• DAMARI RAVNICE,  Književnost

    DODELA NAGRADE AUTORU MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU…”

    Danas su u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, povodom 100-godišnjice ove republičke institucije i Svetskog dana intelektualne svojine, dodeljene nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za Srbiju 2020. godine, u više kategorija (pronalazači najboljeg patenta, najbolji industrijski dizajn, autor najboljeg monografskog dela iz oblasti društveno-humanističkih nauka i najbolji mladi pronalazači). Ovom prilikom nagrađen je pokretač i autor većine priloga na sajtu “Ravnoplov” Milan Stepanović, kao autor najboljeg monografskog dela u 2020. godini, za monografiju „U tom Somboru – grad u prizmi stoleća“. Nagradu – plaketu (WIPO Medal for Creativity) Stepanoviću je uručio direktor Zavoda za intelektulanu svojinu mr Vladimir Marić. Prateći sertifikat uz nagradu laureati će dobiti naknadno iz…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    VISOKO PRIZNANJE MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU – GRAD U PRIZMI STOLEĆA”

    Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije danas je (19. aprila 2021) zvanično saopštio da je nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), kao autoru najboljeg monografskog dela u 2020. godini na srpskom govornom području, pripala Somborcu Milanu Stepanoviću za njegovu monografiju „U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća“. Nagrada (WIPO Medal for Creativity), koja se dodeljuje povodom 100 godina postojanja Zavoda za intelektualnu svojinu, biće uručena autoru monografije na svečanosti u Beogradu, na Svetski dan intelektulane svojine, 26. aprila ove godine. Nagradu Milanu Stepanoviću dodelila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (predsednik komisije); dr Radomir Popović, naučni savetnik…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORSKI GRANIČARSKI OFICIRI OPEVANI SU U EPSKOM SPEVU O BAČKIM JUNACIMA

    Epski spev u desetercu Dostojna plemenite Bačke starih uspomena sadašnji i drugi slavinske krvi delijah slava bačkim plemićem, koji je, na narečju bačkih Bunjevaca, u 799 stihova, napisao i, povodom krunisanja Leopolda II, objavio filozof i pesnik Grgur Peštalić (Vaškut, 1755 – Baja, 1799), nastao je po ugledu na dela Andrije Kačića Miošića i posvećen je vojevanju bačkih Bunjevaca i Srba (graničara Potiske vojne granice) protiv Turaka i drugih neprijatelja Habzburške monarhije od kraja 17. do polovine 18. stoleća, koji: Sridom Bačke gusto prohodaju Pivajući na rat izhodaju; Konj do konja, junak do junaka, Bojno koplje, vojak do vajaka, Bubnji grmu, svirale sviraju, Trublje trubu, da Turke tiraju… Spev je…

  • DAMARI RAVNICE,  Muzika

    BALAŠEVIĆ I SOMBOR

    Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana Da im s neba leba naberu… Popunjena je od juče, „tamo gde svih vremena razlike ćute“, velika četvorka stvaralaca kojima je tlo Vojvodine bilo najsnažnije stvaralačko nadahnuće. Pripovedaču i pesniku, Somborcu Veljku Petroviću (1884-1967), slikaru, takođe Somborcu, Milanu Konjoviću (1898-1993) i pesniku, Mokričaninu Miroslavu Miki Antiću (1932-1986), možemo mirne duše da pridodamo, od 19. februara 2021. godine, i Đorđa Balaševića (1953-2021), pesnika i kantautora koji, da je s tim pesničkim darom nekim slučajem rođen na engleskom govornom području, ne bi ni po čemu zaostajao za jednim Bobom Dilanom ili Leonardom Koenom. Gledao sam Đoleta prvi put uživao u jesen 1979. godine, kao…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PROMOCIJA KNJIGE “SOMBOR – SLOVO PO SLOVO”

    Povodom Dana grada Sombora, 17. februara 2021. godine, u somborskom Narodnom pozorištu predstavljena je knjiga Milana Stepanovića SOMBOR – SLOVO PO SLOVO (101 priča u 30 slova). Organizator promocije bila je somborska Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, koja je, sa UG „Norma“ Sombor, i izdavač knjige. Pozdravnu reč pred stotinjak prisutnih posetilaca promocije izgovorila je Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke, a potom je prisutne i učesnike promocije pozdravila Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika Sombora. Glumica Biljana Keskenović je pročitala odlomak iz knjige, koji se odnosi na Povelju slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. godine, a zatim je tamburaški orkestar Srednje muzičke škole „Petar Konjović“ odsvirao tri kompozicije, uz pratnju vokalne solistkinje…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    ENGLESKA VERZIJA MONOGRAFIJE “U TOM SOMBORU…” (“IN THAT SOMBOR TOWN…”)

      U štampi je engleska verzija monografije Milana Stepanovića U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA, koja se na engleskom zove IN THAT SOMBOR TOWN… SEEN THROUGH THE PRISM OF TIME. Monografija je potpuno istog obima i dimenzija kao srpska ćirilična i latinična verzija (format 31 x 24 cm, 416 strana, pun kolor, kunstdruk hartija, tvrd povez, preko 900 ilustracija). Knjiga će iz štampe izaći do kraja februara ili početka marta 2021. godine, a zainteresovani mogu da je, do izlaska, nabave po pretplatnoj ceni od 4.300,- dinara (prodajna cena biće 6.000,- dinara).

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    BOLOVANJE I SMRT LAZE KOSTIĆA

    Posle smrti svoje supruge Julijane, krajem oktobra 1909. godine, u njihovoj prostranoj kući Laza Kostić je ostao potpuno sam. Prvi put naredne godine nije obeležio svoju krsnu slavu (Sv. Jovana, 7/20. januara). Supruzi je dao šestonedeljni  pomen, često je obilazio njen grob i ozbiljno je razmišljao o preseljenju u Beč, ali je hteo ovde da sačeka njen godišnji pomen (Svetislavu Stefanoviću polovinom marta 1910. godine, piše iz Sombora: Još mi je kao u tuđoj kući. Na groblju kao da mi je bliže srcu. Pa te dosade svaki čas. Počinje se vršiti reč moje pokojnice svojim bolničarkama: „Ostavljam mu sve što imam, al’ će videti kakva je to briga“. Jutros dobih…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MONOŠTORSKA ŠOKAČKA NOŠNJA – ŽIVOPISAN TRAG STARE VOJVODINE

    Nošnja monoštorskih Šokica spada u najživopisnije nošnje na našim prostorima, jedinstvena je i nadaleko prepoznatljiva. Ženka šokačka nošnja u Monoštoru razlikovala se kod devojaka, mladih žena i starijih Monoštorki, a najkićenija je bila devojačka nošnja. Šokice su, od kada postoje o tome zapisi, veoma mnogo polagale na lepotu svoje odeće. Neki od starijih zapisa, iz 19. veka, zamerali su monoštorskim Šokicama da previše vremena posvećuju izradi tkanja i prediva, kao i ukrašavanju svoje odeće, te da zbog toga zanemaruju druge dužnosti. Najstariji opis ženske šokačke odeće potiče iz 1860. godine, iz pera tadašnjeg monoštorskog beležnika Pavla Demetrovića. On piše kako su ovdašnje Šokice nosile ukrašene košulje, sa pojasom, suknjom i…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI CRNOGORSKI BUKVAR NASTAO JE U SOMBORU

    U vreme zakonskih prosvetnih reformi i preuređenja srpskog školstva u Austrougarskoj, nastavnik i pedagog somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije) Nikola Vukićević (Sombor, 1830 – Sombor, 1910), koji će duže od 30 godina biti i upravnik ove najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelja, zdušno je pomagao uspostavu prvih školskih ustanova u kneževini Crnoj Gori. Kada je 1869. g. osnovana Bogoslovija na Cetinju, crnogorski knez Nikola I je, na predlog prote Rajevskog iz ruskog poslanstva u Beču, na mesto glavnog školskog nadzornika i rektora Bogoslovije postavio Milana Kostića (rodom iz sela Sivca kraj Sombora), svršenog pravnika i bogoslova sa Kijevske duhovne akademije. Rajevski je Kostiću predložio i da pozove Nikolu Vukićevića da…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA

    Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…