• DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARI BOŽIĆNI OBIČAJI SOMBORSKIH SRBA I BUNJEVACA

    Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim srpskim i bunjevačkim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    DOBRI KONJI SOMBORSKI

    Somborski graničari su krajem 17. i početkom 18. veka konje gajili najviše radi vojnih potreba. Prema podacima zbirnog popisa iz 1702. godine, u Somboru je bilo 476 konja i 75 ždrebadi (županijski porez na jednog konja iznosio je početkom XVIII veka jednu i po forintu, pa je moguće da su i ovde Somborci davali umanjene podatke). Sumarni popis somborskih graničara iz 1715. g. ovde je zabeležio 163 graničara u konjičkoj kompaniji i 128 graničara raspoređenih u dve pešačke kompanije, a oni su ukupno imali 519 konja (1718. g. taj broj je iznosio 547 odraslih konja). U popisu ostavine preminulog somborskog graničarskog kapetana Jovana Brankovića zapisano je s proleća 1735. g.…

  • Gastronomija,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI KROMPIR

    Krompir je u Somboru i na okolnim salašima počeo da se gaji tek u poslednjoj trećini 18. veka. Somborci su ga sejali ugledajući se na pridošle Nemce, a najstariji sačuvan izveštaj o sejanju krompira u somborskom ataru potiče iz 1795. godine. Hvaleći krompir, somborski prosvetitelj, književnik i senator Avram Mrazović (1756-1826), sledeći Dositeja, bodrio je u svojoj knjizi „Rukovodstvo k poljskomu strojeniju“ 1822. g. ovdašnje zemljodelce da ga što više seju, smatrajući da ništa „trud njiov nagraditi ne može, kao sejanje krompira; ovo je jedan plod zemnji, koji makar kako neplodna i nerodna godina bila bi, nuždu čelovečesku zakrpiti može. Bura, pljusak, led, tuča i budi kakva nepogoda nek sve…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARA SOMBORSKA MUŠKA NOŠNJA

    Muška nošnja somborskih Srba i Bunjevaca kako u gradu, tako i po salašima, bila je slična, i nije se, osim u sitnim pojedinostima, razlikovala. Nastala je u drugoj polovini 18. veka i bila je, uz manje izmene, skoro istovetna sve do početka 20. veka. Delovi stare muške nošnje bili su košulja, gaće, prsluk, košuljac, suknja, pršnjak, kožuh, kožne čakšire i opaklija. Svakodnevna muška košulja pravljena je od postava (grubog domaćeg kudeljnog platna). Navlačila se preko glave, bila je bez kragne,sa uzanom ogrlicom oko vrata koja se vezivala uzicom uvučenom kroz rupu na ogrlici (košulja nije imala dugmad). Leđa košulje bila su veoma nabrana kao i dugački i široki rukavi. Na…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SIROTINJSKA SOMBORSKA PREDGRAĐA PRANJAVOR I NEMANOVCI

    Dva najsiromašnija dela grada, u neposrednom susedstvu, bila su Prnjavor i Nemanovci. Prnjavor je deo somborskog severoistočnog predgrađa Crvenka, sa ulicama koje su, uglavnom, nastale tokom prve polovine 19. veka. Prnjavor se prvobitno nalazio između Dugačke ulice (danas Marka Kraljevića) i nekadašnjeg Berićkog sokaka (današnje Miloša Obilića), koji je počinjao kod Konjovačkog arteskog bunara (kasnije se taj pojam proširio i na susedne ulice do Lenčanskog puta, odnosno današnjih ulica Vere Gucunje i Stevana Sinđelića). Prnjavor je predstavljao nešto niži deo grada u poređenju sa okolinom, pa se ovde često slivala voda, te su vlaga po kućama i lepljivo crno blato na ulicama bili skoro stalni (vlaga je povremeno bila tolika…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    KUKURUZ – JESENJE PAORSKO BLAGO

    Kukuruz je na prostore Panonske nizije stigao u 17. veku i to preko Turske, pa je ovde još decenijama kasnije, sve do polovine 18. veka, beležen kao „tursko žito“ (na latinskom Tritico turcico, a na nemačkom Turkischer Waiz). Zvuči čudno, ali kukuruz, koji je već više od dva veka najraširenija poljoprivredna biljka na njivama somborskog atara, još polovinom 18. stoleća jedva da je bio uzgajan. Popisi iz dvadesetih godina 18. veka uopšte ga ne beleže kao usev (zapisani su pšenica, ječam, raž, zob i proso, ali ne i kukuruz). Tek u dokumentu koji je beležio prinos useva na okolnim pustarama između 1738. i 1741. godine, kukuruz se javlja kao potpuno…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    VAROŠKI ČISTAČI

    Članom 27. Statuta slobodnog i kraljevskog grada Sombora, usvojenim u aprilu 1749. godine, bilo je određeno da Magistrat, Spoljni senat i izabrano Opštestvo moraju da nastoje i da se trude da ulice grada budu čiste i dobro održavane. Gradski propisi su vrlo striktno uredili održavanje čistoće ispred privatnih kuća, pa je svaki vlasnik morao već u rano jutro, bez obzira na godišnje doba ili vremenske prilike, da očisti i uredi prostor ispred svoje kuće. U suprotnom, izricane su kazne koje nisu bile samo simbolične. Osamdesetih godina 19. veka grad je doneo i svoj zaseban Pravilnik o čistoći. Iako je ovim propisima uređena čistoća većine ulica u gradu, ostao je problem…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SLADOLEDŽIJE I BOZADŽIJE

    Krajem 19. i početkom 20. veka uglednije somborske poslastičarnice su (a 1910. g. bilo ih je svega tri, naspram više od stotine krčmi i bircuza), uz redovnu ponudu, počele da proizvode i sladoled po „bečkom“ ili „peštanskom“ receptu. Čuvali su ga u posebno opremljenim, ali primitivnim drvenim „frižiderima“, u kojima je ova poslastica držana na prirodnom ledu. Odličan sladoled je posluživan u otmenoj Grinbaunovoj poslastičarnici, kao i u „Pelivanu“ goranske porodice Tairović (dnevno je, tokom toplih letnjih dana, podavano i po 30-tak litara sladoleda, a kasnije, posle Drugog svetskog rata, najveće gradske poslastičarnice prodavale su dnevno između 50 i 100 litara sladoleda). Posle Prvog svetskog rata počela je i učestala…

  • Arhitektura,  PALETA RAVNICE,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ZIDARSKI DOM (BIOSKOP “ŠVRĆA”)

    Somborski zidari sindikalno su se prvi put organizovali 1904. godine, kada je zidar Blaško Marković osnovao podružnicu građevinskih radnika (u to vreme u Somboru je bilo preko 70 građevinskih majstora, koji su zapošljavali dodatne radnike). Nakon građevinskih radnika sindikalno su se organizovali i somborski stolari, obućari, krojači, industrijski radnici, nadničari itd. Posle Prvog svetskog rata somborski radnici bili su organizovani u dve sindikalne organizacije, od kojih je jedna bila bliža socijaldemokratama (sastajali su se u gostionici „Pakao“), a druga komunistima. Još 1919. g. radnici su predložili izgradnju Radničkog doma, a gradske vlasti su za tu namenu dale prilog od 1.000 kruna (250 dinara). Prilozima somborskih građevinskih radnika kupljen je početkom…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    GOSTIONICA “KOD RATARA”

    Gostionica „Kod ratara“ nalazila se krajem 19. veka na uglu Konjovićeve ulice i Venca (u nekadašnjoj kući Paje Konjovića), a zatim je premeštena jednu ulicu dalje, na ugao Lemeškog puta (danas Svetozara Miletića) i Venca, u kući koja je ranije pripadala porodici Demerac. Dugačka prizemna kuća, „na lakat“, sagrađena polovinom 19. stoleća, bila je stecište srpskih ratara i paora iz obližnjeg somborskog srpskog predgrađa Prnjavora, ali i iz drugih delova grada, pa i salašara iz Rančeva, Bilića, Obzira, Milčića, Šaponja i Lenije, kada bi pijačnim danima ili o vašarima dolazili u grad, ali i somborske srpske intelektualne elite (trgovci, zemljopsednici, advokati, učitelji, studenti i činovnici), pa je „Ratar“, uz Srpsku…