DAMARI RAVNICE,  Književnost

“NEVOLJA” NEPOZNATOG BAČKOG BOEMA S POČETKA 19. VEKA

U svojoj “Antologiji starije srpske poezije” (Matica srpska, Novi Sad, 1964) Mladen Leskovac je, osim ostalog, objavio i pesmu “Nevolja” nepoznatog, odnosno nepotpisanog srpskog pesnika, iz 1822. godine. Pesma (tačnije lirski zapis), skoro socijalne tematike, nastala je, sudeći po jeziku i poreklu zapisa, na prostoru današnje Bačke, a ispevana je na čistom narodnom jeziku i bez rimovanja. Njen autor, očito jedna vrsta boema s društvenih margina, žali se na svoj status, ali bez samosažaljenja i kukanja nad sudbinom, vremenom i ljudima, štaviše s notom duhovitosti konstatuje i nabraja nevolje koje ga prate. Pesma je dragocena i kao svedočanstvo o tadašnjem srpskom narodnom govoru u Vojvodini, koji već potpuno ima oblik savremenog srpskog jezika.

NEVOLJA

Nemam duvana, novaca nemam,
nemam sira, nemam slanine.

Pivo je skupo, vino jošt skuplje,
Za rakiju mnogo ištu, vode – ne mogu.

Tur mi se para, čizma mi pukla,
Svila mi se po rukavu cepa na fraku.

Šešir se beli, marama žuti,
A dugmeta na prsluku nema ni jednog.

Brk mi se crni, brada mi raste,
Britva mi se zatupila, neće da brije.

Kiša me lema, vetar me praši,
Deca viču: “Bež’, eto ga, sad će t’ ujesti!”

Troger me gura, marger me tura,
Birtaš neće da me služi, svi me teraju.

Sluškinja neće, gospoju ne smem,
A kurve me obilaze – teške nevolje!

M.S. 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.