• DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI CRNOGORSKI BUKVAR NASTAO JE U SOMBORU

    U vreme zakonskih prosvetnih reformi i preuređenja srpskog školstva u Austrougarskoj, nastavnik i pedagog somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije) Nikola Vukićević (Sombor, 1830 – Sombor, 1910), koji će duže od 30 godina biti i upravnik ove najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelja, zdušno je pomagao uspostavu prvih školskih ustanova u kneževini Crnoj Gori. Kada je 1869. g. osnovana Bogoslovija na Cetinju, crnogorski knez Nikola I je, na predlog prote Rajevskog iz ruskog poslanstva u Beču, na mesto glavnog školskog nadzornika i rektora Bogoslovije postavio Milana Kostića (rodom iz sela Sivca kraj Sombora), svršenog pravnika i bogoslova sa Kijevske duhovne akademije. Rajevski je Kostiću predložio i da pozove Nikolu Vukićevića da…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA

    Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC

    Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja  „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVI SRPSKI UDŽBENIK IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU

    Godine 1824, Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), zapravo prvi srpski udžbenik iz astronomije (poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski i nemački jezik, a neko vreme (od septembra 1814. do juna 1816. g.)…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU

    Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    KAKO JE LAZA KOSTIĆ POSTAO NAJPLAĆENIJI GLUMAC NA SVETU

    Godine 1895. pričao je Laza Kostić, malo u šali, a više u zbilji, kako je, sedam godina ranije, postao najplaćeniji glumac na svetu, i to – na Cetinju. Glumeći u pozorišnoj predstavi Kostić je, za svaku izgovorenu reč, dobio ni manje, ni više, no po 15 srebrnih florina (ili 185 grama srebra). Kako je Kostić postao toliko plaćen glumac govori priča koja sledi. Godine 1886. g. štampano je na Cetinju prvo izdanje  drame „Balkanska carica“ crnogorskog kneza Nikole I Petrovića, koja je, u kraćoj verziji, premijerno izvedena na Cetinju još 1884. godine. Knez Nikola je, u jesen 1888. godine, u čast dolaska svoje rođake kneginje Darinke i njene kćerke Olge…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBOR U KOLOPLETU MUZA I ČOVEKOLJUBLJA (BESEDA dr SAŠE MARKOVIĆA NA PROMOCJI MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU…”, 14. FEBRUARA 2020)

    Beseda istoričara prof. dr Saše Markovića, redaktora monografije “U tom Somboru… Grad u prizmi stoleća”, izgovorena na promociji knjige, u Velikoj sali zdanja Županije u Somboru, 14. februara 2020. godine: SOMBOR U KOLOPLETU MUZA I ČOVEKOLJUBLJA U svom pomalo melanholičnom osvrtu na desetogodišnjicu od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, 1928. godine, Isidora Sekulić – jedna od najpoznatijih učenica somborske Preparandije, podelila je sa drugima utisak o Vojvodini koja se zapustila i kojoj je potrebna svojevrsna renesansa. Sa tim u vezi ona je izrazila nadu da će ovu kulturnu obnovu pokrenuti gradovi, a posebno upečatljiv je, po njenom mišljenju Sombor koji treba da bude „perjanik“ u ovom procesu. Tom prilikom je ona…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    REČ AUTORA (NA PROMOCIJI MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU…”, 14. FEBRUARA 2020)

    Obraćanje Milana Stepanovića, autora monografije “U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća” na predstavljanju knjige u Velikoj sali zdanja Županije u Somboru, 14. februara 2020. godine: Poštovana gradonačelnice, časni oče, dame i gospodo, dragi sugrađani, gosti i prijatelji, Težnje savremene istoriografije sve više se kreću ka proučavanju istorije svakodnevnog života. Ovaj, danas već uticajan pravac, po svojoj prirodi najpogodniji je za izučavanje na lokalnom nivou. Zbog toga je, poslednjih decenija, vidno prisutan uspon lokalne, odnosno mikroistorije, koja, po definiciji prof. dr Čarlsa Džojnera, teži za odgovorima na velika pitanja u malim sredinama. Stoga i monografija U TOM SOMBORU – GRAD U PRIZMI STOLEĆA prikazuje ovaj naš stari panonski grad,…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PROMOCIJA MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU – GRAD U PRIZMI STOLEĆA” (SOMBOR, 14. FEBRUARA 2020)

    U Velikoj Sali zdanja Županije u Somboru predstavljena je 14. februara 2020. godine, kao prva u nizu manifestacija koje obeležavaju Dan Grada Sombora, upravo štampana monografija Milana Stepanovića „U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća“. Ova obimna i luskuzna monografija štampana je na 416 strana i predstavlja grad Sombor kroz istoriju, ali i njegovu arhitekturu, kulturni identitet, prosvetu, duhovni život i prepoznatljivosti. Objavljivanje monografije pomogao je Grad Sombor, a objavljena je u izdanju UG „Norma“ Sombor, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Gradskog muzeja u Somboru. Prisutnima, koji su u prepunoj sali prisustvovali predstavljanju knjige, prvo se obratila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, a potom, u ime izdavača, i direktorica somborske…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost

    VELJKO PETROVIĆ O “PAORSKIM GNJIDAMA” I “LUTKAMA” NA KRATKIM KOLIMA

    Mladi srpski pesnik Veljko Petrović iz Sombora je 1906. godine objavio pesmu “Ratar”. Njeno postojanje je dokaz Petrovićevog ugledanja na Đuru Jakšića koji je srpskog poljoprivrednika takođe izrazito nazivao ratarom. Mladalačka poezija Veljka Petrovića svedoči da je smisao izraza paor u Vojvodini bio klasna uvreda. Ne postoji sažetija, osećajno snažnija, ubojitija i jasnija osuda upotrebe izraza paor van pesme “Vojvodino stara, zar ti nemaš stida”, iz 1912. godine. I svetuju „Balkan“ još te tvoje lutke: „nije dosta srpski, nema pojam bistar o slobodi“ – grme, oni koji ćutke trpe da ih ćuša ma čiji ministar, koji svog seljaka guleć’ ruže pseći, p’ onda ruke peru od „paorskih gnjida“, oni koji…