Nekadašnji posed Ambrozija Fuksa, koji se 1837. g. prostirao na 253 kvadratna hvata, kupio je 1841. g. Franc Mec, a od njegovih naslednika 1870. g. imućni somborski jevrejski trgovac i šeširdžija Šimon Kaufman, koji je ovde, između 1883. i 1885. godine, podigao veliku jednospratnicu sa fasadom u stilu eklekticizma, na samom uglu današnjih ulica Pariske i Laze Kostića. Arhitekta i projektant ovog zdanja bio je Ferenc Decner, koji je, istovremeno, rukovodio i radovima na obnovi i dogradnji zdanja somborske Županije. U somborskom Istorijskom arhivu sačuvan je arhitektonski plan Kaufmanove zgrade, sačinjen 1885. godine.
Kako je zgrada izbijala na dve ulice (neznatno duže, za širinu jednog prozora, prostirala se u Pariskoj ulici), ugao zdanja bio je zasečen, što je u somborskoj urbanoj arhitekturi tog vremena dosta retka pojava, koja se u središtu grada javlja samo na još tri zgrade, od kojih su dve bile u vlasništvu porodice Falcione. Na ugaonom delu Kaufmanove zgrade nalazio se balkon, a u prizemlju su načinjeni polukružni izlozi za radnje, dok je na spratu bio prostrani porodični stambeni prostor. Kaufman je u prizemlju zgrade držao svoju veliku radnju i šeširdžinicu, a ostale lokale izdavao je ovdašnjim trgovcima.
Kaufmanovu zgradu je već 1887. g. kupila Somborska štedionica za 43.199 forinti, a ovo zdanje Štedionici je, od zakupa prostorija, donosilo prihod od 2.800 forinti. U prizemlju Kaufmanovog zdanja nalazila se robna kuća Hermana Šafera, a kasnije, između dva svetska rata, velika Konova tekstilna trgovina „Dever“, pa zatim trgovina Ignjata Hermana „NWK“, prodavnica „Budimac“, kao i najveća prodavnica šešira u Somboru, nazvana „Kralj šešira“.
Posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije nekadašnjeg Kaufmanovog zdanja, ovde se, neko vreme, nalazila Komunalna banka. U prizemlju zgrade nalazila se centralna gradska prodavnica poljoprivrednih mašina i zemljoradničkog materijala „Ratar“. Kasnije, od kraja pedesetih godina 20. veka, ovde je bila prodavnica „Agrosavez“, zatim gvožđara “Tri čekića”, prodavnica somborskog drvnog kombinata “Sloga”, a tokom osamdesetih godina prošlog veka i prodavnica aparata za domaćinstvo „Gorenje“.
Od 1969. g. ovo zdanje ima status zaštićenog spomenika kulture.
Milan Stepanović
