• DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SALAŠAR

    Tuna Džinić, stari varmeđski pandur, uputio se da „svojeručno uruči“ bogatome salašaru Babijanu Lipoženčiću poziv na županijsku skupštinu, na tzv. konkregaciju. Ne čini on to samo iz koristoljublja, mada se zaista nikad ne vraća praznih šaka s Babijanova salaša. Ono par pilića, desetak jaja, bubanj ovčjeg sira ili suva plećka, sve to nije bogzna šta. Jedan stari varmeđski pandur vazda se dobro hrani. Varmeđaška gospoda svaki čas priređuju večere, izlete, „bankete“; tu su svatovi, krštenja, pa i daća, sem toga Tunina je žena čuvena kuvarica u čitavom „Bačorsagu“, a Tuna najparadniji posluživač oko trpeza i najgizdaviji nosač sveća pri gospodskim i gazdačkim svatovima i krštenjima. Nego, njega je privlačio salaš.…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    RUSKI HRT

    Na hartiji po kojoj ovo pišem leži džepni budilnik iz 1898. sa dvostrukim dnom za burmut. Kuca još uvek kao živo srce nekog davno sahranjenog džepa. Moj praded po ocu, dr Stevan Mihailović, izmerio je tim satom poslednje godine života. Okolnosti pod kojima je on umro 1922. godine u Somboru, kao razveden čovek i kao sudija u ostavci, bile su čudne. Toliko čudne da mi ni moje babe, njegove kćeri, ni naši somborski porodični prijatelji Laloševići nisu nikada pomenuli da je praded sahranjen tamo u popodnevnoj senci somborske kapele. Kada sam to slučajno doznao i shvatio da smo žena i ja s decom više puta prolazili pored groblja gde on…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    ANĐELOVA GUSKA (LA OCA DI ANGELO)

    Domorodac, Rovinjez, odrastao u ribarskoj barci, koračao je i po rivi razbacanim korakom mornara sa nemirne palube. Krupnim jakim nosem na krupnom jakom licu sekao je vazduh ispred sebe mašući širokim šakama kao da vesla. Anđelo, potomak mnogih generacija svojih ribarskih predaka, progovarao je retko, kao da je bio svestan da njegov potmuli bas dostiže dubine čije su frekvencije van domašaja normalnog lјudskog sluha. Čaša je bila odviše sitna za njegove prste, pa je grapu pio iz flaše, vino iz demižane. Predimenzioniran i nezgrapan Anđelo je, kao Bodlerov albatros, bivao takav samo na kopnu. Kad se otisne na more on i njegova predačka barka postajali bi jedno. Na prostranoj ravni…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KAD SE ŽENI KOSTIĆ LAKA…

    Laza Kostić (1841-1910), već kao proslavlјen i omilјen srpski pesnik, deverovao je 1. maja 1870. g. u Somboru Kosti Raduloviću (1842-1895), karlovačkom profesoru i novopostavlјenom upravitelјu somborske niže gimnazije, kasnije profesoru istorije, zemlјopisa i nemačkog jezika u somborskoj Preparandiji i jednom od urednika ovdašnjeg lista „Bačvanin“. Kostić je, inače, u Somboru često boravio, još od detinjstva i mladosti, a ovde je imao bliske rođake, odnosno znatno stariju braću od rođene tetke – uglednog pravnika, velikog župana i sudiju mađarskog vrhovnog suda Niku Mihajlovića i njegovog rođenog brata Đoku, imućnog somborskog trgovca. Ujedno, i njegova druga rođena tetka (majka-Kata, kako je Laza zvao), koja ga je odhranila nakon majčine smrti, takođe…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    VOJVODINA (Miroslav Mika Antić)

    Veruju vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu, tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu, a slepački joj se molim dok mi na usni škrguće i miriše rđa i rže blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše, i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova, i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile, a ona rominja i tinja i survava se sa krova sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla i…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    POP ĆIRA I POP SPIRA BILI SU SOMBORCI

    Kada su 1898. g. u “Brankovom kolu” počeli da izlaze nastavci šaljivog romana Stevana Sremca “Pop Ćira i pop Spira”, u somborskoj Srpskoj čitaonici došlo je do otimanja ko će pre da dobije na čitanje primerke ovog časopisa. Razlog je bio jednostavan i to su dobro znali svi Somborci – glavni junaci zapravo su bili njihovi sugrađani. Rođeni ujak i hranitelj Stevana Sremca, pisca čuvene komedije, bio je nekadašnji somborski županijski pisar Jovan Đorđević, pokretač Društva srpskog pozorišta u Somboru, kasnije osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Đorđević je svom nećaku ispričao (ne)zgodu koja se u vreme njegovog boravka u Somboru dogodila između dva…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    “GOLUB” – SOMBORSKI LIST ZA MLADE IZ 19. VEKA

    Somborski list za srpsku mladež „Golub“, uz Zmajev „Neven“, bio je najznačajniji omladinski list na srpskom jeziku s kraja 19. i s početka 20. stoleća. „Golub“ je bio tek nešto stariji (jednu godinu) i tek nešto dugovečniji (dve godine) od „Nevena“. Pokrenuli su ga nastavnici somborske Srpske više devojačke škole Petar Despotović i Jovan Blagojević. Blagojević je bio prvi i dugogodišnji urednik lista, sve do 1906. godine, kada ga je nasledio Kosta Stojačić, koji je list uređivao do kraja njegovog postojanja. Prvi broj somborskog „Goluba“ pojavio se 1. januara 1879. godine, u izdanju Izdavačke knjižarnice Milivoja Karakaševića, ovdašnjeg knjižara i izdavača. List je, sve do 1909. g. štampan u somborskoj…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    O PESMI “SANTA MARIA DELLA SALUTE”

    Posle sedam godina provedenih na Cetinju, u Crnoj Gori, Laza Kostić se u proleće 1891. g. vratio u Bačku. Na imanju bogate srpske porodice Dunđerski u Čebu, u leto 1891. godine, prvi put je susreo Jelenu-Lenku, mladu, ali već odraslu, lepu, obrazovanu i umnu kćer svog domaćina, prijatelјa, kasnije i kuma, Lazara Dunđerskog, od koje je bio stariji skoro trideset godina (Lenka je, prema zapisu iz knjige krštenih srbobranske Bogojavljenske crkve, rođena 26. oktobra/7. novembra 1869. godine). Koliko je Kostić bio očaran njom, toliko je i Lenku, svestranu i mladalački radoznalu, barem intelektualno morala da privuče jedinstvena i neobična pesnička pojava Laze Kostića u njenoj blizini. Bila je  odrešita i…