• Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI

    USKRŠNJI OBIČAJI SOMBORSKIH BUNJEVACA

    Veliki hrišćanski praznik Uskrs somborski Bunjevci, u gradu i na okolnim salašima, najsvečanije su dočekivali. Uskršnje pripreme počinjale su na Veliki petak, kada se strogo postilo (samo uz kokice ili uz krompir sa ljuskom). Tog dana nije se izlazilo na njivu, niti je ložena vatra nakon izlaska sunca. Prepodne se odlazilo na kalvariju, koja se nalazila na kraju Florijanovog sokaka, a Bunjevci po salašima okupljali bi se oko drvenog ili kamenog krsta (križa), tu bi izmolili krunicu, posle čega bi krst bio poškropljen vodicom i celivan. Bunjevački momci iz grada su, svečano obučeni u crna odela, bunjevačke „čakšire“, čizme i u belim rukavicama, odlazili u crkvu Presvetog Trojstva ili Sv.…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    APRIL NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara.  Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima. Sa livada je čišćena…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    ČIKA RADA – SOMBORSKI RUSO

    „Somborski Ruso“, kako je Jovan Skerlić nazvao dr Radivoja Simonovića, lekara i zdravstvenog prosvetitelja, plodnog pisca, istoričara, etnografa, geografa, planinara i fotografa, rođen je u sremačkom selu Ledinci 1858. godine. Po završetku medicinskih studija u Beču radio je kao vojni lekar u Češkoj. Služba ga je 1887. g. odvela u Hercegovinu, a zatim u Trst, nakon čega je četiri godine bio opštinski lekar u Milni na Braču, pa banjski lekar u Lipiku, u Slavoniji. Odatle se, 1896. godine, doselio u Sombor, gde je otvorio privatnu ordinaciju. Naklonost i poverenje sugrađana stekao je svojim savesnim radom, izrazitim intelektom, ali i pristupačnošću i neposrednošću. Prisno je drugovao sa već ostarelim Lazom Kostićem,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SALAŠKO NASELJE GRADINA

    Atar nekadašnje pustare, a kasnije salaškog naselja Gradina pored Sombora, bio je, po površini, najveći atar na teritoriji grada Sombora. Ime ove pustare u srpskom jeziku obično predstavlja toponim nastao kraj ostataka neke stare tvrđave, na šta kod Gradine ukazuju i arheološki nalazi, kao i mapa Bačke županije, na kojoj je 1760. i 1766. godine, pored natpisa Velika Gradina (Nagy Gradina), ucrtan simbol tvrđave. U spisku naselja somborske nahije, zapisanih na turskim popisima iz 1554, oko 1570. i 1590. godine, za Gradinu je navedeno da 1554. g. ima jednu, oko 1570. g. četiri, a 1590. g. sedam kuća. U popisima poseda Kaločke nadbiskupije Gradina je oko 1643. g. imala godišnja…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ORANJE U SOMBORSKOM ATARU

    U somborskom ataru, kao, uostalom, i po celoj Bačkoj, pred jesenju setvu oralo se dva ili tri puta, a pred prolećnu jedanput ili dvaput, zavisno od vrste i valjanosti zemlje. Prvo oranje bilo je ubrzo nakon žetve, a grumenje zemlje koje bi ralo izbacilo u prvom oranju bilo bi izloženo suncu, kiši, preko zime i mrazevima, pa bi se u drugom oranju lakše drobilo i sitnilo. Dva ili tri oranja bila su neophodna zato što su ralo ili drveni plug samo parali, ali ne i prevrtali zemlju. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno (prvobitni plugovi, početkom…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    PRVA SOMBORKA KOJA JE VOZILA AUTOMOBIL

    Prva žena koja je imala vozačku dozvolu u Somboru bila je 18-togodišnja Irma Cviršic, ćerka somborskog imućnog električarskog preduzetnika Karla Cviršica i njegove supruge Milice Pujin. Irma je vozački ispit položila i dozvolu dobila od Redarstva grada Sombora, pre više od 90 godina, 5. jula 1928. godine, sa nepunih 18 godina. Kako je njen otac bio vlasnik najveće somborske automobilske garaže “Vulkan”, koja je prodavala i popravljala automobile, njegova ćerka je od mladosti imala mogućnost da nauči da vozi i da se još u devojačkim godinama bavi automobilizmom. Njen auto imao je više od 16 KS. Inače, broj automobila u Somboru bio je tada ograničen na 35, a najveća dozvoljena…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    HKD “MIROLJUB” (HKUD “VLADIMIR NAZOR”) U SOMBORU

    Prošlo je više od 80 godina kako je 6. decembra 1936. god. u Somboru osnovano Hrvatsko kulturno društvo „Miroljub“. Osnivačkom skupu u Domu Sv. Ceclije, na Vencu Radomira Putnika, prisustvovalo je oko 180 budućih članova, mahom doskorašnjih pripadnika somborskog „Bunjevačkog kola“, u kojem je, polovinom tridesetih godina 20. veka, kulminirao politički raskol između pripadnika struje bunjevačke autohtonosti i zagovornika hrvatskog identiteta Bunjevaca. Na osnivačkoj skupštini usvojena su pravila rada Društva, a za prvog predsednika izabran je Antun Matarić (1899-1984). Društvo je ponelo ime pesnika Miroljuba Ante Evetovića (1862-1921). Kako je „Miroljubu“ pristupio veći broj mladih ljudi (uglavnom ovdašnjih Bunjevaca i Šokaca), radni entuzijazam bio je velik, pa je, ubrzo, napredak…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    “BUNJEVAČKO KOLO” U SOMBORU

    Za razliku od Subotice, gde je bunjevačka Pučka kasina postojala i radila još od 1878. godine, somborski Bunjevci, sve do 1921. godine, nisu imali svoje nacionalno i kulturno udruženje. Te godine, 6. oktobra, osnovano je u Somboru „Bunjevačko kolo“, čiji je osnovni cilj bio da kod ovdašnjih Bunjevaca širi prosvetu, kulturu i nacionalnu svest. Prvi predsednik Kola bio je bunjevački predvodnik i politički prvak Bunjevačko-šokačke stranke Antun Tonika Bošnjak (1882-1930). „Bunjevačko kolo“ je negovalo tradicionalne običaje i kulturni život somborskih Bunjevaca, pa su priređivani pozorišni komadi, organizovana su bunjevačka prela, kao i tradicionalne narodno-crkvene svečanosti, poput Dužionice, Spasova ili Brašančeva, koje su javno obeležavane po gradskim ulicama. Neko vreme u…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MART NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    U mesecu martu, čim malo otopli, odrasli muški ukućani su danima i nedeljama, jednobrazdnim i dvobrazdnim plugom, u koji su uprezani volovi (kasnije i konji), orali tek prosušenu zemlju, pripremajući je za prolećnu setvu. Oralo se i vlačilo uvek po lepom i suvom vremenu, jer bi oranje po kiši sabijalo zemlju koja nakon toga ne bi bila dovoljno sitna i šuplja za sejanje (ujedno se verovalo da, ukoliko se vlači po kiši, umesto žita rađa kukolj). Prva su u rano proleće sejana jara žita (ječam, zob i jara pšenica pomešana sa raži) kojima mraz ili sneg nisu mogli lako da naude, a zatim, kad još malo otopli, sejani su i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    OGNJIŠTE – SRCE PAORSKE KUĆE

    Sve do kraja 19. veka paorske kuće u Somboru (a to su mahom kuće ruralne arhitekture u četiri somborska predgrađa i na somborskim salašima) imale su ognjište, koje je, vekovima unatrag, predstavljalo srce kuće. Nalazilo se u središnjoj prostoriji (kujni) i obično je bilo otvorenog tipa (tek znatno kasnije ognjišta su bila poluotvorena). Nad otvorenim ognjištem nije bilo tavanice, već se nalazio otvor, koji se postupno sužavao naviše, prelazeći u odžak (dimnjak). Iza ognjišta nalazilo se polukružno udubljenje u kojem su bile vodoravne letve na koje je stavljano zemljano suđe. Na slemenu (uzdužnoj nosećoj gredi kuće) iznad ognjišta bile su okačene verige, a o njima je visio gvozdenjak (gvozden ili…