Dr Jovan Paču, sin advokata i opštinskog beležnika Jovana, a unuk trgovca Arsenija Pačua, rođen je 1847. g. u subotičkom prigradskom naselju Aleksandrovu (Šandoru). Bio je lekar, kompozitor i pijanista. Muziku je učio u Subotici, gde je pohađao gimnaziju, koju je završio u Požunu (Bratislavi), a potom, uporedo sa medicinskim studijama, u Pragu, kod znamenitog češkog kompozitora Bedžiha Smetane, sa kojim se blisko sprijateljio.
Kao lekar radio je u Kikindi, a potom, osamdesetih godina 19. veka u Somboru. Živeo je potom i u Kijevu, Sarajevu, Novom Sad i Zagrebu. Kao vrhunski pijanista često je držao koncerte po Austro-Ugarskoj, ali i u Srbiji i Rusiji. U doba nacionalnog romantizma njegovi koncerti pretvarali su se u plamene nacionalne srpske i sveslovenske manifestacije, naročito u Sarajevu, Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu, Zemunu, Somboru, Pančevu, Vršcu, Kikindi, Subotici, Beogradu, Pragu, Pešti i Kijevu.
Kao lekar u Somboru dr Paču je blisko sarađivao s horovođom i nastavnikom muzike u somborskoj Srpskoj učiteljskoj školi (Preparandiji), Čehom Dragutinom Blažekom, s kojim je u mladosti učio muziku kod Smetane u Pragu. U Somboru je drugovao i sa književnikom Mitom Popovićem, za čiji je pozorišni komad „Naši seljani“ komponovao muziku.
Baveći se u slobodnim časovima i komponovanjem, dr Paču je ostavio više kompozicija za klavir, harmonijum i horove. Njegove kompozicije bile su omiljene, posebno među vojvođanskim Srbima. U vreme kada je radio kao lekar u Somboru, komponovao je 1883. godine, povodom prenosa posmrtnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo, pesmu „Kolo kolo naokolo“, na čuvene stihove iz Brankovog „Đačkog rastanka“:
Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okićeno,
Začinjeno –
Brže, braćo, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijanče, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi!
Hrvaćane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje živi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter’o?
Ti si ka’no hitra munja,
što nikada ne pokunja.
Ao, Sremče, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorče, care mali,
Ko te ovde još ne hvali?
Mačem biješ, mačem sečeš,
Mačem sebi blago tečeš:
Blago – Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatinče,
Divna mora divni sinče!
Oj ti krasni Dubrovčane,
Naš i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonče tanani!
Banaćane lagani!
Oj Bačvani zdravo, zdravo,
Ko j’u pesmi veći đavo!
I vi drugi duž Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!…
Kolo kolo naokolo (tekst: Branko Radičević, muzika: dr Jovan Paču)
Komponovao je ili harmonizovao za klavir poznate i omiljene pesme svog vremena „Bez tebe draga“, „Prag je ovo milog srpstva“, „Čuj, Dušane“, „Svetosavska pesma“, „Onamo, onamo“ (na tekst crnogorskog kneza Nikole Petrovića i muziku Franje Vimera), „Rado ide Srbin u vojnike“, „Gajdaška pesma“, „Pastriska pesma“, „Srpska molitva“, „Šalaj šalaj danom“, „Vinska pesma“, „Svatovac“, „Chansonette serbe“, „Srpska rapsodija“ itd. Napisao je i knjige „Glavni pojmovi muzike“, „Pregled o razdelenju muzike“ i „O muzici kod Srba“.
Osim medicinom i muzikom, dr Jovan Paču je bio politički aktivan kao pripadnik političkih ideja Svetozara Miletića (neko vreme 1892/93. g. bio je i urednik Miletićeve novosadske „Zastave“), a kasnije je u Zagrebu postao predsednik Srpske samostalne stranke, član redakcionog odbora zagrebačkog „Srbobrana“ i uprave Srpske Štamparije. Sarađivao je prilozima o muzici u brojnim časopisima i listovima, osim ostalog i u „Danici“, „Javoru“, i „Matici“.
Bio je član Srpskog učenog društva, počasni član Srpske kraljevske akademije i Književnog odeljenja Matice srpske.
Poznati biograf srpskih velikana Andra Gavrilović, piše: Lekar Paču bejaše od onih ljudi koji leče i telo i dušu: svojom pojavom, rečju, bolećivošću srca svoga i prirodom punom blagosti, on je osvajao i zdrava i bolesna, i bogata i siromašna. Uz to pouzdano znanje lekarsko dolažaše kao dopuna takoj prirodi. Primera radi valja pomenuti da je sa tih osobina svojih bio veoma popularan u Bosni i Hercegovini, a popularnost je njegova išla dotle da su ga čak i Muhamedovci uzimali za svoga domaćeg lekara, imajući u njega toliko poverenja.
Nakon što je preminuo 1902. g. u Zagrebu, sahranjen je u Kikindi.
M. S.
