Pustara, a kasnije i salaško naselje istočno od Sombora, pominje se još u turskim popisima u drugoj polovini 16. veka, kada su sa ovim imenom, u široj okolini Sombora, zabeležena naselja Srednje, Male i Gornje Šaponje, koja su imala svega po nekoliko kuća. Pustara se pominje i 1643. godine, a početkom poslednje decenije 17. veka pustara Saponÿa zapisana je kao komorski posed. Od 1702. g. Šaponje su jedna od pustara u posedu somborskih graničara, a 1749. g. ova pustara pripala je posedima slobodnog i kraljevskog grada Sombora. U opisu koji je 1746. g. načinio upravnik komorskih dobara baron Redl, zapisano je da godišnji prihod sa ove pustare iznosi 509 forinti…
-
-
STATUS PLAĆEN SA PREKO 200 KILOGRAMA ZLATA
Nakon četiri godine učešća somborskih graničara u Ratu za austrijsko nasleđe, carica Marija Terezija, za čije su pravo na presto Somborci ginuli po evropskim ratištima u Šleziji i Baravskoj, 1. jula 1745. g. oduzela je Somboru status vojničkog šanca na Potiskoj vojnoj granici, a ovdašnji graničari, koji su činili 3/4 stanovništva Sombora, stavljeni su pred izbor da napuste Sombor i presele se na Posavsku vojnu granicu u Sremu, ili da postanu komorski podanici (tzv. „paori“), koji će Kraljevskoj komori plaćati zakup zemlje. Ni jedno ni drugo rešenje Somborcima nije bilo prihvatljivo, pa su započeli borbu da njihovo mesto dobije status slobodnog i kraljevskog grada. Skoro tri godine trajali su teški…
-
GRB BAČKE ŽUPANIJE
Bačka županija i grad Bač, po kojoj je ova županija i dobila ime, zabeleženi su već u 11. veku (Bachiensibus), a županija je obuhvatala prostor današnje južne Bačke, od ušća Drave u Dunav, pa celim tokom Dunava, do ušća Tise u Dunav, kao i sav prostor između dveju reka, od Apatina na zapadu, do ispod Sente na istoku. Županijsko sedište Bač imalo je, poput Bodroga, veliku i jaku tvrđavu, koja je, za razliku od Bodroga, sačuvana i do danas. I Bačka županije je, nakon turskih osavajanja, prestala da postoji kao administrativna celina, da bi, nakon povlačenja Turaka 1687. godine, diplomom Lepoloda I iz 1699. g. bila ponovo uspostavljena. U carskoj…
-
MAJ NA SOMBORSKIM SALAŠIMA
Maj je bio jedan od najdelatnijih meseci u godini na somborskim salašima. Uveliko rasvetala priroda iziskivala je povećan trud ratara i domaćina. Setva jarih žita i prolećnih useva bila je okončana do kraja aprila ili početka maja meseca, nakon čega je sledilo paranje plugom sa posebnim raonikom, tzv. „paračem“, koji je, obično, vukao konj, dok bi ratar držao ručice pluga sa kajasima oko vrata (ukoliko je konj bio mlad ili nenaviknut na ovaj posao, morao je neko da ga vodi, obično neko od mlađih ko još nije bio dorastao težim radovima). U drugoj polovini maja počinjalo je okopavanje kukuruza od trave i korova, sa proređivanjem i čupanjem zaperaka, pa zagrtanje.…
-
STARI USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA
Uskršnji običaji somborskih Srba preneti su iz nekadašnjih postojbina prilikom brojnih seoba, i predstavljali su čitavu lepezu sedmonedeljnih utvrđenih rituala, koji su, neretko, bili ispunjeni prastarom tradicijom, čiji su neki elementi poticali još iz predhrišćanskih vremena. Zbog prostora, ovde ćemo zabeležiti samo običaje od Velikog petka do Uskršnjeg ponedeljka. Veliki petak se revnosno poštovao kao dan potpune žalosti za raspetim Gospodom Isusom Hristom. Tog dana nisu rađeni nikakvi poslovi po kući ili na njivi, a u mnogim porodicama ni kuća nije čišćena, niti su kreveti nameštani posle spavanja. Čitav dan se „jednoudilo“, odnosno nije se jelo niti pilo do izlaska zvezda. Jelo se uveče, i to samo posne pogačice i…
-
USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH BUNJEVACA
Veliki hrišćanski praznik Uskrs somborski Bunjevci, u gradu i na okolnim salašima, najsvečanije su dočekivali. Uskršnje pripreme počinjale su na Veliki petak, kada se strogo postilo (samo uz kokice ili uz krompir sa ljuskom). Tog dana nije se izlazilo na njivu, niti je ložena vatra nakon izlaska sunca. Prepodne se odlazilo na kalvariju, koja se nalazila na kraju Florijanovog sokaka, a Bunjevci po salašima okupljali bi se oko drvenog ili kamenog krsta (križa), tu bi izmolili krunicu, posle čega bi krst bio poškropljen vodicom i celivan. Bunjevački momci iz grada su, svečano obučeni u crna odela, bunjevačke „čakšire“, čizme i u belim rukavicama, odlazili u crkvu Presvetog Trojstva ili Sv.…
-
APRIL NA SOMBORSKIM SALAŠIMA
April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara. Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima. Sa livada je čišćena…
-
ČIKA RADA – SOMBORSKI RUSO
„Somborski Ruso“, kako je Jovan Skerlić nazvao dr Radivoja Simonovića, lekara i zdravstvenog prosvetitelja, plodnog pisca, istoričara, etnografa, geografa, planinara i fotografa, rođen je u sremačkom selu Ledinci 1858. godine. Po završetku medicinskih studija u Beču radio je kao vojni lekar u Češkoj. Služba ga je 1887. g. odvela u Hercegovinu, a zatim u Trst, nakon čega je četiri godine bio opštinski lekar u Milni na Braču, pa banjski lekar u Lipiku, u Slavoniji. Odatle se, 1896. godine, doselio u Sombor, gde je otvorio privatnu ordinaciju. Naklonost i poverenje sugrađana stekao je svojim savesnim radom, izrazitim intelektom, ali i pristupačnošću i neposrednošću. Prisno je drugovao sa već ostarelim Lazom Kostićem,…
-
SALAŠKO NASELJE GRADINA
Atar nekadašnje pustare, a kasnije salaškog naselja Gradina pored Sombora, bio je, po površini, najveći atar na teritoriji grada Sombora. Ime ove pustare u srpskom jeziku obično predstavlja toponim nastao kraj ostataka neke stare tvrđave, na šta kod Gradine ukazuju i arheološki nalazi, kao i mapa Bačke županije, na kojoj je 1760. i 1766. godine, pored natpisa Velika Gradina (Nagy Gradina), ucrtan simbol tvrđave. U spisku naselja somborske nahije, zapisanih na turskim popisima iz 1554, oko 1570. i 1590. godine, za Gradinu je navedeno da 1554. g. ima jednu, oko 1570. g. četiri, a 1590. g. sedam kuća. U popisima poseda Kaločke nadbiskupije Gradina je oko 1643. g. imala godišnja…
-
ORANJE U SOMBORSKOM ATARU
U somborskom ataru, kao, uostalom, i po celoj Bačkoj, pred jesenju setvu oralo se dva ili tri puta, a pred prolećnu jedanput ili dvaput, zavisno od vrste i valjanosti zemlje. Prvo oranje bilo je ubrzo nakon žetve, a grumenje zemlje koje bi ralo izbacilo u prvom oranju bilo bi izloženo suncu, kiši, preko zime i mrazevima, pa bi se u drugom oranju lakše drobilo i sitnilo. Dva ili tri oranja bila su neophodna zato što su ralo ili drveni plug samo parali, ali ne i prevrtali zemlju. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno (prvobitni plugovi, početkom…
