Jednospratnica na uglu Glavne ulice i Venca Deak Ferenca (Stepe Stepanovića) podignuta je 1866. godine, sa fasadom u stilu eklekticizma. Projektant je bio somborski arhitekta Milan Grgurov. Kuća je pripadala porodici Falcione, od koje je 1921. g. ovo zdanje kupio somborski lekar dr Kosta Grgurov.
Osnova kuće sagrađena je u obliku ćiriličnog slova П. Pročelje zgrade gledalo je na Glavnu ulicu, a dvostruko duži bočni deo bio je okrenut je prema Vencu. Na sredini pročelja zgrade nalazio se izražen rizalit sa istaknutim trouglastim zabatom (ovakav zabat je, prema crtežu Glavne ulice iz 1840. godine, postojao i na mestu nekadašnje jednospratnice Mihaila Horvata, koja je prethodila ovoj zgradi, a koja se 1837. g. prostirala na posedu veličine 203,5 kvadratna hvata).
Fasada pročelja je po dužini bila podeljena sa šest pilastara, između kojih se nalazilo šest pravougaonih prozora, a na sredini je bio balkon od kovanog gvožđa, sa ovalnim vratima. Prvobitno je ovaj balkon imao jedan nesvakidašnji detalj – staklenu pregradu u drvenom ramu koja je stojala iznad ograde, sa leve strane balkona, valjda da bi vlasnike, prilikom izlaska na balkon, štitila od severnog vetra, koji je nesmetano duvao Glavnom ulicom, za razliku od većine drugih somborskih ulica koje su, upravo zbog toga, obično imale pomalo pomeren pravac. Na spratu dužeg bočnog dela zgrade nalazilo se 12 pilastara, sa 12 prozora. U prizemlju pročelja zgrade bila su tri lokala sa pravougaonim izlozima, a sa bočne strane nalazilo se deset lokala sa ulazima koji su se završavali segmentnim lukom. Ranije su svi ulazi bili zatvarani drvenim ili metalnim kapcima. Na sredini između ovih lokala, sa bočne strane zgrade, nalazila se velika ulazna drvena kapija.
Sačuvane fotografije svedoče da se u prizemlju pročelja nekada nalazila radnja Henrika Oblata, a kasnije je, u lokalu koji se nalazio na samom uglu, svoju berbernicu je držao Andrija Kumerkramer, koji je prvi među somborskim berberima upotrebljavao električnu mašinicu za šišanje, a frizerski zanat je usavršavao po evropskim prestonicama (u Parizu je 1928. g. osvojio je zlatnu medalju na prvenstvu Evrope u frizuri „Fantazija večeri“). Na ovom mestu se tridesetih godina 20. veka nalazio i prvi somborski ženski frizeraj „sa ondulacijom“. Pored frizerske radnje galanetrijsku radnju su držali Nikola Radojević i Ilija Galac, a kada su se razdelili i kada je Radojević 1929. g. svoju radnju otvorio u Krečarevićevoj zgradi, Galac je ovde nastavio da vodi svoju samostalnu tekstilnu radnju. U njihovom susedstvu nalazila se, neko vreme, Obućarska zadruga, a zatim i mlekara porodice ruskih izbeglica. Posle Drugog svetskog rata, od 1954. godine, u nekadašnji lokal Andrije Kumerkramera smeštena je Berbersko-frizerska zadruga, dok su u ostalim lokalima promene mnogobrojnih radnji bile veoma česte (u drugom lokalu najduže se, tokom druge polovine 20. veka, zadržalo somborsko dopisništvo novosadskog lista „Dnevnik“). Stambeni delovi zgrade, koji su pripadali dr Kosti Grgurovu, bili su izuzeti od nacionalizacije.
Zgrada od 1969. g. ima status zaštićenog spomenika kulture, a od 1991. g. i status kulturnog dobra od velikog značaja.
Milan Stepanović
