SVE DOBRE STVARI SU IZ SOMBORA – REKAO JE IVO ANDRIĆ

Krajem 1960. godine, nepunu godinu pre nego što će dobiti najviše svetsko priznanje za književnost, poznati jugoslovenski književnik Ivo Andrić (1892-1975) zamolio je svog bliskog novodsadskog prijatelja Mladena Leskovca (1904-1990), nekadašnjeg đaka i nastavnika somborske gimnazije, kasnije poznatog istoričara književnosti i prevodioca, da pokuša da mu negde iz Vojvodine nabavi jedan dobar pisaći sto, odnosno starinski pult za pisanje, za njegovu radnu sobu. Leskovac je pozvao svoje somborske prijatelje i brzo je u Somboru pronađen prigodan “šrajbtiš”, koji je po lepoti, veličini i kvalitetu izrade ispunjavao očekivanja slavnog književnika.

U svom pismu Mladenu Leskovcu, od 29. januara 1961. godine, Ivo Andrić piše: “Upravo sam se spremao da Vam pišem povodom Vaše knjige o Lazi Kostiću, kad iznenada stiže – pult. Sad je već u mojoj sobi i već se prilagođuje novoj okolini i ona njemu. Moja žena je očarana izgledom ovog predmeta iz Sombora. Nekad su u Bosni katolički popovi govorili: ‘Omnes res bonae sunt de Travnik’ [sve dobre stvari su iz Travnika, prim. prir.]. Izgleda da bi se to isto moglo mutatis mutandis [uz male izmene, prim. prir.], reći i za Sombor.” Ove reči Ive Andrića besumnje su, osim zadovoljstvom zbog izgleda dobijenog pisaćeg stola, bile uzrokovane i upravo pročitanom Leskovčevom knjigom o Lazi Kostiću, u kojoj su Kostićeve veze sa Somborom, kao i njegov kasniji život u Somboru, imali značajan udeo.

Ivo Andrić za svojim “somborskim” pisaćim stolom

Mladen Leskovac mu je pismom odgovorio: “Laknulo mi je. No, ipak sam se spremao da Vam pišem, jer na dnu srca ipak je gorukao plamičak sumnje: a ako se to gđi Milici ipak ne bude svidelo? Ta ja sam Vam (oboma) toliko gustirao taj pult, kitio ga i sladio, da ne bi to umeo ni hteo bolje ni onaj koji bi to činio onako kako rade preprodavci, koji rade na procenat; pa sam Vas neprestano gonio na sve nove troškove i izdatke, tako da sam kadikad zbilja zastao malo preplašen: a ako to nije tako kako vidim ja? Zato sam se obradovao Vašem pismu. Sada ću mirno, kada idući put budem došao u Beograd, svratiti do Vas, na kafu, bez straha da ću biti pokuđen.”