Evo, stiže, leto novo,
pa vam ovo držim slovo,
sa željama za boljitak,
za veseo i zdrav žitak!
Ova čaša, dika naša,
koju dižem kod birtaša,
gde nas prate dva gajdaša
i tri dobra tamburaša,
nek’ se diže povisoko,
da nam bude svetlo oko,
da jasnoga bude vida,
da se gradi, da se zida,
da se rađa, da se množi,
i ognjište da se loži!
Da se jagnji, da se prasi,
a žeđ vinom da se gasi,
da se koti, da se ždrebi,
neka bude žetvi, berbi,
da se teli, da se jari,
da ne budeš tvrd na pari!
Gde košnice medne stoje
neka ti se pčele roje,
nek’ rađaju slatke voćke,
nek’ se legu guske, kvočke,
morke, plovke, ćurke, patke,
da poljupce brojiš slatke
što ti snaša zorom deli,
da se peva i veseli,
da te svirac kući prati,
da u kuću dođu svati,
veseljaci i bećari,
a pop samo o svečari!
Drven čardak nek’ nabrekne,
pa još više da se stekne,
da ne bude ni trag bede,
nek’ tavanske legnu grede
od težine žitnih vreća!
Nek’ ti snažna budu pleća,
nek’ te razum služi zdravo,
a noge te nose pravo!
Kad pojure nek’se praši,
tvoji vranci i čilaši,
a karuce neka blešte,
pa ih teraj sve do Pešte.
Tor nek’ ti je pun ovaca,
šlajpik nek’ je pun novaca,
a srce ti puno bilo
svime onim što ti milo!
Nek’ rumene zveče čaše,
da ne damo što je naše,
da nas hrabrost ne izdaje,
a mišice ne zataje!
Nazdravimo novom letu,
poželimo celom svetu,
da se nađe štogod volje,
pa da bude svima bolje,
a prvenstvo u toj želji
vama, moji prijatelji!
ŽIVELI!
M. S.
