• Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    APRIL NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara.  Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima. Sa livada je čišćena…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SALAŠKO NASELJE GRADINA

    Atar nekadašnje pustare, a kasnije salaškog naselja Gradina pored Sombora, bio je, po površini, najveći atar na teritoriji grada Sombora. Ime ove pustare u srpskom jeziku obično predstavlja toponim nastao kraj ostataka neke stare tvrđave, na šta kod Gradine ukazuju i arheološki nalazi, kao i mapa Bačke županije, na kojoj je 1760. i 1766. godine, pored natpisa Velika Gradina (Nagy Gradina), ucrtan simbol tvrđave. U spisku naselja somborske nahije, zapisanih na turskim popisima iz 1554, oko 1570. i 1590. godine, za Gradinu je navedeno da 1554. g. ima jednu, oko 1570. g. četiri, a 1590. g. sedam kuća. U popisima poseda Kaločke nadbiskupije Gradina je oko 1643. g. imala godišnja…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ORANJE U SOMBORSKOM ATARU

    U somborskom ataru, kao, uostalom, i po celoj Bačkoj, pred jesenju setvu oralo se dva ili tri puta, a pred prolećnu jedanput ili dvaput, zavisno od vrste i valjanosti zemlje. Prvo oranje bilo je ubrzo nakon žetve, a grumenje zemlje koje bi ralo izbacilo u prvom oranju bilo bi izloženo suncu, kiši, preko zime i mrazevima, pa bi se u drugom oranju lakše drobilo i sitnilo. Dva ili tri oranja bila su neophodna zato što su ralo ili drveni plug samo parali, ali ne i prevrtali zemlju. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno (prvobitni plugovi, početkom…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    HKD “MIROLJUB” (HKUD “VLADIMIR NAZOR”) U SOMBORU

    Prošlo je više od 80 godina kako je 6. decembra 1936. god. u Somboru osnovano Hrvatsko kulturno društvo „Miroljub“. Osnivačkom skupu u Domu Sv. Ceclije, na Vencu Radomira Putnika, prisustvovalo je oko 180 budućih članova, mahom doskorašnjih pripadnika somborskog „Bunjevačkog kola“, u kojem je, polovinom tridesetih godina 20. veka, kulminirao politički raskol između pripadnika struje bunjevačke autohtonosti i zagovornika hrvatskog identiteta Bunjevaca. Na osnivačkoj skupštini usvojena su pravila rada Društva, a za prvog predsednika izabran je Antun Matarić (1899-1984). Društvo je ponelo ime pesnika Miroljuba Ante Evetovića (1862-1921). Kako je „Miroljubu“ pristupio veći broj mladih ljudi (uglavnom ovdašnjih Bunjevaca i Šokaca), radni entuzijazam bio je velik, pa je, ubrzo, napredak…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    “BUNJEVAČKO KOLO” U SOMBORU

    Za razliku od Subotice, gde je bunjevačka Pučka kasina postojala i radila još od 1878. godine, somborski Bunjevci, sve do 1921. godine, nisu imali svoje nacionalno i kulturno udruženje. Te godine, 6. oktobra, osnovano je u Somboru „Bunjevačko kolo“, čiji je osnovni cilj bio da kod ovdašnjih Bunjevaca širi prosvetu, kulturu i nacionalnu svest. Prvi predsednik Kola bio je bunjevački predvodnik i politički prvak Bunjevačko-šokačke stranke Antun Tonika Bošnjak (1882-1930). „Bunjevačko kolo“ je negovalo tradicionalne običaje i kulturni život somborskih Bunjevaca, pa su priređivani pozorišni komadi, organizovana su bunjevačka prela, kao i tradicionalne narodno-crkvene svečanosti, poput Dužionice, Spasova ili Brašančeva, koje su javno obeležavane po gradskim ulicama. Neko vreme u…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MART NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    U mesecu martu, čim malo otopli, odrasli muški ukućani su danima i nedeljama, jednobrazdnim i dvobrazdnim plugom, u koji su uprezani volovi (kasnije i konji), orali tek prosušenu zemlju, pripremajući je za prolećnu setvu. Oralo se i vlačilo uvek po lepom i suvom vremenu, jer bi oranje po kiši sabijalo zemlju koja nakon toga ne bi bila dovoljno sitna i šuplja za sejanje (ujedno se verovalo da, ukoliko se vlači po kiši, umesto žita rađa kukolj). Prva su u rano proleće sejana jara žita (ječam, zob i jara pšenica pomešana sa raži) kojima mraz ili sneg nisu mogli lako da naude, a zatim, kad još malo otopli, sejani su i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    OGNJIŠTE – SRCE PAORSKE KUĆE

    Sve do kraja 19. veka paorske kuće u Somboru (a to su mahom kuće ruralne arhitekture u četiri somborska predgrađa i na somborskim salašima) imale su ognjište, koje je, vekovima unatrag, predstavljalo srce kuće. Nalazilo se u središnjoj prostoriji (kujni) i obično je bilo otvorenog tipa (tek znatno kasnije ognjišta su bila poluotvorena). Nad otvorenim ognjištem nije bilo tavanice, već se nalazio otvor, koji se postupno sužavao naviše, prelazeći u odžak (dimnjak). Iza ognjišta nalazilo se polukružno udubljenje u kojem su bile vodoravne letve na koje je stavljano zemljano suđe. Na slemenu (uzdužnoj nosećoj gredi kuće) iznad ognjišta bile su okačene verige, a o njima je visio gvozdenjak (gvozden ili…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ŽIVINARSTVO I GOLUBARSTVO U SOMBORU

    Svako salaško i većina somborskih gradskih domaćinstava imala su ranije dvorišta prepuna živine. Gajene su kokoši, nemačke i turske patke, guske, morke (biserke) i posebno ćurke koje su same tražile hranu po okolnim šumarcima i livadama. Dvorišta su ranije bila bez živinarnika i kokošinjaca, pa su kokoši legale po drveću, a ostala živina u štali, šupi ili po celom okopu salaša. Kako je zapravo bila slobodna, živina je na salašima često stradavala od mnoštva lisica i ptica grabljivica. Odrasla živina u vreme nastanka salaša nije bila redovno hranjena i ostavljana je da sama nalazi hranu po dvorištu i na okolnim bunjištima. Često su se kvočke same nasađivale, bez znanja salašara.…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    FEBRUAR NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Februar je bio poslednji zimski mesec. Obično se tada već topio sneg, ako ga je bilo preko zime, pa su salašari s motikama izlazili na posejane njive i čistili brazde kojima bi voda mogla da otiče, kako se ne bi razlivala i podavila useve. Gde je bilo moguće i gde su livade bile pored oranica, voda je navođena da se razliva po njima kako bi trave bolje rasle (smatrano je da ova voda više koristi livadskoj zemlji nego najmasnije đubrivo). Po livadama gde voda nije mogla da dođe, posipano je kokošije, golublje, goveđe i ovčije đubrivo, a na onima koje su rađale kisele trave posipani su kreč i pepeo ili…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  Tradicija

    NAJSTARIJE BELEŠKE O PROSLAVAMA SV. SAVE U SOMBORU

    Razvijanju kulta Svetog Save, koji je u Srba vekovima bio utemeljen u crkvenom i narodnom životu, posebno u narodnoj poeziji, književnosti i mitologiji, značajno je doprinelo zvanično državno određenje Sv. Save za slavu (zaštitnika ili patrona) srpskih škola. To je učinjeno na osnovu ukaza srpskog Popečiteljstva pravosudija i prosveštenija (Ministarstva pravde i prosvete), od 2/14. januara 1840. godine, koji je potpisao tadašnji popečitelj Stefan Stefanović Tenka. Predlog da Sv. Sava bude određen za školsku slavu zvanično je potekao od nekadašnjeg Somborca Atanasija Nikolića (1803-1882), učenika ovdašnje Mrazovićeve Norme (učitelj mu je bio mladi Pavle Atanacković, kasnije znameniti vladika Platon), koji je, tridesetih godina 19. veka, radio kao inženjer i geometar u…