• Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MART NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    U mesecu martu, čim malo otopli, odrasli muški ukućani su danima i nedeljama, jednobrazdnim i dvobrazdnim plugom, u koji su uprezani volovi (kasnije i konji), orali tek prosušenu zemlju, pripremajući je za prolećnu setvu. Oralo se i vlačilo uvek po lepom i suvom vremenu, jer bi oranje po kiši sabijalo zemlju koja nakon toga ne bi bila dovoljno sitna i šuplja za sejanje (ujedno se verovalo da, ukoliko se vlači po kiši, umesto žita rađa kukolj). Prva su u rano proleće sejana jara žita (ječam, zob i jara pšenica pomešana sa raži) kojima mraz ili sneg nisu mogli lako da naude, a zatim, kad još malo otopli, sejani su i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    OGNJIŠTE – SRCE PAORSKE KUĆE

    Sve do kraja 19. veka paorske kuće u Somboru (a to su mahom kuće ruralne arhitekture u četiri somborska predgrađa i na somborskim salašima) imale su ognjište, koje je, vekovima unatrag, predstavljalo srce kuće. Nalazilo se u središnjoj prostoriji (kujni) i obično je bilo otvorenog tipa (tek znatno kasnije ognjišta su bila poluotvorena). Nad otvorenim ognjištem nije bilo tavanice, već se nalazio otvor, koji se postupno sužavao naviše, prelazeći u odžak (dimnjak). Iza ognjišta nalazilo se polukružno udubljenje u kojem su bile vodoravne letve na koje je stavljano zemljano suđe. Na slemenu (uzdužnoj nosećoj gredi kuće) iznad ognjišta bile su okačene verige, a o njima je visio gvozdenjak (gvozden ili…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ŽIVINARSTVO I GOLUBARSTVO U SOMBORU

    Svako salaško i većina somborskih gradskih domaćinstava imala su ranije dvorišta prepuna živine. Gajene su kokoši, nemačke i turske patke, guske, morke (biserke) i posebno ćurke koje su same tražile hranu po okolnim šumarcima i livadama. Dvorišta su ranije bila bez živinarnika i kokošinjaca, pa su kokoši legale po drveću, a ostala živina u štali, šupi ili po celom okopu salaša. Kako je zapravo bila slobodna, živina je na salašima često stradavala od mnoštva lisica i ptica grabljivica. Odrasla živina u vreme nastanka salaša nije bila redovno hranjena i ostavljana je da sama nalazi hranu po dvorištu i na okolnim bunjištima. Često su se kvočke same nasađivale, bez znanja salašara.…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    FEBRUAR NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Februar je bio poslednji zimski mesec. Obično se tada već topio sneg, ako ga je bilo preko zime, pa su salašari s motikama izlazili na posejane njive i čistili brazde kojima bi voda mogla da otiče, kako se ne bi razlivala i podavila useve. Gde je bilo moguće i gde su livade bile pored oranica, voda je navođena da se razliva po njima kako bi trave bolje rasle (smatrano je da ova voda više koristi livadskoj zemlji nego najmasnije đubrivo). Po livadama gde voda nije mogla da dođe, posipano je kokošije, golublje, goveđe i ovčije đubrivo, a na onima koje su rađale kisele trave posipani su kreč i pepeo ili…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  Tradicija

    NAJSTARIJE BELEŠKE O PROSLAVAMA SV. SAVE U SOMBORU

    Razvijanju kulta Svetog Save, koji je u Srba vekovima bio utemeljen u crkvenom i narodnom životu, posebno u narodnoj poeziji, književnosti i mitologiji, značajno je doprinelo zvanično državno određenje Sv. Save za slavu (zaštitnika ili patrona) srpskih škola. To je učinjeno na osnovu ukaza srpskog Popečiteljstva pravosudija i prosveštenija (Ministarstva pravde i prosvete), od 2/14. januara 1840. godine, koji je potpisao tadašnji popečitelj Stefan Stefanović Tenka. Predlog da Sv. Sava bude određen za školsku slavu zvanično je potekao od nekadašnjeg Somborca Atanasija Nikolića (1803-1882), učenika ovdašnje Mrazovićeve Norme (učitelj mu je bio mladi Pavle Atanacković, kasnije znameniti vladika Platon), koji je, tridesetih godina 19. veka, radio kao inženjer i geometar u…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    TRADICIJA BOGOJAVLJENSKOG OSVEĆENJA SOMBORSKE GRADSKE KUĆE

    Duže od dva veka trajala je tradicija osvećenja somborske Gradske kuće bogojavljenskom vodom, a utemeljena je još u vreme kada je graničarski kapetan somborskog šanca bio Jovan Janko Branković (između 1717. i 1734. godine). Njegov kaštel se od 1749. g. nalazio u osnovi kasnije somborske Gradske kuće. Somborski pravoslavni stanovnici, koji su tada činili 2/3 gradskog življa, svake godine o Bogojavljenju su, po svršetku vodoosvećenja,  išli u litiji iz Svetođurđevske crkve u Brankovićev kaštel (kasnije Gradsku kuću), gde je s najvećom svečanošću u velikoj dvorani, uz pojanje bogojavljenskih pesama, protojerej čitao svečano jevanđelje o krštenju Hristovom i zatim osvećenom vodicom blagoslovio ovaj opštinski dom i sva njegova odeljenja, a zatim…

  • Istorija,  Običaji,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    JANUAR NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Obično se smatra da su zimski meseci vreme smiraja na salašima i među paorima, kao i vreme slava, veselja, okupljanja, prela, kola itd. Ipak, i najhladniji mesec bio je vreme stalnog  rada. Početkom godine, u januaru, pri lepšim danima, na još neuzorane njive (kao i u bašte i vinograde), izvlačen je stajnjak (stajsko đubrivo) koje je slagano na gomile kako mu hladan vazduh, vetar i mraz ne bi izvukli snagu. Gde je bilo moguće na njive je rastiran i razdrobljeni „kamenozem“ (glinoviti krečnjak), koji je dobro đubrio (gnojio) zemlju. Tokom zimskih meseci popravljana je i zemlja „peskulja“ tako što je na nju vučena ilovača, a na ilovaču je, opet, vučen…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    BOŽIĆNA ČESTITKA

    SVIMA KOJI DANAS PROSLAVLJAJU BOŽIĆ NEKA SVETLOST BETLEHEMSKE ZVEZDE DOPRE U SVAKI KUTAK SRCA I PROBUDI RADOST ŽIVOTA, NADU I VERU U MOGUĆNOST BOLJIH, DOSTOJNIJIH I LJUDSKIJIH VREMENA ZA SVE. DRAGI PRIJATELJI, ŽELIM VAM BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ! KEDVES BARÁTAIM, ÁLDOTT ÉS BOLDOG KARÁCSONYT KÍVÁNOK! LIEBE FREUNDE, ICH WÜNSCHE IHNEN EIN GESEGNETES UND GLÜCKLICHES WEIHNACHTSFEST! DEAR FRIENDS, I WISH YOU A BLESSED AND MERRY CHRISTMAS! MILAN STEPANOVIĆ & WWW.RAVNOPLOV.RS