Jednospratnicu pored palate „In foro“ podigao je 1884. g. Paja Vujić, na mestu starije kuće i poseda Isaka Radosavljevića (njegov posed se 1837. g. prostirao na 174 kvadratna hvata), koji su Vujići kupili pre 1867. godine. Među Somborcima zgrada je prozvana „Vujićevi dvori“.
Zdanje klasicističke građe, sa fasadom u stilu neorenesanse, bilo je u obliku nepravilnog ćiriličnog slova Г. Na spratu zdanja nalazila su se četiri prozora, od kojih su dva krajnja imala trouglaste timpanone, a dva središnja, koja su pripadala terasi od kovanog gvožđa, imala su lučne timpanone. U prizemlju su, prvobitno, pored lučno zasvedene kapije, bili skladni polukružni izlozi, koji su kasnije, početkom 20. veka, prepravljeni u velik pravougaon izlog. Velika ulazna kapija nalazila se ispod levog prozora. Zgrada je imala devet salona, bila je funkcionalna i lepa, a raskošni nameštaj bio je nabavljen u Drezdenu, Beču, Pragu i Pešti.
Dr Jovan Vujić, sinovac Paje Vujića, kome je zgrada kasnije pripadala, ostao je bez nje 1914. godine, posle materijalne propasti svog zeta dr Stevana Kronića kome je bio jemac. Kuću je kupio trgovac Kosta Dodić, koji je i ranije (od 1913. godine) u njenom prizemlju držao ortačku tekstilnu i modnu radnju „Dodić i Opančarev“. Dodićeva tekstilna radnja nastavila je da radi u prizemlju ovog zdanja, a neko vreme poslovao je udružen sa Đurom Karanovim. Kasnije je, uz još nekoliko imućnijih somborskih Srba, osnovao preduzeće „Eksim“, ali je pre 1929. g. i on materijalno propao.
Kuću, koja je bila pod stečajem, kupili su 1937. g. somborski trgovci Nikola Radojević i Sava Ivkov, inače vodeći somborski knjižar između dva svetska rata, čija se velika knjižara nalazila u prizemlju palate „In foro“. Posle Drugog svetskog rata zdanje je nacionalizovano, ali su na spratu ostali stanovi u posedu naslednika prethodnih vlasnika zgrade (Fedore Narandžić rođ. Radojević i Milivoja Ivkova).
Od 1929. g. u prizemlju kuće nalazila se prodavnica obuće „Peko“, a zatim prodavnica odela. Posle Drugog svetskog rata u istim prostorijama bila je prodavnica „Moda“. U to vreme izmenjena je i polukružna ulazna kapija sa dovratkom i fasadom, a umesto nje je postavljen neugledan pravougaoni ulaz sa rešetkama. Još ranije su lepi ovalni izlozi bili uništeni postavljanjem pravougaonog velikog izloga.
Mada je imala status zaštićenog spomenika kulture, zgrada je srušena 1968. godine, uporedo sa susednom palatom „In foro“, a na njihovom mestu podignuto je estetski neprilično zdanje robne kuće „Beograd“.
Milan Stepanović
