SVIMA KOJI DANAS PROSLAVLJAJU BOŽIĆ NEKA SVETLOST BETLEHEMSKE ZVEZDE DOPRE U SVAKI KUTAK SRCA I PROBUDI RADOST ŽIVOTA, NADU I VERU U MOGUĆNOST BOLJIH, DOSTOJNIJIH I LJUDSKIJIH VREMENA ZA SVE. DRAGI PRIJATELJI, ŽELIM VAM BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ! KEDVES BARÁTAIM, ÁLDOTT ÉS BOLDOG KARÁCSONYT KÍVÁNOK! LIEBE FREUNDE, ICH WÜNSCHE IHNEN EIN GESEGNETES UND GLÜCKLICHES WEIHNACHTSFEST! DEAR FRIENDS, I WISH YOU A BLESSED AND MERRY CHRISTMAS! MILAN STEPANOVIĆ & WWW.RAVNOPLOV.RS
-
-
STARI BOŽIĆNI OBIČAJI U SOMBORU I OKOLINI
Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan, bdeti), ispunjen je…
-
DOBRI KONJI SOMBORSKI
Somborski graničari su krajem 17. i početkom 18. veka konje gajili najviše radi vojnih potreba. Prema podacima zbirnog popisa iz 1702. godine, u Somboru je bilo 476 konja i 75 ždrebadi (županijski porez na jednog konja iznosio je početkom XVIII veka jednu i po forintu, pa je moguće da su i ovde Somborci davali umanjene podatke). Sumarni popis somborskih graničara iz 1715. g. ovde je zabeležio 163 graničara u konjičkoj kompaniji i 128 graničara raspoređenih u dve pešačke kompanije, a oni su ukupno imali 519 konja (1718. g. taj broj je iznosio 547 odraslih konja). U popisu ostavine preminulog somborskog graničarskog kapetana Jovana Brankovića zapisano je s proleća 1735.…
-
BARE KRAJ SOMBORA
U ataru Sombora bilo je više od trideset većih bara, ritova i slatinastih livada, čija je pojedinačna površina prelazila nekoliko desetina, a ponekad, u vreme poplava, i nekoliko stotina jutara. Veći deo ovih bara nalazio se u severnom slivu reke Mostonge (i njihove vode nalivale su Mostongu), a predstavljale su ostatke nekada, tokom srednjeg veka, skoro potpuno barovitog i močvarnog područja, koje se, kada bi se i reka Mostonga razlila, pretvaralo u nepregledno jezero. Kako je još 1882. g. u svom istraživanju o somborskim barama, objavljenom u Letopisu Matice srpske br. 133 napisao Mita Petrović, srpski akademik i profesor prirodnih nauka u Srpskoj učiteljskoj školi u Somboru, nijedna somborska bara,…
-
SOMBORSKI KROMPIR
Krompir je u Somboru i na okolnim salašima počeo da se gaji tek u poslednjoj trećini 18. veka. Somborci su ga sejali ugledajući se na pridošle Nemce, a najstariji sačuvan izveštaj o sejanju krompira u somborskom ataru potiče iz 1795. godine. Hvaleći krompir, somborski prosvetitelj, književnik i senator Avram Mrazović (1756-1826), sledeći Dositeja, bodrio je u svojoj knjizi „Rukovodstvo k poljskomu strojeniju“ 1822. g. ovdašnje zemljodelce da ga što više seju, smatrajući da ništa „trud njiov nagraditi ne može, kao sejanje krompira; ovo je jedan plod zemnji, koji makar kako neplodna i nerodna godina bila bi, nuždu čelovečesku zakrpiti može. Bura, pljusak, led, tuča i budi kakva nepogoda nek sve…
-
PATRIJARHALNI RED U STARIM SOMBORSKIM PORODICAMA
Po srpskim i bunjevačkim kućama u Somboru, a posebno na okolnim salašima, zajedno su, sve do pre stotinjak godina, živela tri, ponekad i četiri pokolenja jedne porodice. Porodične zadruge bile su posebno brojne do kraja 18. veka, kada su počele prve deobe imanja zbog grananja porodica. Iz pisma koje je 1742. g. somborski graničarski barjaktar Nikola Lalošević poslao sa ratišta u Bavarskoj, prema nabrajanju braće i snaha prilikom pozdrava, vidi se da je porodična zadruga somborskih Laloševića tada brojala četvoricu punoletne i oženjene braće. Na popisu tek razvojačenih somborskih graničara, iz juna 1746. godine, zabeleženo je da je poručnik Todor Stojačić živeo u porodičnoj zadruzi, čiji je bio starešina, sa…
-
STARA SOMBORSKA MUŠKA NOŠNJA
Muška nošnja somborskih Srba i Bunjevaca kako u gradu, tako i po salašima, bila je slična, i nije se, osim u sitnim pojedinostima, razlikovala. Nastala je u drugoj polovini 18. veka i bila je, uz manje izmene, skoro istovetna sve do početka 20. veka. Delovi stare muške nošnje bili su košulja, gaće, prsluk, košuljac, suknja, pršnjak, kožuh, kožne čakšire i opaklija. Svakodnevna muška košulja pravljena je od postava (grubog domaćeg kudeljnog platna). Navlačila se preko glave, bila je bez kragne,sa uzanom ogrlicom oko vrata koja se vezivala uzicom uvučenom kroz rupu na ogrlici (košulja nije imala dugmad). Leđa košulje bila su veoma nabrana kao i dugački i široki rukavi. Na…
-
STARA NARODNA VEROVANJA O VREMENU U SOMBORU I OKOLINI
Na osnovu vremenskih predznaka stari Somborci su, iskustvom i predanjem koje je prenošeno s pokolenja na pokolenje, razvili čitavu lepezu verovanja i pretpostavki u vezi sa predstojećim svakodnevnim životom u toku godine. Mnoga od ovih verovanja zapisana su u starim kalendarima, odakle su ovde i preneta. Salašari su se plašili januara koji nije hladan i snežan (Toplog januara da te Bog sačuva). Ako je bilo trave u januaru, verovalo se da je neće je biti u maju, i što je januar topliji, smatrano je da će april i maj biti hladniji (Ako nije januar u snegu, teško njivi i vrtu, i dolu i bregu). Kada je januar bio kišovit, smatralo…
-
AL’ SE NEKAD DOBRO JELO – KAKO SU SE HRANILI SOMBORCI
Ishrana Somboraca, posebno onih koji su živeli na salašima (a skoro 40% stanovnika Sombora živela je preko većeg dela godine na okolnim salašima, sakupljenim u 15 salaških naselja), bila je uglavnom bogata i kalorična zbog napornog rada, a prilagođavana je godišnjim dobima i verskim običajima. Po članu domaćinstva godišnje je držano 25 komada živine, jedan tovljenik i 300 kg žita za meljavu. Na četiri člana porodice držana je krava muzara. Tokom dana obrokovalo se po tri puta (doručak ili „vruštuk“ služen је zorom, ručak u podne, а večera pred smrkavanje), a u danima napornih poljskih radova ishrana je između ručka i večere bila pojačana i užinom („jauznom“). Deca su imala…
-
VELIKOCRKVENI SOKAK (Ul. VELJKA PETROVIĆA)
Jedna od najstarijih somborskih ulica, nazvana Velikocrkveni sokak, po Velikoj pravoslavnoj ili Svetođurđevskoj somborskoj koja se nalazila na početku ove ulice, protezala se od Svetođurđevskog trga do Venca Etveš Jožefa (Živojina Mišića). Sačuvan je izgled početka ove ulice na crtežu somborske Svetođurđevske crkve iz 1763. godine. Menjala je imena više puta, tako da je, osim sa ovim imenom, pre Prvog svetskog rata beležena i kao Patrijarhova ulica (verovatno po patrijarhu i nekadašnjem somborskom proti Georgiju Brankoviću, koji je u njoj nekada stanovao), a između dva svetska rata nosila je ime Braće Mihajlović, po Niki i Đoki Mihajloviću, somborskim dobrotvorima, čija se kuća nalazila na samom početku ulice (u njoj je,…
