• Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    STAPARSKI PUT

    Jedna od najstarijih somborskih ulica koja je, u poređenju sa današnjom ulicom, sve do kraja Drugog svetskog rata bila znatno kraća. Počinjala je od današnjeg Venca Stepe Stepanovića i vodila je u pravcu Stapara. Ime ulice nije se menjalo, osim u pretposlednjoj deceniji 20. veka, kada je (od 1981. do 1991. g.) bila nazvana imenom nekadašnjeg visokog državnog rukovodioca SFRJ Edvarda Kardelja. Ulica je popločana kaldrmom krajem sedamdesetih godina 19. veka. Prema podacima iz 1902. g. dužina Staparskog puta iznosila je 1.040 metara, širina kolovoza 7,67 metara, a ukupna putna površina 6.766 kv. metara, koja je u potpunosti bila popločana sitnom kockom, odnosno lomljenim kamenom. Kuće u ovoj ulici postojale…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    APACIJA – MANASTIRSKA ŽENSKA ŠKOLA (TEHNIČKA ŠKOLA)

    Mađarsko žensko dobrotvorno društvo iz Sombora obratilo se 1879. g. kaločkom nadbiskupu dr Lajošu Hajnaldu kako bi podržao i materijalno pomogao njihovu nameru da u Somboru bude izgrađen ženski katolički samostan sa školom u kojoj bi predavale kaluđerice. Nakon dobijene podrške i obećanja o pomoći, članice Društva pokrenule su prikupljanje priloga za izgradnju samostana, mada većina članova somborske Rimokatoličke crkvene opštine i članova školskog saveta nije odobravala ovu nameru. Dolazak nadbiskupa Hajnalda u Sombor 1883. g. podstakao je ovaj poduhvat, a dve godine kasnije crkvena opština je izvestila nadbiskupa o svojoj jednoglasnoj odluci da u Somboru bude otvorena ženska katolička škola i da vaspitanje ženske dece bude povereno kaluđericama iz…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KREČAREVIĆEVA PALATA

    Krajem 18. i tokom većeg dela 19. veka veliki plac sa kućom, na uglu Glavne ulice i današnje ulice Laze Kostića, pripadao je porodici Kostić. Osamdesetih godina 18. veka ovde se nalazila kuća Vase Kostića, a sve do 1863. g. njen vlasnik bio je Vasin sin, imućni somborski trgovac Toma Kostić, posle koga je, od 1863. godine, kuću i posed nasledio Tomin sin, trgovac Bogoljub Kostić. Posed se 1837. g. prostirao na 467 kvadratnih hvati, a nakon smrti Bogoljuba Kostića (1875) kupio ga je od naslednika uspešan somborski trgovac, galanterista Kosta A. Kosanić, koji se u Sombor doselio oko 1870. godine. On je 1880. g. sagradio na ovom mestu veliku…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KUĆA JAŠE LALOŠA

    Skladno obnovljeno nekadašnje zdanje Jaše Laloševića na Glavnoj ulici, ukazuje kako bi Sombor, uređenom starom arhitekturom svog urbanog jezgra, mogao dostojno da konkuriše najlepšim gradovima u okruženju, poput Varaždina u Hrvatskoj, Pečuja u Mađarskoj ili Temišvara u Rumuniji. Na mestu ovog lepog, do skora ruiniranog zdanja, sagrađenog pre više od jednog i po veka, nalazile su se, početkom 19. veka, dve kuće – skromna jednospratnica trgovca Dimitrija Riđičkog i prizemno zdanje Mihaila Maširevića, koje je 1844. g. kupio Todor Poparić. Zdanja Riđičkog i Poparića kupio je 1853, odnosno 1859. godine, imućni Somborac Jovan Lalošević i na njihovom mestu uskoro je podigao svoju lepu i veliku klasicističku jednospratnicu, sa baroknom kapijom…

  • Arhitektura,  PALETA RAVNICE

    KUĆA ĐULE FALCIONEA

    Još jedan potomak italijanske porodice Falcione, doseljene u Sombor nakon ratova sa Napoleonom i kasnije mađarizovane, somborski trgovac Julije Đula Falcione, kupio je 1863. g. staru porodičnu kuću porodice Palković, a posed na kome se nalazila ova kuća bio je, prema zapisu iz 1837. godine, veličine 111,5 kvadratnih hvati. Kuća se nalazila na uglu Glavne ulice i Venca (kasnije Deak Ferenca, a zatim Stepe Stepanovića), a Đula Falcione je od gradskih vlasti zatražio saglasnost da na mestu stare podigne novu kuću. Neko vreme Falcione je staru kuću, tokom 1865. godine, za 250 forinti godišnje izdavao kao kvartir kapetanu Vencelu. Godine 1868. načinjen je arhitektonski plan njegovog novog zdanja, koje je…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KALDRMISANJE SOMBORSKIH SOKAKA

    Blatnjave i prašnjave puteve somborskih ulica povremeno je grad popravljao i sređivao još i u drugoj polovini 18. kao i početkom 19. veka. Ugovorom, koji su sklopili Bačko-bodroška županija i gradski Magistrat povodom izgradnje novog zdanja Županije 1804. godine, grad se obavezao da će omogućiti vađenje zemlje i pečenje potrebne cigle na gradskom zemljištu, s tim da sva cigla koja preostane od izgradnje zdanja Županije bude ustupljena gradu, radi popravke gradskih puteva. U opisu Sombora, koji je Antal Mindsenti objavio 1831. godine, navodi se da je grad velik, ali da deluje i veći nego što zapravo jeste jer, sa izuzetkom onih kuća koje su se smestile oko Gradske kuće, ostale…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KUĆA JERASOVIĆA I JERASOVO ĆOŠE

    Kuća porodice Jerasović, koja se nalazila na uglu nekadašnjeg Solarskog sokaka, (kasnije Adžijine, pa Čitaoničke ulice) i Svetođurđevskog trga, decenijama je odolevala kao jedina preostala prizemna kuća na ovom trgu, a jedna od dve na celom potezu od Županije do Preparandije. Iako se nalazila preko puta novosagrađene jednospratnice Srpske čitaonice, ugao koji je spajao Svetođurđevski trg i Solarski sokak naziv je poneo po toj, skoro neuglednoj kući, i godinama je bio znan kao „Jerasovo ćoše“ – mesto spajanja Glavne i Čitaoničke ulice sa Trgom Sv. Đorđa. Prostrana prizemna kuća, sagrađena u obliku obrnutog ćiriličnog slova П, verovatno krajem 18. ili početkom 19. veka, pripadala je ranije Franji Marekoviću, koji je,…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    FERNBAHOVA KUĆA (GRADSKI MUZEJ)

    Bogat trgovac žitom i zemljoposednik nemačkog porekla Anton Fernbah iz Apatina kupio je 1870. g. u Somboru posed na kome je do 1872. g. podigao dopadljivu jednospratnicu u stilu eklekticizma, okrenutu prema hotelu „Lovački rog“ (posed je tridesetih godina 19. veka pripadao porodici bravarskog majstora Adama Čarša, kada se prostirao na površini od 347 kvadratnih hvati; od 1865. g. posed je pripadao ovdašnjem advokatu, kasnije i poslaniku Janošu Cedleru, a od 1867. g. Mihalju Lovašiju). Ubrzo je pred novim zdanjem uređen trg na kome je prodavana riba dovezena iz Apatina (kasnije će ovde grad urediti središnji gradski fijakerplac). Prilikom podizanja zgrade Fernbah je pristao da o svom trošku zatrpa nekadašnji…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KUĆA SIME BIKARA

    Na somborskom Svetođurđevskom trgu, preko puta Gradske kuće, nalazila se jednospratnica Sime Bikara (1832-1899), imućnog trgovca, bankara i zemljoposednika (1897. g. posedovao je 440 jutara zemlje), koju je, polovinom 19. veka, podigao njegov otac Isak Bikar – predsednik uticajnog i ekonomski snažnog somborskog Trgovačkog društva, na mestu nekadašnje kuće Lazara Atanackovića, čiji je Isak Bikar postao vlasnik 1846. godine. Prema zemljišnoj knjizi iz 1837. godine, Atanackovićev posed se prostirao na 259 k.h hvati (polovinom 18. veka, kuću i posed na istom mestu, veličine 141 kv. hvat, imao je Đurađ Vranješ Bošnjak, imućni somborski Bunjevac, stočarski veletrgovac, senator i gradski tutor, a zatim i gradski blagajnik ili „kasa perceptor“). Bikareva kuća…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KUĆA KARLA HAMEDERA (GRADSKA PEKARA)

    Poreklom iz Braunšvajga na severu Nemačke, porodica Hameder doselila se u Sombor tokom poslednje četvrtine XVIII veka. Rodonačelnik ove somborske porodice Mihael Hameder bio je mesar, a istim poslom bavili su se i njegovi potomci (Karlo I i Karlo II) tokom narednog stoleća. Karlo I Hameder je 1837. g. imao kuću u Gornjoj Varoši, nedaleko od Male pravoslavne crkve, a 1838. g. kupio je posed od naslednika porodice Has, koji se nalazio u ulici Sv. Ivana (sada Trg cara Lazara), u susedstvu poseda somborske rimokatoličke župe Sv. Trojstva (prema zemljišnoj knjizi iz 1837. godine, ovaj posed se prostirao na 364 kv. hvata). Još kao mladić Karlo II Hameder došao je…