RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

OGNJIŠTE – SRCE PAORSKE KUĆE

Sve do kraja 19. veka paorske kuće u Somboru (a to su mahom kuće ruralne arhitekture u četiri somborska predgrađa i na somborskim salašima) imale su ognjište, koje je, vekovima unatrag, predstavljalo srce kuće. Nalazilo se u središnjoj prostoriji (kujni) i obično je bilo otvorenog tipa (tek znatno kasnije ognjišta su bila poluotvorena). Nad otvorenim ognjištem nije bilo tavanice, već se nalazio otvor, koji se postupno sužavao naviše, prelazeći u odžak (dimnjak).

Ognjište u paorskoj kući, poslednja trećina 19. veka

Iza ognjišta nalazilo se polukružno udubljenje u kojem su bile vodoravne letve na koje je stavljano zemljano suđe. Na slemenu (uzdužnoj nosećoj gredi kuće) iznad ognjišta bile su okačene verige, a o njima je visio gvozdenjak (gvozden ili bakarni kotlić sa kalajisanom površinom) u kome je uvek bilo tople vode. O sleme su kačeni žarilo, granilo i lopata. Kuvalo se na sadžaku (gvozdenom tronošcu koji je stavljan iznad vatre).

Vrste ognjišta

Vatra na ognjištu je paljena udarom kresiva o kremen, pomoću iskre koja je hvatana u trud. Domaći su održavali vatru da se ne ugasi: obično su stavljali veliki panj, zagrtali uveče pepelom, a izjutra razgrtali. Vatra se nije davala komšijama jer se verovalo da to donosi svađu. Ognjište je, inače, od starina imalo kultno značenje, čija je suština bila u verovanju da u njemu obitavaju duše predaka čuvajući potomstvo. Na ognjištu se palio badnjak o Badnjoj večeri, tu se pekla božićna pečenica, a bilo je vezano i za razne rituale (svadbene, magijske – gatanje i vračanje).

Ognjišta (poluotvorena) u paorskim kućama druge polovine 19. veka

Osim za grejanje i kuvanje, vatra sa ognjišta je služila i za osvetljenje u večernjim časovima, a u sobama su korišćeni žiža ili crep (pevalo se: Pali žižu, žeži crep, da vidimo ko je lep). Žiža je bila posuda od lima ili stakla, slična kandilu, i u nju je stavljan plovak (agaščić) u koji je bio uvučen fitilj. Crepom je zvan deo razbijene grnčarije u koju je stavljana istrošena kuhinjska mast ili olaj od bundevinog semena sa malo krpe ili kudelje, uvrnutim u obliku fitilja (tzv. stinjak). Svećama su kuću osvetljavali samo bogatiji salašari ili oni koji su imali dovoljno voska zbog bavljenja pčelarstvom (Somborac Avram Mrazović savetovao je u svojoj knjizi „Rukovodstvo k poljskomu i domaćemu strojeniju“, objavljenoj 1822. godine, da pri dugim večerima, kad i tako sveća, ili crepak goriti mora, mogu se od vrbovog i ivovog pruća za potrebu kućevnu i vinogradarsku košarice a ot rogoza košnice i saćurice plesti…). Inače, prostorija u kojoj se nalazilo ognjište bila je po pravilu crna od čađi i nepovoljna za život (zbog toga se spavalo obično u stražnjoj sobi). S obzirom na krovove od trske ognjišta su veoma pažljivo morala da budu ložena i vatra je čuvana do određene jačine.

Poluotvoreno ognjište

Kasnije su (od kraja 19. i s početka 20. veka) u kuhinji, umesto ognjišta, u paorskim kućama zidane paorske peći ili šporet, dopunjen metalnim delovima (plotnom i rernom).

M. S. 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.