• Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    ŽUPANIJSKI TRG (TRG CARA UROŠA)

    Sve do druge polovine 19. veka ispred zdanja Županije nalazilo se gradsko vašarište, odnosno stočna pijaca. Omanji trg ispred zgrade načinjen je odmah po njenoj izgradnji (1805-1808). Početkom tridesetih godina 19. veka kamenom je popločan trotoar oko zgrade Županije, a 1841. g. kaldrmisan je drvenim kockama i trg ispred Županije. Stočna pijaca, koja se u to vreme, prema starom običaju, održavala na vašarištu kraj Županije, uskoro je delimično izmeštena, a ispred zgrade su posađeni omanji drvoredi, pored kojih su načinjene staze (slika ovog „perivoja“ sačuvana je na najstarijoj fotografiji Sombora nastaloj oko 1868. godine). Kada je između 1880. i 1882. g. obnavljana i proširena zgrada Županije, dotadašnji drvoredi i staze…

  • Arhitektura,  PALETA RAVNICE

    KAPELA ŽUPNIKA ĐULE FEJERA

    Somborski rimokatolički župnik Julije Đula Fejer (Sombor, 1838 – Sombor, 1914), koji je skoro pola veka bio na dužnosti ovdašnjeg plebanoša-župnika (od 1869. do smrti 1914), podigao je 1905. godine, prema projektu arhitekata Erne Balaža i Janoša Krajcingera, skladnu kapelu kitnjaste fasade pored Velikog katoličkog groblja (kasnije je u blizini kapele, tokom 1925/26. godine, podignuta nova gradska Kalvarija, kojoj je posle događena i kapela, a današnja župna crkva Sv. Križa). Kapela Đule Fejera sazidana je od fasadne opeke, sa osnovom u obliku trikonhosa i sa kupolom. U nišama iznad ulaznih vrata sa obe strane nalazi se po jedan kip koji predstavlja apostole Petra i Pavla. U luneti, iznad portala, prikazano…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    SOMBORSKA ŠTEDIONICA (GRADSKA BIBLIOTEKA)

    Somborska štedionica osnovana je jula 1868. g. kao plod privrednog napretka Somboraca, koji su se zalagali da grad dobije svoju samostalnu bankarsku kuću. Banku su zajednički osnovali imućni somborski Srbi, Bunjevci, Mađari, Nemci i Jevreji, a za njenog prvog predsednika izabran je advokat Jožef Bartal, koji je bio i pokretač osnivanja štedionice. Akcije Somborske štedionice u vrednosti od 30.000 forinti kupilo je, osim osnivača, još 126 građana. Prvi knjigovođa Štedionice bio je Karlo Bijelicki, osnivač somborske Gradske biblioteke. Štedionica je tokom sledeća četvrt veka veoma dobro poslovala (već 1873. g. radila je sa engleskim, francuskim, austrijskim i mađarskim bankama, a kapital je povećala sa 70.000 na 100.000 forinti). Do 1891.…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORSKI ŽANDARMI I ŽANDARMERIJSKA KASARNA

    Prva žandarmerijska kasarna u Somboru zabeležena je 1851. godine, kada je graditelj Karl Gfeler radio prepravke na njoj (iste godine zabeleženo je da je stražmešter Strabnicki bio komandir ovdašnje žandarmerijske stanice, a u redovima žandarmerije nalazili su se pripadnici nemačke, srpske, češke, mađarske i drugih nacionalnosti). Grad je 1852. g. mesečno plaćao pet forinti i 24 krajcare za održavanje žandarmerijske kasarne (reč je, verovatno, o jednoj od tri zgrade tzv. Velike ili Stare kasarne, na Staparskom putu). Taj prostor, verovatno, nije bio dovoljno dobar, ili mu je promenjena namena, pa 1854. g. grad za potrebe žandarmerije zakupljuje, za godišnji iznos od 180 forinti, kuću Marije Greguš, koja je imala četiri…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KAUFMANOVA ZGRADA

    Nekadašnji posed Ambrozija Fuksa, koji se 1837. g. prostirao na 253 kvadratna hvata, kupio je 1841. g. Franc Mec, a od njegovih naslednika 1870. g. imućni somborski jevrejski trgovac i šeširdžija Šimon Kaufman, koji je ovde, između 1883. i 1885. godine, podigao veliku jednospratnicu sa fasadom u stilu eklekticizma, na samom uglu današnjih ulica Pariske i Laze Kostića. Arhitekta i projektant ovog zdanja bio je Ferenc Decner, koji je, istovremeno, rukovodio i radovima na obnovi i dogradnji zdanja somborske Županije. U somborskom Istorijskom arhivu sačuvan je arhitektonski plan Kaufmanove zgrade, sačinjen 1885. godine. Kako je zgrada izbijala na dve ulice (neznatno duže, za širinu jednog prozora, prostirala se u Pariskoj ulici),…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    MATERINSKI DOM (TREĆI REJON)

    U Somboru je 1926. g. osnovana podružnica Materinskog udruženja, koje je, prevashodno, brinulo o siromašnoj ili napuštenoj deci, kao i o pomaganju siromašnih porodica, bez obzira na veru i narodnost (Materinsko udruženje osnovala je 1904. g. u Beogradu dr Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji). Prva namera osnivača bila je da u Somboru bude sagrađeno obdanište za odojčad i decu onih siromašnih majki, koje su prinuđene da ih za vreme rada ostave van kuće, bez nege i nadzora. Udruženje je odmah po osnivanju počelo sa priređivanjem serije javnih predavanja o zdravlju dece (sačuvan je plakat kojim Materinsko udruženje u Somboru poziva građanstvo da 24. aprila 1927. godine, u Velikoj…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    KUĆA GRGUROVA

    Jednospratnica na uglu Glavne ulice i Venca Deak Ferenca (Stepe Stepanovića) podignuta je 1866. godine, sa fasadom u stilu eklekticizma. Projektant je bio somborski arhitekta Milan Grgurov. Kuća je pripadala porodici Falcione, od koje je 1921. g. ovo zdanje kupio somborski lekar dr Kosta Grgurov. Osnova kuće sagrađena je u obliku ćiriličnog slova П. Pročelje zgrade gledalo je na Glavnu ulicu, a dvostruko duži bočni deo bio je okrenut je prema Vencu. Na sredini pročelja zgrade nalazio se izražen rizalit sa istaknutim trouglastim zabatom (ovakav zabat je, prema crtežu Glavne ulice iz 1840. godine, postojao i na mestu nekadašnje jednospratnice Mihaila Horvata, koja je prethodila ovoj zgradi, a koja se…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    SIROTIŠTE I ŠKOLA ZA ZABAVILJE (OŠ “BRATSTVO-JEDINSTVO”)

    Zahvaljujući toplom dočeku koji su Somborci priredili kaločkom nadbiskupu Lajošu Hajnaldu (koji je već pre toga bio ktitor somborske Ženske manastirske građanske škole, podignute 1887. godine) i lepoj besedi dobrodošlice direktora somborske gimnazije Eda Margalića, nadbiskup je izdvojio 80.000 forinti (za svaku baklju na priređenoj mu bakljadi po 1.000 forinti) za izgradnju Sirotišta i Škole za zabavilje, prostrane jednospratnice koja se nalazila na uglu nekadašnje Ulice Sv. Ivana (danas Trg cara Lazara) i Malocrkvene (Njegoševe) ulice, na mestu gde se ranije nalazila prizemna rodna kuća Jožefa Švajdla, generala iz vremena Mađarske revolucije. Ono što je 1891. g. započeo nadbiskup Hajnald, dovršio je par godina kasnije njegov naslednik na kaločkom nadbiskupskom tronu…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    GRADSKA (HONVEDSKA) KASARNA

    Osim stare županijske kasarne na Staparskom putu, druga somborska kasarna postojala je u gradu još početkom 19. veka, a nalazila se na uglu nekadašnjeg severnog Šanca (Venca Radomira Putnika) i Bezdanskog puta, označena kao Casarna Cittis (Gradska kasarna). Sagrađena je, najverovatnije, na istom mestu gde se nalazila starija kasarna, koja je izgorela u požaru 1791. godine. Prema planu iz 1808. g. posed na kome se nalazila ova kasarna imao je oblik nepravilnog pravougaonika, a sama kasarna imala je oblik slova L. Prema zemljišnoj knjizi iz 1837. g. zapisana je kao „Gradska vojnička kasarna zvana Ladanji“ i nalazila se na posedu približno kvadratnog oblika, ukupne površine 692 kvadratna hvata, a na…

  • Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

    MUZIČKA ŠKOLA (KATOLIČKO MOMAČKO UDRUŽENJE)

    Katoličko momačko udruženje u Somboru (Katolikus Legényegylet) osvetilo je 1907. g. svoju zastavu i zatražilo je od gradskih vlasti dozvolu da na Vencu Eržebet (Petra Bojovića) izgradi zgradu doma Udruženja. Jednospratnicu je još 1906. g. projektovao arhitekta Erne Ferk (Förk Ernö), a podignuta je 1907. g. na mestu nekadašnjeg prizemnog Gesangslokal-a (Pevačkog doma), sazidanog oko 1865. godine (posed na kome je zgrada sagrađena pripadao je 1837. g. Tomasu Laueru i prostirao se na 414 kvadratnih hvati). Zdanje je izgrađeno uz materijalnu pomoć kaločkog nadbiskupa Đule Varošija, inače rođenog Somborca i počasnog građanina Sombora, a njime je rukovodio katolički veroučitelj Gere Budai. Udruženje je organizovalo radionice i edukativna predavanja i priređivalo…