Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI

STARI USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA

Uskršnji običaji somborskih Srba preneti su iz nekadašnjih postojbina prilikom brojnih seoba, i predstavljali su čitavu lepezu sedmonedeljnih utvrđenih rituala, koji su, neretko, bili ispunjeni prastarom tradicijom, čiji su neki elementi poticali još iz predhrišćanskih vremena. Zbog prostora, ovde ćemo zabeležiti samo običaje od Velikog petka do Uskršnjeg ponedeljka.

Veliki petak se revnosno poštovao kao dan potpune žalosti za raspetim Gospodom Isusom Hristom. Tog dana nisu rađeni nikakvi poslovi po kući ili na njivi, a u mnogim porodicama ni kuća nije čišćena, niti su kreveti nameštani posle spavanja. Čitav dan se „jednoudilo“, odnosno nije se jelo niti pilo do izlaska zvezda. Jelo se uveče, i to samo posne pogačice i kokice. Vino se nije pilo jer je simbolizovalo Hristovu krv. Nisu kucani ekseri niti se bolo iglama da ne bi bile povređivane Hristove rane. Na pojedinim salašima i u okolnim selima kraj Sombora još pre izlaska sunca paljena je vatra na kojoj je iskokan kukuruz, a uveče bi na njoj domaćice barile jaja koja su tu noć i šarana. Jaja su bojena mlečikom i varzilom. Prvo našarano jaje zvalo se čuvarkuća i ono se posle Uskrsa sitnilo i davalo živini. Jaja su šarana pomoću voska, najčešće crvena, žuta i bela. Sa puno umeća domaćice su na jajima izrađivale slike ptica, paunova i cveća. Ukoliko je neko od ukućana umro u godini kada se slavi Uskrs, jaja su šarana u komšijskoj kući.

Uskršnja jaja šarana na stari način

Neki somborski salašari su na Veliku subotu sejali detelinu. Tog dana je klano jagnje ili živina za sutrašnji veliki praznik (u Somboru i okolini za Uskrs se nije klao petao kako ne bi preminuo gazda kuće). Žene su mesile uskršnji kolač sa mlekom i kvascem (milihbrot) na čiju je gornju koru stavljano crveno jaje. Spravljani su i posebni kolači za mušku i žensku decu, a kolači za muškarčiće nazivani su „batina“ ili „batinica“. Na groblje je u Veliku subotu iznošen kolač od kiselog testa, koji je deljen prosjacima.

Uskršnji kolač

Najveći hrišćanski praznik, Uskrs, svečano je dočekivan. Kućna čeljad, posebno ona mlađa, umivala bi se na uskršnje jutro vodom u kojoj je bilo potpljeno crveno jaje, kako bi bili zdravi i rumeni. Praznik je, nakon višenedeljnog posta, počinjao mrsnim doručkom koji bi okupio celu porodicu. Nakon tucanja šaranim jajima, jajetom bi se prvo omrsio domaćin kuće, a potom i ostali ukućani. Za doručak su služeni barena šunka, ren, mladi luk i uskršnja jaja. Svi ukućani, „lepo opravljeni“, odlazili su kolima posle doručka u svoju crkvu (Svetođurđevsku ili Svetopretečevu), na prazničnu liturgiju. Tad bi središte grada bilo zakrčeno brojnim lepo ukrašenim paorskim kolima ili fijakerima imućnijih srpskih salašara iz Lenije, Radojevića, Žarkovca, Lugumeraca, s Čičova, Bukovca, iz Rančeva, Bilića, Obzira i Šaponja. Po povratku iz crkve sledio je bogat prazničan ručak. Nakon molitve, domaćin je sekao uskršnji kolač. Kosti iz šunke ili od jagnjeta nisu bacane psima, nego su iznošene na njivu ili u bašti i tamo su zakopavane. Nakon ručka deci su deljena šarena jaja.

Tradicionalni uskršnji doručak posle sedam nedelja posta
Somborska Svetođurđevska crkva (na ručno bojenoj fotografiji) početkom 20. veka
Somborska Svetopretečeva crkva (na ručno bojenoj fotografiji) početkom 20. veka
U grad se na uskršnju liturgiju dolazilo u svečanom ruhu

Na drugi dan Uskrsa – Vodeni ponedeljak – izlazilo se na groblje, gde su nošeni uskršnji kolači i šarana jaja. Sveštenik je na groblju držao opšti pomen za sve umrle. Drugog dana Uskrsa momci, svečano obučeni, odlazili su u devojačke kuće i po prastarom, svakako još predhrišćanskom običaju, polivali su vodom devojke ili mlade žene. Pevali su: Ustaj, curo, pa suknju navlači, evo idu tebi polivači, a na dar su dobijali uskršnji kolač i šarena jaja. Kolač za polivače bio je pečen od dve struke testa, kružnog oblika, sa rupom na sredini jer su polivači dobijene kolače stavljali na drvenu motku i tako ih nosili kroz sokake ili salaše, po čemu se znalo koliko su devojaka polili. Ponegde su polivači dolazili praćeni gajdašem ili frulašem. Na drugi dan Uskrsa mlađi iz kuće, ili nova snaha, nosili su u posebno ukrašenom peškiru ili marami „kolačari“ uskršnji kolač kumovima i udatim kćerima. Na Vodeni ponedeljak žene nisu prale rublje da ne bi dobile vodenu bolest, a kvočke nisu nasađivane jer bi jaja bila vodena, odnosno mućkovi.

Polivači (momci iz somborskog predgrađa Prnjavora, na drugi dan Uksrsa 1938. godine, na glavnoj ulici)
Uskršnji kolač “s rupom” i uskršnjim jajima pripremljen za polivače

U novije vreme devojke su, na treći dan Uskrsa, polivale momke, ali to nije bio izvorni i drevni običaj.

Uskrs je, početkom 20. stoleća, svojim čitaocima svake godine prigodnim člankom na naslovnoj strani čestitao i somborski srpski nedeljnik “Sloga”.

Uskršnji broj somborske “Sloge” iz 1907. godine, sa prigodnim člankom Stefana Ilkića, kasnije arhimandrita

M. S. 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.