• DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI

    GODIŠNJI OBIČAJI SOMBORACA I SOMBORSKIH SALAŠARA

    Među običajima i verovanjima u somborskih Srba i Bunjevaca, kako po gradu, tako i po okolnim salašima, nalazio se znatan broj prastarih narodnih običaja vezanih za pojedine verske praznike i određena godišnja doba. – O Svetom Trifunu (1/14. februara), guščijem svecu, nasađivane su guske i nije se radilo u baštama. Vinogradari su na Svetog Trifuna odlazili u vinograde, orezivali čokot i zalivali ga vinom kako bi vinograd dobro rodio te godine. Verovalo se da najkasnije do Svetog Trifuna treba posejati žito. – Na Blagovesti (25. marta/7. aprila) nije se radilo, a posebno su se žene uzdržavale od svakog posla. Muž toga dana nije prilazio ženi jer bi se dete koje…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    PRIČA O STANIŠIĆKOM RATNOM ZAROBLJENIKU 

    U mojoj porodičnoj arhivi sačuvana je Potvrda o otpustu iz zarobljeničkog logora Mirka Stepanovića iz Stanišića (velikog nemačko-mađarsko-srpskog sela severno od Sombora), inače starijeg brata mog dede Ozrena. Mirko Stepanović (1902-1966) bio je predratni kraljevski žandarmerijski narednik, sa službom u Stanišiću, Belom Manastiru i Odžacima. Kada je Nemačka, sa svojim saveznicima, 6. aprila 1941. g. napala Kraljevinu Jugoslaviju, i Mirko je bio mobilisan, a već 12. aprila zarobili su ga pripadnici Vermahta. U junu 1941. godine, sa ostalim jugoslovenskim ratnim zarobljenicima srpske narodnosti, Mirko je bio prebačen u nemački logor za ratne zarobljenike XVII-A u Kajzerštajnbruhu, jugoistočno od Beča. U ovom logoru su od 1940. g. boravili francuski i belgijski…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    TRADICIJA BOGOJAVLJENSKOG OSVEĆENJA SOMBORSKE GRADSKE KUĆE

    Duže od dva veka trajala je tradicija osvećenja somborske Gradske kuće bogojavljenskom vodom, a utemeljena je još u vreme kada je graničarski kapetan somborskog šanca bio Jovan Janko Branković (između 1717. i 1734. godine). Njegov kaštel se od 1749. g. nalazio u osnovi kasnije somborske Gradske kuće. Somborski pravoslavni stanovnici, koji su tada činili 2/3 gradskog življa, svake godine o Bogojavljenju su, po svršetku vodoosvećenja,  išli u litiji iz Svetođurđevske crkve u Brankovićev kaštel (kasnije Gradsku kuću), gde je s najvećom svečanošću u velikoj dvorani, uz pojanje bogojavljenskih pesama, protojerej čitao svečano jevanđelje o krštenju Hristovom i zatim osvećenom vodicom blagoslovio ovaj opštinski dom i sva njegova odeljenja, a zatim…

  • Istorija,  Običaji,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    JANUAR NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Obično se smatra da su zimski meseci vreme smiraja na salašima i među paorima, kao i vreme slava, veselja, okupljanja, prela, kola itd. Ipak, i najhladniji mesec bio je vreme stalnog  rada. Početkom godine, u januaru, pri lepšim danima, na još neuzorane njive (kao i u bašte i vinograde), izvlačen je stajnjak (stajsko đubrivo) koje je slagano na gomile kako mu hladan vazduh, vetar i mraz ne bi izvukli snagu. Gde je bilo moguće na njive je rastiran i razdrobljeni „kamenozem“ (glinoviti krečnjak), koji je dobro đubrio (gnojio) zemlju. Tokom zimskih meseci popravljana je i zemlja „peskulja“ tako što je na nju vučena ilovača, a na ilovaču je, opet, vučen…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    SOMBORKA – NAŠA PRVA FILMSKA GLUMICA

    Kada je pionir kinematografije, Somborac Ernest Bošnjak (1876-1963), pokrenuo 1923. g. prvo jugoslovensko filmsko preduzeće (BOER-FILM Sombor), rešio je da u rodnom gradu snima igrane filmove. Putem oglasa pozvao je zainteresovane glumce i glumice na audiciju, pa se nekoliko mladih Somboraca javilo na oglas, a među njima je bila i 23-godišnja Irena Novak (rođena 1900. g. u Baji), koja je, uz lepotu, imala i očit dar za glumu. Irena je oduševila publiku na probnim snimanjima i dobila je, prilikom projekcija tih snimaka u somborskom bioskopu, najviše glasova na anketnim listićima koje su gledaoci popunjavali. Bošnjak je ispoštovao mišljenje publike i Irena Novak je dobila glavnu ulogu u prvom igranom filmu…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    NOVOGODIŠNJA ZDRAVICA!

    Evo, stiže, leto novo, pa vam mudro držim slovo, sa željama za boljitak, za veseo i zdrav žitak! Ova čaša, dika naša, koju dižem kod birtaša, gde nas prate dva gajdaša i tri dobra tamburaša, nek’ se diže povisoko, da nam bude svetlo oko, da jasnoga bude vida, da se gradi, da se zida, da se rađa, da se množi, i ognjište da se loži! Da se jagnji, da se prasi, a žeđ vinom da se gasi, da se koti, da se ždrebi, neka bude žetvi, berbi, da se teli, da se jari, da ne budeš tvrd na pari! Gde košnice medne stoje neka ti se pčele roje, nek’ rađaju…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    BOŽIĆNA ČESTITKA

    SVIMA KOJI DANAS PROSLAVLJAJU BOŽIĆ NEKA SVETLOST BETLEHEMSKE ZVEZDE DOPRE U SVAKI KUTAK SRCA I PROBUDI RADOST ŽIVOTA, NADU I VERU U MOGUĆNOST BOLJIH, DOSTOJNIJIH I LJUDSKIJIH VREMENA ZA SVE. DRAGI PRIJATELJI, ŽELIM VAM BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ! KEDVES BARÁTAIM, ÁLDOTT ÉS BOLDOG KARÁCSONYT KÍVÁNOK! LIEBE FREUNDE, ICH WÜNSCHE IHNEN EIN GESEGNETES UND GLÜCKLICHES WEIHNACHTSFEST! DEAR FRIENDS, I WISH YOU A BLESSED AND MERRY CHRISTMAS! MILAN STEPANOVIĆ & WWW.RAVNOPLOV.RS   

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARI BOŽIĆNI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA I BUNJEVACA

    Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim srpskim i bunjevačkim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan,…