• DAMARI RAVNICE,  Književnost

    LAZA PIŠTIMALJ

    Srbobranski gazda nije ni čuo za Frojda i psihoanalitički lapsus, a iriški oriđinale, Laza Pištimalј, čitao ga je u originalu i možda prvi od svih Srba, a lapsus je bio on sam – mazohistička samouništilačka figura najpoznatijeg sremskog prosjaka. U Irigu se nije prosilo na ulici. Prosilo se po kućama i jedino subotom. Mama bi, za subotu, spremila u plehanu ćasu pregršt poludinaraca, nekoliko dinara i jednu dvodinarku. Znalo se tačno šta kome sleduje. Ciganke i cigančići – odrasli muškarci nisu prosili — dobijali su poludinarac, „beli” prosjaci dinar, a dvodinarka je čekala her Vasića, bivšeg manufakturistu, za koga je selo tvrdilo da je spao na prosjački štap zato što…

  • DAMARI RAVNICE,  Muzika

    SOMBORSKI PRIMERAK STRADIVARIJA

    Najpoznatiji graditelj violina, znameniti italijanski majstor Antonio Stradivari (1644-1737), tokom decenija rada svojeručno je načinio oko 1.100 instrumenata (violina, viola, čela i gitara), od kojih je sačuvano blizu 650 i to najviše violina (oko 500), koje danas dosežu i do milionskih vrednosti. Prema pisanju domaće štampe između dva svetska rata, u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji pronađene su do početka 1930. god. tri navodne Stradivarijeve violine, od kojih jedna u Splitu, a dve u Vojvodini – u Martonošu i Somboru. Vlasnik somborske violine bio je ovdašnji muzičar-violinista Petar Jovanović. On nije bio poznat i uspešan poput svojih somborskih kolega Stevana Bačića Trnde i Joce Maksimovića Čonke, koji su tada imali već znatan…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    GAZDA ŠTEVA IGEN

    Živeo bogat paor u Bačkoj, u Sentomašu po zvaničnom, u Srbobranu po njegovom. Sve mu je bilo potaman: salaš od sto dvadeset lanaca u komadu, velika kuća na pijaci, zdrava i radena čelјad, besni ajgiri u karucama. Gazda Števa već odavno sam ne radi zemlјu, samo gospodari i raspoređuje, ali se ne da nagovoriti od sinova da se presvuče u gospodsko. Nosi se po selјački: leti mu na glavi šešir, na nogama papuče, zimi šubara i opanci. Nedelјom je tutor u crkvi, a svih sedam dana srbuje. Član je, a od nedavno, i zadužbinar Matice srpske. O svetosavskoj besedi sedi u prvom redu sa najuglednijim lјudima sela i jedva je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    MAČIJE BLATO

    […] Ono što nam u oktobru izgleda kao mart, u stvari je januar… Osetila je da pod srcem nosi nešto kao novi plod. Ta neobična stvar u njoj polako je rasla zajedno s njenim užasom, ona ju je osećala, krupnjao je i širio se taj zametak, mada se još ništa nije moglo videti spolјa. Bila je zgranuta, jer posle one stravične stvari sa detetom, posle one smrti koja je bila spas na neki način, ona nije više osećala potrebu da vodi lјubav i nije ni sa kim spavala godinama. Pa ipak, ona stvar pod srcem rasla je i krupnjala i dalјe. Tek kada je prošlo punih 12 meseci, a njen…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KAKO SU U SOMBORU OBESILI TRIVU JOSIĆA

    Sombor je još Poveljom slobodnog i kraljevskog grada iz 1749. g. dobio „Ius gladii“ ili „Pravo mača“, odnosno pravo izricanja smrtne presude. I to pravo neretko je i koristio, na gubilištu koje je podignuto severno od grada, na pustari Karakorija (sa desne strane Gakovačkog puta, kod salaškog naselja Nenadić). Grad je imao plaćenog dželata, a vešanja je uvek posmatrao velik broj građana. O jednom takvom vešanju svedočanstvo je ostavio somborski sveštenik Jovan Momirović, među Somborcima poznatiji kao „Pop-nemir“, inače nećak vladike Platona Atanackovića i deda po majci književnika Veljka Petrovića, koji je ovo dedino sećanje zapisao i objavio: […] Posle Mađarske bune ižđikao je korov hajdučije po celoj Ugarskoj. U…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SEMPER IDEM (Odlomak o deda Adolfu)

    Deda Adolf nije više deda Adolf. Obratio mi se „kanda besedi s konja“ (rekla bi tetka Paulina). – Od danas nisam više deda Adolf. Je l’ ti jasno? Pitam ga, ako nije moj deda, ko je onda? – Ostajem i da­lje tvoj deda, ali odsad ne smeš da me oslovljavaš sa Adolf. Verstehst du? Nur Großpapa, ohne Adolf! – ljuti se, gunđa. Trudim se da pokažem kako sve razumem, premda ništa ne razumem. – Mogu da te oslovljavam kako ti hoćeš, ali ne mogu da kažem samo deda kad pričam o tebi. Neće se znati na kog dedu mislim. Uzalud se tru­dim, i dalje je jako nabrušen: – Ja sam…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SALAŠAR

    Tuna Džinić, stari varmeđski pandur, uputio se da „svojeručno uruči“ bogatome salašaru Babijanu Lipoženčiću poziv na županijsku skupštinu, na tzv. konkregaciju. Ne čini on to samo iz koristoljublja, mada se zaista nikad ne vraća praznih šaka s Babijanova salaša. Ono par pilića, desetak jaja, bubanj ovčjeg sira ili suva plećka, sve to nije bogzna šta. Jedan stari varmeđski pandur vazda se dobro hrani. Varmeđaška gospoda svaki čas priređuju večere, izlete, „bankete“; tu su svatovi, krštenja, pa i daća, sem toga Tunina je žena čuvena kuvarica u čitavom „Bačorsagu“, a Tuna najparadniji posluživač oko trpeza i najgizdaviji nosač sveća pri gospodskim i gazdačkim svatovima i krštenjima. Nego, njega je privlačio salaš.…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    RUSKI HRT

    Na hartiji po kojoj ovo pišem leži džepni budilnik iz 1898. sa dvostrukim dnom za burmut. Kuca još uvek kao živo srce nekog davno sahranjenog džepa. Moj praded po ocu, dr Stevan Mihailović, izmerio je tim satom poslednje godine života. Okolnosti pod kojima je on umro 1922. godine u Somboru, kao razveden čovek i kao sudija u ostavci, bile su čudne. Toliko čudne da mi ni moje babe, njegove kćeri, ni naši somborski porodični prijatelji Laloševići nisu nikada pomenuli da je praded sahranjen tamo u popodnevnoj senci somborske kapele. Kada sam to slučajno doznao i shvatio da smo žena i ja s decom više puta prolazili pored groblja gde on…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    ANĐELOVA GUSKA (LA OCA DI ANGELO)

    Domorodac, Rovinjez, odrastao u ribarskoj barci, koračao je i po rivi razbacanim korakom mornara sa nemirne palube. Krupnim jakim nosem na krupnom jakom licu sekao je vazduh ispred sebe mašući širokim šakama kao da vesla. Anđelo, potomak mnogih generacija svojih ribarskih predaka, progovarao je retko, kao da je bio svestan da njegov potmuli bas dostiže dubine čije su frekvencije van domašaja normalnog lјudskog sluha. Čaša je bila odviše sitna za njegove prste, pa je grapu pio iz flaše, vino iz demižane. Predimenzioniran i nezgrapan Anđelo je, kao Bodlerov albatros, bivao takav samo na kopnu. Kad se otisne na more on i njegova predačka barka postajali bi jedno. Na prostranoj ravni…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KAD SE ŽENI KOSTIĆ LAKA…

    Laza Kostić (1841-1910), već kao proslavlјen i omilјen srpski pesnik, deverovao je 1. maja 1870. g. u Somboru Kosti Raduloviću (1842-1895), karlovačkom profesoru i novopostavlјenom upravitelјu somborske niže gimnazije, kasnije profesoru istorije, zemlјopisa i nemačkog jezika u somborskoj Preparandiji i jednom od urednika ovdašnjeg lista „Bačvanin“. Kostić je, inače, u Somboru često boravio, još od detinjstva i mladosti, a ovde je imao bliske rođake, odnosno znatno stariju braću od rođene tetke – uglednog pravnika, velikog župana i sudiju mađarskog vrhovnog suda Niku Mihajlovića i njegovog rođenog brata Đoku, imućnog somborskog trgovca. Ujedno, i njegova druga rođena tetka (majka-Kata, kako je Laza zvao), koja ga je odhranila nakon majčine smrti, takođe…