Preko puta tornja i zapadnog pročelja Svetođurđevske crkve nalazila se prizemna kuća dugogodišnjeg upravitelja somborske Srpske učiteljske škole, pedagoga i pisca Nikole Vukićevića (1830-1910). Kuća je ranije pripadala Atanasiju Zariću, Vukićevićevom dedi po majci, inače svešteniku ovdašnje Svetođurđevske crkve i katiheti somborske „Norme“ (sinu sveštenika Kirila Zarića, a unuku Zaharija Bungurovića, najstarijeg zapisanog sveštenika somborske crkve Sv. Jovana Preteče). Oženivši se Vukićevićevom ćerkom Verom, dr David Konjović, ugledan somborski advokat i poslanik u ugarskom Saboru (otac slikara Milana Konjovića), podigao je 1912. g. na mestu stare Vukićevićeve kuće novu prostranu dvospratnicu (za tu namenu podigao je zajam od 125.00 kruna u Sibinskoj banci) Zgrada je sagrađena prema planu arhitekte Šandora…
-
-
PALATA NIKOLIĆA
Ugledni somborski advokat dr Đorđe Đura Nikolić (1859-1935), dugogodišnji gradski kapetan i ugarski kraljevski ministartski savetnik, poznat po svojoj strogosti (u Somboru je, nakon što je Đura Nikolić nemilosrdnim kažnjavanjem prestupnika uspeo da iskoreni velike i učestale krađe konja i marve po salašima, spevana pesmica: Bog da živi Nikolića Đuru, / mnogima je taj dao po turu), podigao je 1906. g. na glavnoj ulici, na mestu svoje prethodne kuće, novu jednospratnicu, prema projektu koji je 1905. g. sačinio arhitekta Karel Bernhart (izveštaj o završetku gradnje ovog zdanja gradski inženjer podneo je 1909. godine). Otac Đure Nikolića, nekadašnji carski komesar, gradski blagajnik i rukovodilac gradskog katastra Ignjat Nikolić bio je rodom…
-
OLGA PLEMENITA ROGULIĆEVA
Ni danas ne znam da li je gospođicu Olgu Rogulićevu, po gorčini prkosa duhovnu bliznakinju Laze Pištimalјa, slomila lakomislenost ili provincijska ogovaračka intriga. I ona je bila siroče po ocu, austrougarskom potpukovniku, i živela sa majkom udovicom u porodičnoj jednokatnici na iriškoj pijaci. Izdanak stare srpske graničarske porodice, ćerku jedinicu, dali su u peštanski gospođički internat, onaj isti u koji je Mirko Kovač smestio svoju Malvinu Trifković. Devojčica je izrasla u devojku tankih nerava i začudnih crta lica u kojima je bilo istinske lepote. („Nema prave lepote, bez nečeg nepravilnog u srazmerama“, rekao je još Bekon.) Protancovala je dve sezone po oficirskim balovima petrovaradinskog garnizona i isprosila se za zibcigerskog…
-
ČETIRI SOMBORSKA VENCA
Četiri široke ulice koje omeđuju staro gradsko jezgro (nekadašnji „Šanac“, odnosno Unutrašnju varoš, a današnji „Venac“) nastale su na mestu velikog odbrambenog turskog šanca, iskopanog oko 1684/85. godine, u vreme nadiranja austrijske carske vojske kroz Ugarsku. Šanac nije poslužio zamišljenoj svrsi jer su austrijske trupe u kasno leto 1687. g. grad osvojile bez borbe, ali je, uskoro, kroz turski šanac puštena voda, pa su se u njega slivale i sve vode skupljene u središtu grada. Mape Sombora iz 18. i 19. veka jasno prikazuju šanac sa vodom, koji je, delimično, bio zatrpan već prvih decenija 19. veka, a potpuno tek dvadesetih godina 20. veka. Sa obe strane šanca građene su…
-
GRAĐANSKA KASINA U SOMBORU
Grof Ištvan Sečenji, reformator društvenog života u Mađarskoj i osnivač Mađarske akademije nauka i umetnosti, pokrenuo je 1828. g. u Pešti Narodnu kasinu (Nemzeti casino), čiji zadatak je bio da razvija kulturno, političko i ekonomsko obrazovanje u narodu. Slična udruženja nastala su tokom narednih godina i decenija u svim većim gradovima tadašnje Ugarske. Godine 1862. neformalno je osnovano u Somboru „Društvo građanske kasine“ (Polgári Kaszinó-egyesület) , koje je u službeni registar uvedeno 1867. godine, kada je imalo 123 člana, mahom mađarske narodnosti, ali je među članovima bilo i Bunjevaca, Nemaca i Jevreja, najviše iz trgovačkog i zanatlijskog staleža. Prvo rukovodstvo kasine činili su Adolf Gertinger (predsednik), Robert Hajndlhofer (sekretar), Jožef…
-
LAZA PIŠTIMALJ
Srbobranski gazda nije ni čuo za Frojda i psihoanalitički lapsus, a iriški oriđinale, Laza Pištimalј, čitao ga je u originalu i možda prvi od svih Srba, a lapsus je bio on sam – mazohistička samouništilačka figura najpoznatijeg sremskog prosjaka. U Irigu se nije prosilo na ulici. Prosilo se po kućama i jedino subotom. Mama bi, za subotu, spremila u plehanu ćasu pregršt poludinaraca, nekoliko dinara i jednu dvodinarku. Znalo se tačno šta kome sleduje. Ciganke i cigančići – odrasli muškarci nisu prosili — dobijali su poludinarac, „beli” prosjaci dinar, a dvodinarka je čekala her Vasića, bivšeg manufakturistu, za koga je selo tvrdilo da je spao na prosjački štap zato što…
-
BOGOJAVLJENSKI KRST NA TRGU SV. ĐORĐA U SOMBORU
Na somborskom Trgu Sv. Đorđa (Svetođurđevskom trgu), u blizini istoimene pravoslavne crkve, podignut je 1795. g. visok krst, načinjen od poznatog mohačkog ružičastog mermera. Krst je, kako beleži zapis u njegovom podnožju, vo slavu Božiju, podigla Pravoslavna crkvena opština somborska. Šest decenija kasnije (1857) Crkvena opština je krst na trgu obnovila, o čemu je, takođe, uklesan zapis u podnožju krsta, a oko njega je postavljena i niska ukrasna gvozdena ograda, koja je obnovljena 1894. godine. Krst je 1904. g. ponovo obnovila Julijana Kostić, rođ. Palanački, supruga pesnika Laze Kostića, za šta joj je somborska Pravoslavna crkvena opština, krajem 1904. godine, uputila posebnu pismenu blagodarnost (njena kuća nalazila se tačno naspram…
-
SOMBORSKI PRIMERAK STRADIVARIJA
Najpoznatiji graditelj violina, znameniti italijanski majstor Antonio Stradivari (1644-1737), tokom decenija rada svojeručno je načinio oko 1.100 instrumenata (violina, viola, čela i gitara), od kojih je sačuvano blizu 650 i to najviše violina (oko 500), koje danas dosežu i do milionskih vrednosti. Prema pisanju domaće štampe između dva svetska rata, u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji pronađene su do početka 1930. god. tri navodne Stradivarijeve violine, od kojih jedna u Splitu, a dve u Vojvodini – u Martonošu i Somboru. Vlasnik somborske violine bio je ovdašnji muzičar-violinista Petar Jovanović. On nije bio poznat i uspešan poput svojih somborskih kolega Stevana Bačića Trnde i Joce Maksimovića Čonke, koji su tada imali već znatan…
-
SOMBORSKE DŽAMIJE
Kada je turska vojska osvojila 1541. g. nekadašnje srednjovekovno naselje Coborsentmihalj (koje će turski izvori dve godine kasnije prvi put zabeležiti sa imenom Sombor), zauzela je njegovu tvrđavu i ovde postavila svoju posadu, ali naselje oko tvrđave nije postojalo još nekoliko narednih godina. Kasaba Sombor nastala je tek pedesetih godina 16. veka, a njeno stanovništvo je u to vreme još bilo malobrojno, pa su somborski muslimani 1560/61. g. imali svega jedan mesdžid, odnosno malu bogomolјu bez minareta. Već na popisu iz 1570. g. u Somboru je zabeležena Mahala Časne džamije, pa je, do tog vremena, u gradu očito već postojala i prva džamija. Na popisu Sombora iz 1578. g. u…
-
GAZDA ŠTEVA IGEN
Živeo bogat paor u Bačkoj, u Sentomašu po zvaničnom, u Srbobranu po njegovom. Sve mu je bilo potaman: salaš od sto dvadeset lanaca u komadu, velika kuća na pijaci, zdrava i radena čelјad, besni ajgiri u karucama. Gazda Števa već odavno sam ne radi zemlјu, samo gospodari i raspoređuje, ali se ne da nagovoriti od sinova da se presvuče u gospodsko. Nosi se po selјački: leti mu na glavi šešir, na nogama papuče, zimi šubara i opanci. Nedelјom je tutor u crkvi, a svih sedam dana srbuje. Član je, a od nedavno, i zadužbinar Matice srpske. O svetosavskoj besedi sedi u prvom redu sa najuglednijim lјudima sela i jedva je…
