• DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVA LAZINA PESMA O LENKI

    Samo istinski zaljubljenici u poeziju Laze Kostića znaju da je njegova poslednja i najznačajnija pesma „Santa Maria della Salute“ imala svoju poetsku predistoriju, nastalu punih 17 godine pre njegove velike „labudove pesme“. Kada se u proleće 1891. godine, posle sedam godina boravka na Cetinju, vratio u Bačku, Kostić je bio beskućnik i, kako piše prijatelju Jovanu Boškoviću, imao je nameru da se nastani u Beogradu ili Parizu. To leto (jul i avgust) proveo je na imanju svog prijatelja Lazara Dunđerskog u Čebu (danas Čelarevu), gde je upoznao njegovu 21-godišnju kćer Jelenu-Lenku. Od velikih planova o prelasku u Beograd ili Pariz nije bilo ništa i Laza Kostić, u mladosti kritičar i…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KAVALJER U VLADIČANSKOJ ODEŽDI

    Galantnu epizodu o kavaljerstvu nekadašnjeg budimskog vladike Lukijana Bogdanovića (1867-1913), kasnije tragično stradalog (ili ubijenog) poslednjeg patrijarha Karlovačke patrijašije, ispričao je književnik Veljko Petrović, a decenijama kasnije objavio je u svojoj knjizi Borislav Mihajlović Mihiz: …Pročulo se u Pešti, med mađarskim ženskim svetom, da je racki biskup, episkop budimske eparhije Lukijan Bogdanović, zdravo lep gospodin i čuveni pevač. Prva glumica Hungarije, peštanska primadona, ustane jedne nedelјe neuobičajeno rano – glumice kad nemaju probu obično prespavaju podne – opravi se i pređe preko u Budim da ga vidi i čuje. Odstajala je dugu šizmatičku misu, gledala nenaviknutim katoličkim očima kako vladika blagosilјa crkvu i vernike dikirijama i trikirijama, krstila se sa…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    VELIKI PARADNI RUČAK

    Patrijarh Georgije Branković umeo je da bude i dostojanstven. Svašta je umeo pa i to. Smatrali su ga dvorskim čovekom, prodanom dušom, a evo, kakvu je on patriotsku lekciju održao Svetozaru Borojeviću plemenitom od Bojne, na najdužem svečanom ručku u istoriji Karlovačke mitropolije. Borojević je bio najistaknutiji Srbin oficir u austrougarskoj vojsci. Dospeće do feldmaršala, a to je najviši čin dvojne monarhije. Viši po rangu bio je samo nadvojvoda, erchercog, arhiduka, ali za tu titulu morao si biti član habzburške kuće, najstarije vladajuće evropske dinastije. Borojević, potomak srpske graničarske porodice, jedini će od svih Franc Jozefovih komandanata držati svoj front u Prvom svetskom ratu. Austrijance su, inače, tukli svi odreda,…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORSKI TRAGOVI VUKOVE ŠTULE

    Malo znamo o tome da je najznačajniji reformator srpskog jezika, pisma i pravopisa Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864), tokom svog dugog književnog veka imao velik broj prijatelјa i saradnika iz Sombora, kao i da su pojedini Somborci, barem u početku, znatnije uticali na njegov književni i jezikoslovni rad, te da je Vuk, tokom svojih čestih putovanja, najmanje tri puta pohodio Sombor. Prvi Vukov vaspitač i nastavnik, sa kojim je Vuk neko vreme (1808) stanovao u Beogradu, bio je Somborac Jovan Savić (1772-1813), u srpskoj istoriji poznatiji pod pseudonimom Ivan Jugović, inače osnivač beogradske Velike škole, čiji je i Vuk bio đak, Karađorđev savetnik i bliski saradnik u vreme Prvog srpskog ustanka,…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    OLGA PLEMENITA ROGULIĆEVA

    Ni danas ne znam da li je gospođicu Olgu Rogulićevu, po gorčini prkosa duhovnu bliznakinju Laze Pištimalјa, slomila lakomislenost ili provincijska ogovaračka intriga. I ona je bila siroče po ocu, austrougarskom potpukovniku, i živela sa majkom udovicom u porodičnoj jednokatnici na iriškoj pijaci. Izdanak stare srpske graničarske porodice, ćerku jedinicu, dali su u peštanski gospođički internat, onaj isti u koji je Mirko Kovač smestio svoju Malvinu Trifković. Devojčica je izrasla u devojku tankih nerava i začudnih crta lica u kojima je bilo istinske lepote. („Nema prave lepote, bez nečeg nepravilnog u srazmerama“, rekao je još Bekon.) Protancovala je dve sezone po oficirskim balovima petrovaradinskog garnizona i isprosila se za zibcigerskog…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    LAZA PIŠTIMALJ

    Srbobranski gazda nije ni čuo za Frojda i psihoanalitički lapsus, a iriški oriđinale, Laza Pištimalј, čitao ga je u originalu i možda prvi od svih Srba, a lapsus je bio on sam – mazohistička samouništilačka figura najpoznatijeg sremskog prosjaka. U Irigu se nije prosilo na ulici. Prosilo se po kućama i jedino subotom. Mama bi, za subotu, spremila u plehanu ćasu pregršt poludinaraca, nekoliko dinara i jednu dvodinarku. Znalo se tačno šta kome sleduje. Ciganke i cigančići – odrasli muškarci nisu prosili — dobijali su poludinarac, „beli” prosjaci dinar, a dvodinarka je čekala her Vasića, bivšeg manufakturistu, za koga je selo tvrdilo da je spao na prosjački štap zato što…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    GAZDA ŠTEVA IGEN

    Živeo bogat paor u Bačkoj, u Sentomašu po zvaničnom, u Srbobranu po njegovom. Sve mu je bilo potaman: salaš od sto dvadeset lanaca u komadu, velika kuća na pijaci, zdrava i radena čelјad, besni ajgiri u karucama. Gazda Števa već odavno sam ne radi zemlјu, samo gospodari i raspoređuje, ali se ne da nagovoriti od sinova da se presvuče u gospodsko. Nosi se po selјački: leti mu na glavi šešir, na nogama papuče, zimi šubara i opanci. Nedelјom je tutor u crkvi, a svih sedam dana srbuje. Član je, a od nedavno, i zadužbinar Matice srpske. O svetosavskoj besedi sedi u prvom redu sa najuglednijim lјudima sela i jedva je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    MAČIJE BLATO

    […] Ono što nam u oktobru izgleda kao mart, u stvari je januar… Osetila je da pod srcem nosi nešto kao novi plod. Ta neobična stvar u njoj polako je rasla zajedno s njenim užasom, ona ju je osećala, krupnjao je i širio se taj zametak, mada se još ništa nije moglo videti spolјa. Bila je zgranuta, jer posle one stravične stvari sa detetom, posle one smrti koja je bila spas na neki način, ona nije više osećala potrebu da vodi lјubav i nije ni sa kim spavala godinama. Pa ipak, ona stvar pod srcem rasla je i krupnjala i dalјe. Tek kada je prošlo punih 12 meseci, a njen…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KAKO SU U SOMBORU OBESILI TRIVU JOSIĆA

    Sombor je još Poveljom slobodnog i kraljevskog grada iz 1749. g. dobio „Ius gladii“ ili „Pravo mača“, odnosno pravo izricanja smrtne presude. I to pravo neretko je i koristio, na gubilištu koje je podignuto severno od grada, na pustari Karakorija (sa desne strane Gakovačkog puta, kod salaškog naselja Nenadić). Grad je imao plaćenog dželata, a vešanja je uvek posmatrao velik broj građana. O jednom takvom vešanju svedočanstvo je ostavio somborski sveštenik Jovan Momirović, među Somborcima poznatiji kao „Pop-nemir“, inače nećak vladike Platona Atanackovića i deda po majci književnika Veljka Petrovića, koji je ovo dedino sećanje zapisao i objavio: […] Posle Mađarske bune ižđikao je korov hajdučije po celoj Ugarskoj. U…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SEMPER IDEM (Odlomak o deda Adolfu)

    Deda Adolf nije više deda Adolf. Obratio mi se „kanda besedi s konja“ (rekla bi tetka Paulina). – Od danas nisam više deda Adolf. Je l’ ti jasno? Pitam ga, ako nije moj deda, ko je onda? – Ostajem i da­lje tvoj deda, ali odsad ne smeš da me oslovljavaš sa Adolf. Verstehst du? Nur Großpapa, ohne Adolf! – ljuti se, gunđa. Trudim se da pokažem kako sve razumem, premda ništa ne razumem. – Mogu da te oslovljavam kako ti hoćeš, ali ne mogu da kažem samo deda kad pričam o tebi. Neće se znati na kog dedu mislim. Uzalud se tru­dim, i dalje je jako nabrušen: – Ja sam…