PALETA RAVNICE,  Priroda ravnice

VAROŠKI DŽIVDŽANI – PAORSKA NAPAST

Mada je Sombor tradicionalno golubarski grad, vrapci su po varoši bili rasprostranjeniji od svojih znatno krupnijih suparnika. Gnezdili su se po kućnim strehama i šupljinama zgrada, po krošnjama i u žbunju. Iako je malo ko mario za njih, ovi sivkasti simpatični dživdžani bili su nam skoro ukućani (zato su i nazvani vrapci-pokućari). Mada nisu dugovečni, bili su veoma brojni (legu se tri puta godišnje, u periodu od marta do avgusta, a u svakom gnezdu bude od četiri do šest mladih). Tokom leta gradski ili kućni vrapci se se pridruživali svojim poljskim rođacima i preseljavali se bliže salaškim imanjima i njivama u okolini grada.

Somborski varoški dživdžan pije sa česme na uglu Zmaj-Jovine ulice (fotografija: Slobodan Stepanović)

Okolni salaši bili su pravi vrapčiji raj, sa zrnevljem i semenjem koga je po avlijama i njivama bilo preko većeg dela godine. Po salašarskim avlijama ove male, ali izrazito vešte i pomalo drske ptice, obično su se zaletele i grabile zrno pred kljunom neuporedivo veće, a sporije živine ili golubova. Iako su povremeno bili korisni, posebno u periodu kada su se hranili štetnim insektima, gusenicama i semenjem korova, salašari i zemljoradnici nikako nisu voleli ove neželjene i nezvane goste jer je šteta koju su činili njihovom njivama bila prilično velika.

Paorska dvorišta – rajsko mesto domaćih i poljskih vrabaca

Vrabac je napadao njive u okolini grada, sela ili salaša i najveće štete nanosio pšenici, suncokretu i sirku, a zatim i kukuruzu, konoplji, uljanoj repici itd. Kako jedan vrabac godišnje pojede oko 2,5 kg semena, štete na pšenici, na njivama u najbližem okruženju naselja, dostizale su i do 50%, a ukupnu proizvodnju žitarca vrapci su umanjivali i do 5%, što nisu mogla da spreče ni najveštije načinjena i postavljena strašila. Na suncokretu, u blizini naselja, vrapci su ponekad uništavali i do 25% semena, a nakon žetve strnih žita u jatima su prelazili na polja pod kukuruzom, gde, takođe, pričinjavaju značajnu štetu.

Vrabac u žitu
Gradski vrapci su navikli na ljude, pa nema velike pomoći od poljskih strašila

Ipak, povremeno su i vrapci bili žrtve i to ne samo kućnih mačaka, lasica ili ptica-grabljivica. U gladnim godinama ovdašnja najveća sirotinja lovila je vrapce mrežama, pa je kao jedan od simbola sirotinjske hrane bio poznat „vrapčiji paprikaš“.

Milan Stepanović

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.