• DAMARI RAVNICE,  Književnost

    VISOKO PRIZNANJE MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU – GRAD U PRIZMI STOLEĆA”

    Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije danas je (19. aprila 2021) zvanično saopštio da je nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), kao autoru najboljeg monografskog dela u 2020. godini na srpskom govornom području, pripala Somborcu Milanu Stepanoviću za njegovu monografiju „U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća“. Nagrada (WIPO Medal for Creativity), koja se dodeljuje povodom 100 godina postojanja Zavoda za intelektualnu svojinu, biće uručena autoru monografije na svečanosti u Beogradu, na Svetski dan intelektulane svojine, 26. aprila ove godine. Nagradu Milanu Stepanoviću dodelila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (predsednik komisije); dr Radomir Popović, naučni savetnik…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORSKI GRANIČARSKI OFICIRI OPEVANI SU U EPSKOM SPEVU O BAČKIM JUNACIMA

    Epski spev u desetercu Dostojna plemenite Bačke starih uspomena sadašnji i drugi slavinske krvi delijah slava bačkim plemićem, koji je, na narečju bačkih Bunjevaca, u 799 stihova, napisao i, povodom krunisanja Leopolda II, objavio filozof i pesnik Grgur Peštalić (Vaškut, 1755 – Baja, 1799), nastao je po ugledu na dela Andrije Kačića Miošića i posvećen je vojevanju bačkih Bunjevaca i Srba (graničara Potiske vojne granice) protiv Turaka i drugih neprijatelja Habzburške monarhije od kraja 17. do polovine 18. stoleća, koji: Sridom Bačke gusto prohodaju Pivajući na rat izhodaju; Konj do konja, junak do junaka, Bojno koplje, vojak do vajaka, Bubnji grmu, svirale sviraju, Trublje trubu, da Turke tiraju… Spev je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PROMOCIJA KNJIGE “SOMBOR – SLOVO PO SLOVO”

    Povodom Dana grada Sombora, 17. februara 2021. godine, u somborskom Narodnom pozorištu predstavljena je knjiga Milana Stepanovića SOMBOR – SLOVO PO SLOVO (101 priča u 30 slova). Organizator promocije bila je somborska Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, koja je, sa UG „Norma“ Sombor, i izdavač knjige. Pozdravnu reč pred stotinjak prisutnih posetilaca promocije izgovorila je Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke, a potom je prisutne i učesnike promocije pozdravila Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika Sombora. Glumica Biljana Keskenović je pročitala odlomak iz knjige, koji se odnosi na Povelju slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. godine, a zatim je tamburaški orkestar Srednje muzičke škole „Petar Konjović“ odsvirao tri kompozicije, uz pratnju vokalne solistkinje…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    ENGLESKA VERZIJA MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU…” (“IN THAT SOMBOR TOWN…”)

      U štampi je engleska verzija monografije Milana Stepanovića U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA, koja se na engleskom zove IN THAT SOMBOR TOWN… SEEN THROUGH THE PRISM OF TIME. Monografija je potpuno istog obima i dimenzija kao srpska ćirilična i latinična verzija (format 31 x 24 cm, 416 strana, pun kolor, kunstdruk hartija, tvrd povez, preko 900 ilustracija). Knjiga će iz štampe izaći do kraja februara ili početka marta 2021. godine, a zainteresovani mogu da je, do izlaska, nabave po pretplatnoj ceni od 4.300,- dinara (prodajna cena biće 6.000,- dinara).

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    BOLOVANJE I SMRT LAZE KOSTIĆA

    Posle smrti svoje supruge Julijane, krajem oktobra 1909. godine, u njihovoj prostranoj kući Laza Kostić je ostao potpuno sam. Prvi put naredne godine nije obeležio svoju krsnu slavu (Sv. Jovana, 7/20. januara). Supruzi je dao šestonedeljni  pomen, često je obilazio njen grob i ozbiljno je razmišljao o preseljenju u Beč, ali je hteo ovde da sačeka njen godišnji pomen (Svetislavu Stefanoviću polovinom marta 1910. godine, piše iz Sombora: Još mi je kao u tuđoj kući. Na groblju kao da mi je bliže srcu. Pa te dosade svaki čas. Počinje se vršiti reč moje pokojnice svojim bolničarkama: „Ostavljam mu sve što imam, al’ će videti kakva je to briga“. Jutros dobih…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI CRNOGORSKI BUKVAR NASTAO JE U SOMBORU

    U vreme zakonskih prosvetnih reformi i preuređenja srpskog školstva u Austrougarskoj, nastavnik i pedagog somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije) Nikola Vukićević (Sombor, 1830 – Sombor, 1910), koji će duže od 30 godina biti i upravnik ove najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelja, zdušno je pomagao uspostavu prvih školskih ustanova u kneževini Crnoj Gori. Kada je 1869. g. osnovana Bogoslovija na Cetinju, crnogorski knez Nikola I je, na predlog prote Rajevskog iz ruskog poslanstva u Beču, na mesto glavnog školskog nadzornika i rektora Bogoslovije postavio Milana Kostića (rodom iz sela Sivca kraj Sombora), svršenog pravnika i bogoslova sa Kijevske duhovne akademije. Rajevski je Kostiću predložio i da pozove Nikolu Vukićevića da…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA

    Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC

    Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja  „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVI SRPSKI UDŽBENIK IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU

    Godine 1824, Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), zapravo prvi srpski udžbenik iz astronomije (poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski i nemački jezik, a neko vreme (od septembra 1814. do juna 1816. g.)…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU

    Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…