• RAVNIČARSKI DIVANI

    SOMBORKA – NAŠA PRVA FILMSKA GLUMICA

    Kada je pionir kinematografije, Somborac Ernest Bošnjak (1876-1963), pokrenuo 1923. g. prvo jugoslovensko filmsko preduzeće (BOER-FILM Sombor), rešio je da u rodnom gradu snima igrane filmove. Putem oglasa pozvao je zainteresovane glumce i glumice na audiciju, pa se nekoliko mladih Somboraca javilo na oglas, a među njima je bila i 23-godišnja Irena Novak (rođena 1900. g. u Baji), koja je, uz lepotu, imala i očit dar za glumu. Irena je oduševila publiku na probnim snimanjima i dobila je, prilikom projekcija tih snimaka u somborskom bioskopu, najviše glasova na anketnim listićima koje su gledaoci popunjavali. Bošnjak je ispoštovao mišljenje publike i Irena Novak je dobila glavnu ulogu u prvom igranom filmu…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    NOVOGODIŠNJA ZDRAVICA!

    Evo, stiže, leto novo, pa vam mudro držim slovo, sa željama za boljitak, za veseo i zdrav žitak! Ova čaša, dika naša, koju dižem kod birtaša, gde nas prate dva gajdaša i tri dobra tamburaša, nek’ se diže povisoko, da nam bude svetlo oko, da jasnoga bude vida, da se gradi, da se zida, da se rađa, da se množi, i ognjište da se loži! Da se jagnji, da se prasi, a žeđ vinom da se gasi, da se koti, da se ždrebi, neka bude žetvi, berbi, da se teli, da se jari, da ne budeš tvrd na pari! Gde košnice medne stoje neka ti se pčele roje, nek’ rađaju…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    BOŽIĆNA ČESTITKA

    SVIMA KOJI DANAS PROSLAVLJAJU BOŽIĆ NEKA SVETLOST BETLEHEMSKE ZVEZDE DOPRE U SVAKI KUTAK SRCA I PROBUDI RADOST ŽIVOTA, NADU I VERU U MOGUĆNOST BOLJIH, DOSTOJNIJIH I LJUDSKIJIH VREMENA ZA SVE. DRAGI PRIJATELJI, ŽELIM VAM BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ! KEDVES BARÁTAIM, ÁLDOTT ÉS BOLDOG KARÁCSONYT KÍVÁNOK! LIEBE FREUNDE, ICH WÜNSCHE IHNEN EIN GESEGNETES UND GLÜCKLICHES WEIHNACHTSFEST! DEAR FRIENDS, I WISH YOU A BLESSED AND MERRY CHRISTMAS! MILAN STEPANOVIĆ & WWW.RAVNOPLOV.RS   

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARI BOŽIĆNI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA I BUNJEVACA

    Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim srpskim i bunjevačkim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    DOBRI KONJI SOMBORSKI

    Somborski graničari su krajem 17. i početkom 18. veka konje gajili najviše radi vojnih potreba. Prema podacima zbirnog popisa iz 1702. godine, u Somboru je bilo 476 konja i 75 ždrebadi (županijski porez na jednog konja iznosio je početkom XVIII veka jednu i po forintu, pa je moguće da su i ovde Somborci davali umanjene podatke). Sumarni popis somborskih graničara iz 1715. g. ovde je zabeležio 163 graničara u konjičkoj kompaniji i 128 graničara raspoređenih u dve pešačke kompanije, a oni su ukupno imali 519 konja (1718. g. taj broj je iznosio 547 odraslih konja). U popisu ostavine preminulog somborskog graničarskog kapetana Jovana Brankovića zapisano je s proleća 1735. g.…

  • PALETA RAVNICE,  Priroda ravnice,  RAVNIČARSKI DIVANI

    BARE KRAJ SOMBORA

    U ataru Sombora bilo je više od trideset većih bara, ritova i slatinastih livada, čija je pojedinačna površina prelazila nekoliko desetina, a ponekad, u vreme poplava, i nekoliko stotina jutara. Veći deo ovih bara nalazio se u severnom slivu reke Mostonge (i njihove vode nalivale su Mostongu), a predstavljale su ostatke nekada, tokom srednjeg veka, skoro potpuno barovitog i močvarnog područja, koje se, kada bi se i reka Mostonga razlila, pretvaralo u nepregledno jezero. Kako je još 1882. g. u svom istraživanju o somborskim barama, objavljenom u Letopisu Matice srpske br. 133 napisao Mita Petrović, srpski akademik i profesor prirodnih nauka u Srpskoj učiteljskoj školi u Somboru, nijedna somborska bara,…

  • Gastronomija,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI KROMPIR

    Krompir je u Somboru i na okolnim salašima počeo da se gaji tek u poslednjoj trećini 18. veka. Somborci su ga sejali ugledajući se na pridošle Nemce, a najstariji sačuvan izveštaj o sejanju krompira u somborskom ataru potiče iz 1795. godine. Hvaleći krompir, somborski prosvetitelj, književnik i senator Avram Mrazović (1756-1826), sledeći Dositeja, bodrio je u svojoj knjizi „Rukovodstvo k poljskomu strojeniju“ 1822. g. ovdašnje zemljodelce da ga što više seju, smatrajući da ništa „trud njiov nagraditi ne može, kao sejanje krompira; ovo je jedan plod zemnji, koji makar kako neplodna i nerodna godina bila bi, nuždu čelovečesku zakrpiti može. Bura, pljusak, led, tuča i budi kakva nepogoda nek sve…

  • Istorija,  Običaji,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI

    PATRIJARHALNI RED U STARIM SOMBORSKIM PORODICAMA

    Po srpskim i bunjevačkim kućama u Somboru, a posebno na okolnim salašima, zajedno su, sve do pre stotinjak godina, živela tri, ponekad i četiri pokolenja jedne porodice. Porodične zadruge bile su posebno brojne do kraja 18. veka, kada su počele prve deobe imanja zbog grananja porodica. Iz pisma koje je 1742. g. somborski graničarski barjaktar Nikola Lalošević poslao sa ratišta u Bavarskoj, prema nabrajanju braće i snaha prilikom pozdrava, vidi se da je porodična zadruga somborskih Laloševića tada brojala četvoricu punoletne i oženjene braće. Na popisu tek razvojačenih somborskih graničara, iz juna 1746. godine, zabeleženo je da je poručnik Todor Stojačić živeo u porodičnoj zadruzi, čiji je bio starešina, sa…