADINA
Atar nekadašnje pustare, a kasnije salaškog naselja Gradina pored Sombora, bio je, po površini, najveći atar na teritoriji grada Sombora. Ime ove pustare u srpskom jeziku obično predstavlja toponim nastao kraj ostataka neke stare tvrđave, na šta kod Gradine ukazuju i arheološki nalazi, kao i mapa Bačke županije, na kojoj je 1760. i 1766. godine, pored natpisa Velika Gradina (Nagy Gradina), ucrtan simbol tvrđave. U spisku naselja somborske nahije, zapisanih na turskim popisima iz 1554, oko 1570. i 1590. godine, za Gradinu je navedeno da 1554. g. ima jednu, oko 1570. g. četiri, a 1590. g. sedam kuća. U popisima poseda Kaločke nadbiskupije Gradina je oko 1643. g. imala godišnja…
-
ORANJE U SOMBORSKOM ATARU
U somborskom ataru, kao, uostalom, i po celoj Bačkoj, pred jesenju setvu oralo se dva ili tri puta, a pred prolećnu jedanput ili dvaput, zavisno od vrste i valjanosti zemlje. Prvo oranje bilo je ubrzo nakon žetve, a grumenje zemlje koje bi ralo izbacilo u prvom oranju bilo bi izloženo suncu, kiši, preko zime i mrazevima, pa bi se u drugom oranju lakše drobilo i sitnilo. Dva ili tri oranja bila su neophodna zato što su ralo ili drveni plug samo parali, ali ne i prevrtali zemlju. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno (prvobitni plugovi, početkom…
-
PRVA SOMBORKA KOJA JE VOZILA AUTOMOBIL
Prva žena koja je imala vozačku dozvolu u Somboru bila je 18-togodišnja Irma Cviršic, ćerka somborskog imućnog električarskog preduzetnika Karla Cviršica i njegove supruge Milice Pujin. Irma je vozački ispit položila i dozvolu dobila od Redarstva grada Sombora, pre više od 90 godina, 5. jula 1928. godine, sa nepunih 18 godina. Kako je njen otac bio vlasnik najveće somborske automobilske garaže “Vulkan”, koja je prodavala i popravljala automobile, njegova ćerka je od mladosti imala mogućnost da nauči da vozi i da se još u devojačkim godinama bavi automobilizmom. Njen auto imao je više od 16 KS. Inače, broj automobila u Somboru bio je tada ograničen na 35, a najveća dozvoljena…
-
HKD “MIROLJUB” (HKUD “VLADIMIR NAZOR”) U SOMBORU
Ove godine navršava se 85 godina kako je 6. decembra 1936. god. u Somboru osnovano Hrvatsko kulturno društvo „Miroljub“. Osnivačkom skupu u Domu Sv. Ceclije, na Vencu Radomira Putnika, prisustvovalo je oko 180 budućih članova, mahom doskorašnjih pripadnika somborskog „Bunjevačkog kola“, u kojem je, polovinom tridesetih godina 20. veka, kulminirao politički raskol između pripadnika struje bunjevačke autohtonosti i zagovornika hrvatskog identiteta Bunjevaca, politički okupljenih oko HSS (mahom su to bili socijalno siromašniji i verski aktivniji, a po godinama mlađi članovi somborske bunjevačke populacije). Na osnivačkoj skupštini usvojena su pravila rada Društva, a za prvog predsednika izabran je Antun Matarić (1899-1984). Društvo je ponelo ime pesnika Miroljuba Ante Evetovića (1862-1921). Kako…
