• DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    HKD “MIROLJUB” (HKUD “VLADIMIR NAZOR”) U SOMBORU

    Prošlo je više od 80 godina kako je 6. decembra 1936. god. u Somboru osnovano Hrvatsko kulturno društvo „Miroljub“. Osnivačkom skupu u Domu Sv. Ceclije, na Vencu Radomira Putnika, prisustvovalo je oko 180 budućih članova, mahom doskorašnjih pripadnika somborskog „Bunjevačkog kola“, u kojem je, polovinom tridesetih godina 20. veka, kulminirao politički raskol između pripadnika struje bunjevačke autohtonosti i zagovornika hrvatskog identiteta Bunjevaca. Na osnivačkoj skupštini usvojena su pravila rada Društva, a za prvog predsednika izabran je Antun Matarić (1899-1984). Društvo je ponelo ime pesnika Miroljuba Ante Evetovića (1862-1921). Kako je „Miroljubu“ pristupio veći broj mladih ljudi (uglavnom ovdašnjih Bunjevaca i Šokaca), radni entuzijazam bio je velik, pa je, ubrzo, napredak…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI

    GODIŠNJI OBIČAJI SOMBORACA I SOMBORSKIH SALAŠARA

    Među običajima i verovanjima u somborskih Srba i Bunjevaca, kako po gradu, tako i po okolnim salašima, nalazio se znatan broj prastarih narodnih običaja vezanih za pojedine verske praznike i određena godišnja doba. – O Svetom Trifunu (1/14. februara), guščijem svecu, nasađivane su guske i nije se radilo u baštama. Vinogradari su na Svetog Trifuna odlazili u vinograde, orezivali čokot i zalivali ga vinom kako bi vinograd dobro rodio te godine. Verovalo se da najkasnije do Svetog Trifuna treba posejati žito. – Na Blagovesti (25. marta/7. aprila) nije se radilo, a posebno su se žene uzdržavale od svakog posla. Muž toga dana nije prilazio ženi jer bi se dete koje…

  • Arhitektura,  DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  PALETA RAVNICE

    TRI SOMBORSKE VODICE

    Širom Bačke je tokom ranijih vekova bio raširen običaj da se pored izvora ili bunara sa lekovitom i isceliteljskom vodom, za koju se verovalo da može da ozdravi čoveka i isceli bolesti, budu građene omanje kapelice koje su nazivane vodice ili vodica. Na ovim mestima su se, o danu svetitelja kome je kapela posvećena, okupljali stanovnici sa okolnih salaških naselja kao i iz varoši, te je nakon crkvene službe organizovano veselje. Kraj Sombora su se nalazile tri vodice – Bukovačka, Šaponjska i Bilićka, koje je SPC (Eparhija bačka) priznavala za „sveto mesto“ (u celoj Bačkoj takvih vodica je bilo 21). Svaka vodica je imala svoju kapelicu, krst i ozidan bunar…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARI BOŽIĆNI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA I BUNJEVACA

    Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim srpskim i bunjevačkim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan,…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARA SOMBORSKA MUŠKA NOŠNJA

    Muška nošnja somborskih Srba i Bunjevaca kako u gradu, tako i po salašima, bila je slična, i nije se, osim u sitnim pojedinostima, razlikovala. Nastala je u drugoj polovini 18. veka i bila je, uz manje izmene, skoro istovetna sve do početka 20. veka. Delovi stare muške nošnje bili su košulja, gaće, prsluk, košuljac, suknja, pršnjak, kožuh, kožne čakšire i opaklija. Svakodnevna muška košulja pravljena je od postava (grubog domaćeg kudeljnog platna). Navlačila se preko glave, bila je bez kragne,sa uzanom ogrlicom oko vrata koja se vezivala uzicom uvučenom kroz rupu na ogrlici (košulja nije imala dugmad). Leđa košulje bila su veoma nabrana kao i dugački i široki rukavi. Na…