Krajem 18. i tokom većeg dela 19. veka veliki plac sa kućom, na uglu Glavne ulice i današnje ulice Laze Kostića, pripadao je porodici Kostić. Osamdesetih godina 18. veka ovde se nalazila kuća Vase Kostića, a sve do 1863. g. njen vlasnik bio je Vasin sin, imućni somborski trgovac Toma Kostić, posle koga je, od 1863. godine, kuću i posed nasledio Tomin sin, trgovac Bogoljub Kostić. Posed se 1837. g. prostirao na 467 kvadratnih hvati, a nakon smrti Bogoljuba Kostića (1875) kupio ga je od naslednika uspešan somborski trgovac, galanterista Kosta A. Kosanić, koji se u Sombor doselio oko 1870. godine. On je 1880. g. sagradio na ovom mestu veliku jednospratnicu, u čijem se prizemlju nalazila njegova galanterijska radnja.
Zgrada je imala osnovu u obliku kvadrata i fasadu u stilu neorenesanse. Na spratu oba krila zgrade nalazili su se pravougaoni prozori iznad kojih su naizmenično poređani natprozornici u obliku luka i trougla, a krovni venac sastavljen je od friza konzola. U prizemlju su bili polukružni izlozi. Zgrada je imala tri balkona, od kojih se jedan nalazio na sredini pročelja zgrade koje je gledalo na Glavnu ulicu, a drugi dva na početku i kraju krila zgrade koje je gledalo na Gromon ulicu (danas deo ul. Laze Kostića). Sva tri balkona podupirale su po četiri masivne konzole. Osim Kosanovićeve galanterijske i pomodne radnje, u prizemlju zgrade nalazila se 1880. g. i manufakturna trgovina „Kod Jagera“ vlasnika Svetozara Jagerovića.
Kosanićevu palatu je 1913. g. kupio Aleksandar Krečarević, doktor prava rodom iz Sentandreje, koji je u Somboru otvorio advokatsku kancelariju. Vremenom se, ženidbom i uspešnim poslovima, obogatio, pa je bio i vlasnik dva salaša sa sto jutara oranice, a upamćen je njegov prkosan odgovor mađarskom komandantu okupiranog Sombora i svom dobrom poznaniku iz školskih dana, generalu Sentandreji Agoštonu , koji ga je u aprilu 1941. g. pozvao na razgovor, što je dr Krečarević odbio rečima da nakon počinjenih zločina njegove vojske u gradu oni nemaju o čemu da razgovaraju.
Zgrada je u sećanju Somboraca zadržala ime po dr Krečareviću, a u njenom podnožju su se nalazile mnogobrojne radnje. Nakon Kosanićeve galanterijske radnje (Kosta Kosanić je umro 1904), u prizemlju zgrade je 1906. g. pomodnu radnju „Plava zvezda“ otvorio Kosta Panić, a na istom mestu trgovac i galanterista Nikola Radojević je, nakon 1929. godine, izbio deo starih polukružnih izloga i postavio nove, pravougaone. Pored njega su u Krečarevićevoj palati bile i časovničarska radnja Ernea Štablera, konfekcijska radnja Arnolda Bondija i prodavnica obuće „Bata“. U prizemlju, iz ulice Laze Kostića, nalazila se prodavnica somborskog sira koju je držala porodica Sudarski, lokal Bore Bećina, a kasnije se decenijama ovde nalazio i poznati somborski „Riblji restoran“ i pored njega mesara. Neko vreme (oko 1920) u prizemlju zgrade nalazile su se prostorije Narodne banke d.d. Zagreb.
Nakon II svetskog rata zgrada je delimično nacionalizovana, pa su u prizemlju bile smeštene prodavnice „Tekstila“ i „Mode“, a kasnije i poznata dečja prodavnica „Paja Patak“. Sve do šezdesetih godina 20. veka na spratu je svoj stan i privatnu ordinaciju imao ugledni somborski hirurg traumatolog dr Vladimir Crevar, čija je supruga bila iz porodice Krečarević. Kasnije se, od kraja 20. veka, ovde nalazi izložbeni prostor slikara Dragana Stojkova, kao i škola stranih jezika ELA.
Od 1969. g. nekadašnja Krečarevićeva zgrada ima status zaštićenog spomenika kulture.
Milan Stepanović
