• Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    JUN NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Početkom meseca uzoravana je zemlja na ugaru, a prethodno je po njoj rastrto đubre koje je još tokom zime ovde sadeveno na gomile, da bi se moglo zaorati i na taj način bi lakše bile istrebljene zubača i druge trave. Zemlju koja je „ugarena“ valjalo je duboko orati kako bi se korenje i trava zubača bolje izvukli i lakše isušili i pokupili grabljama ili bili pojedeni od marve. Tamo gde nije bilo dovoljno đubriva, dva put je prevlačena drljača sa gvozdenim zupcima, na kojima je ostajala izvučena zubača ili korenje. Strnjika je zaoravana da istrune u zemlji i verovalo se da se i na taj način zemlja valjano đubri. Na…

  • Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija,  Znamenja

    NADIMCI SOMBORSKIH BUNJEVAČKIH PORODICA

    Porodični nadimci ili ime “po ruganju” imale su skoro sve somborske porodice, kako srpske, tako i bunjevačke. Porodični nadimak najčešće je nastajao prema imenu ili ličnom nadimku relativno skorijeg pretka porodice (mada ima i porodica, poput Bošnjaka-Vranješevih, čiji je nadimak stariji od dva i po stoleća), njegovoj psihičkoj ili fizičkoj osobini, poslu kojim se bavio, ličnom umeću, nekom neobičnom događaju koji ga je karakterisao itd. Nadimci su prenošeni s kolena na koleno i omogućavali su da se unutar već velikih i razgranatih porodica istog prezimena razlikuju pojedine grane. To je bilo posebno važno za somborske Bunjevce, koji su dugo predstavljali oko trećine ukupnog stanovništva grada. Kako je broj njihovih porodica…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MAJ NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Maj je bio jedan od najdelatnijih meseci u godini na somborskim salašima. Uveliko rasvetala priroda iziskivala je povećan trud ratara i domaćina. Setva jarih žita i prolećnih useva bila je okončana do kraja aprila ili početka maja meseca, nakon čega je sledilo paranje plugom sa posebnim raonikom, tzv. „paračem“, koji je, obično, vukao konj, dok bi ratar držao ručice pluga sa kajasima oko vrata (ukoliko je konj bio mlad ili nenaviknut na ovaj posao, morao je neko da ga vodi, obično neko od mlađih ko još nije bio dorastao težim radovima). U drugoj polovini maja počinjalo je okopavanje kukuruza od trave i korova, sa proređivanjem i čupanjem zaperaka, pa zagrtanje.…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    APRIL NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    April je na salašima oko Sombora predstavljao mesec u kome je probuđena priroda tražila punu pažnju salašara.  Po njivama je nastavljena setva jarih žita i prolećnih useva. Na ugaru (nađubrenom još prethodne jeseni) sejana je trava za mladu marvu, pomešana sa zoblju, dok je za krave muzare sejana heljda sa ječmom. Ovakvi travnjaci zasejani na ugaru mogli su da budu košeni po dva, pa i tri puta godišnje. Na ugaru, koji je bliže salašu, sejani su i kupus, krompir, žuta i bela repa, kudelja, proso (proja), pa i kukuruz, a sav rod sa njih skidan je pre no što ova zemlja bude uzorana i posejana ozimim usevima. Sa livada je čišćena…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SALAŠKO NASELJE GRADINA

    Atar nekadašnje pustare, a kasnije salaškog naselja Gradina pored Sombora, bio je, po površini, najveći atar na teritoriji grada Sombora. Ime ove pustare u srpskom jeziku obično predstavlja toponim nastao kraj ostataka neke stare tvrđave, na šta kod Gradine ukazuju i arheološki nalazi, kao i mapa Bačke županije, na kojoj je 1760. i 1766. godine, pored natpisa Velika Gradina (Nagy Gradina), ucrtan simbol tvrđave. U spisku naselja somborske nahije, zapisanih na turskim popisima iz 1554, oko 1570. i 1590. godine, za Gradinu je navedeno da 1554. g. ima jednu, oko 1570. g. četiri, a 1590. g. sedam kuća. U popisima poseda Kaločke nadbiskupije Gradina je oko 1643. g. imala godišnja…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ORANJE U SOMBORSKOM ATARU

    U somborskom ataru, kao, uostalom, i po celoj Bačkoj, pred jesenju setvu oralo se dva ili tri puta, a pred prolećnu jedanput ili dvaput, zavisno od vrste i valjanosti zemlje. Prvo oranje bilo je ubrzo nakon žetve, a grumenje zemlje koje bi ralo izbacilo u prvom oranju bilo bi izloženo suncu, kiši, preko zime i mrazevima, pa bi se u drugom oranju lakše drobilo i sitnilo. Dva ili tri oranja bila su neophodna zato što su ralo ili drveni plug samo parali, ali ne i prevrtali zemlju. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno (prvobitni plugovi, početkom…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    HKD “MIROLJUB” (HKUD “VLADIMIR NAZOR”) U SOMBORU

    Prošlo je više od 80 godina kako je 6. decembra 1936. god. u Somboru osnovano Hrvatsko kulturno društvo „Miroljub“. Osnivačkom skupu u Domu Sv. Ceclije, na Vencu Radomira Putnika, prisustvovalo je oko 180 budućih članova, mahom doskorašnjih pripadnika somborskog „Bunjevačkog kola“, u kojem je, polovinom tridesetih godina 20. veka, kulminirao politički raskol između pripadnika struje bunjevačke autohtonosti i zagovornika hrvatskog identiteta Bunjevaca. Na osnivačkoj skupštini usvojena su pravila rada Društva, a za prvog predsednika izabran je Antun Matarić (1899-1984). Društvo je ponelo ime pesnika Miroljuba Ante Evetovića (1862-1921). Kako je „Miroljubu“ pristupio veći broj mladih ljudi (uglavnom ovdašnjih Bunjevaca i Šokaca), radni entuzijazam bio je velik, pa je, ubrzo, napredak…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    “BUNJEVAČKO KOLO” U SOMBORU

    Za razliku od Subotice, gde je bunjevačka Pučka kasina postojala i radila još od 1878. godine, somborski Bunjevci, sve do 1921. godine, nisu imali svoje nacionalno i kulturno udruženje. Te godine, 6. oktobra, osnovano je u Somboru „Bunjevačko kolo“, čiji je osnovni cilj bio da kod ovdašnjih Bunjevaca širi prosvetu, kulturu i nacionalnu svest. Prvi predsednik Kola bio je bunjevački predvodnik i politički prvak Bunjevačko-šokačke stranke Antun Tonika Bošnjak (1882-1930). „Bunjevačko kolo“ je negovalo tradicionalne običaje i kulturni život somborskih Bunjevaca, pa su priređivani pozorišni komadi, organizovana su bunjevačka prela, kao i tradicionalne narodno-crkvene svečanosti, poput Dužionice, Spasova ili Brašančeva, koje su javno obeležavane po gradskim ulicama. Neko vreme u…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MART NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    U mesecu martu, čim malo otopli, odrasli muški ukućani su danima i nedeljama, jednobrazdnim i dvobrazdnim plugom, u koji su uprezani volovi (kasnije i konji), orali tek prosušenu zemlju, pripremajući je za prolećnu setvu. Oralo se i vlačilo uvek po lepom i suvom vremenu, jer bi oranje po kiši sabijalo zemlju koja nakon toga ne bi bila dovoljno sitna i šuplja za sejanje (ujedno se verovalo da, ukoliko se vlači po kiši, umesto žita rađa kukolj). Prva su u rano proleće sejana jara žita (ječam, zob i jara pšenica pomešana sa raži) kojima mraz ili sneg nisu mogli lako da naude, a zatim, kad još malo otopli, sejani su i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    OGNJIŠTE – SRCE PAORSKE KUĆE

    Sve do kraja 19. veka paorske kuće u Somboru (a to su mahom kuće ruralne arhitekture u četiri somborska predgrađa i na somborskim salašima) imale su ognjište, koje je, vekovima unatrag, predstavljalo srce kuće. Nalazilo se u središnjoj prostoriji (kujni) i obično je bilo otvorenog tipa (tek znatno kasnije ognjišta su bila poluotvorena). Nad otvorenim ognjištem nije bilo tavanice, već se nalazio otvor, koji se postupno sužavao naviše, prelazeći u odžak (dimnjak). Iza ognjišta nalazilo se polukružno udubljenje u kojem su bile vodoravne letve na koje je stavljano zemljano suđe. Na slemenu (uzdužnoj nosećoj gredi kuće) iznad ognjišta bile su okačene verige, a o njima je visio gvozdenjak (gvozden ili…