April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara. Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima.
Sa livada je čišćena zaostala slama koja je bila pomešana sa đubrivom, lišće i druga nečistoća. Nakon toga, sejana je detelina (lucerka, španska , štajerska ili obična), lenik i mohar (muhar ili muvar – krmna biljka sa klasovima skupljenim u metlicu). Detelina je godišnje košena tri ili četiri puta, a lenik i mohar barem po dvaput.
U vinogradu su plevljeni trava i korov, a u baštama je sejano povrće, koje zbog hladnoće nije moglo da bude zasejano u prethodnim mesecima. Pažljivo su okopavane leje sa rasejanom šparglom, a u leje je presađivana i rasada iz rasadnika, koja je redovno u zoru i s večeri zalivana. Bez obzira na prolećni mesec, leje sa rasadom još uvek je trebalo čuvati od mogućeg mraza. Sa dolaskom toplijeg vremena umnožavale su se i baštenske štetočine, a posebno je štetan bio buač (buhač – kukac tvrdokrilac koji se hranio lišćem kupusa i drugih biljaka), pa je bilje škropljeno rastvorom negašenog kreča, soli i sitno iseckanog pelena. Rasadi salate, boba i graška čuvani su od puževa golaća, a stabla voćaka od mrava, gusenica i bumbara. U aprilu su đubrene ribizle, jagode i maline, voćke su okopavane i čišćene, a stare i nerodne su podmlađivane. U slučaju suše cvetajuće voćke su zalivane, a u slučaju jačih kiša sa njih je otresana voda. Sejani su lan, sočivo, grašak i pozno cveće.
U aprilu je marva počinjala da se izgoni na pašu (pre paše marvi je čeljust čišćena s prosejanom čađi i razmućenom ceđi), ali zbog slabe hrane na pašnjacima morala je da bude dohranjivana (kako je nestajala stočna hrana pripremljena za zimu, deca su sakupljala po baštama, vinogradima, kraj puteva i po okolnim šumarcima razne zelene trave i bilje, sve osim škodljivih mlečike i kukute, te je njima dohranjivana marva, a zbog loše paše povremeno joj je davana i mešavina od soli, tučene smreke i izmrvljenog starog hleba). Početkom aprila telile su se krave. Ovce su (osim ojagnjenih) puštane na ugarnice koje su se već zelenile, ali su još tokom aprila dohranjivane i suvom hranom. U stadima su osmatrani jaganjci i odabirani su oni guste, kudrave i tanke vune koji će biti ostavljeni u stadu, kao i oni tvrde i unakrst ležeće vune (slične kozjoj dlaci) koji će biti prodati. Takvim odabirom stada su za nekoliko godina imala valjanu vunu koja se mogla znatno skuplje prodati. Ovce su pažljivo pregledane da se nisu počele linjati, kako vunu ne bi gubile prilikom češanja o drvo ili trnje. Ponegde je s proleća konjima „puštana“ krv.
Pazilo se i na izleglu živinu kako joj promenljivo aprilsko vreme ne bi naškodilo, pa nije puštana daleko od kuće (samo jedna susnežica mogla je sasvim da potamani piliće). Tek izleženi guščići i pačići prihranjivani su izmrvljenim hlebom i mekinjama i guščijom travom pomešanom s isitnjenim žumancetom, a nakon toga i iseckanom koprivom s ječmom i mekinjama. Pilići su hranjeni svežim izmrvljenim sirom i žumancetom s iseckanim papracem (hajdučkom travom), a kad malo odrastu hranjeni su tučenim, kasnije i sirovim prosom. Krajem meseca čupano je prvo perje s mladih guščića.
Tokom aprila pretresane su preostale žitarice, provetravani su podrumi, spremane su staje za svilene bube, a krajem aprila i početkom maja beljena su otkana platna (da ne bi postala modra na suncu su ostavljana mokra, ali su ostavljana i na promenljivom vremenu, pa i noću, kako bi se lepše i brže ubelila). Sečeno je pruće za kotarice, popravljani su putevi i staze. Ukućani su u proleće doterivali prostor salaša, popravljali krovove i zidove kuće, pomoćnih zgrada i ogradu okopa.
U aprilu je slavljen Uskrs, pa je višednevno pripremana i proslava velikog praznika, za koji je bio vezan niz običaja i verovanja.
Milan Stepanović
