Obično se smatra da su zimski meseci vreme smiraja na salašima i među paorima, kao i vreme slava, veselja, okupljanja, prela, kola itd. Ipak, i najhladniji mesec bio je vreme stalnog rada. Početkom godine, u januaru, pri lepšim danima, na još neuzorane njive (kao i u bašte i vinograde), izvlačen je stajnjak (stajsko đubrivo) koje je slagano na gomile kako mu hladan vazduh, vetar i mraz ne bi izvukli snagu. Gde je bilo moguće na njive je rastiran i razdrobljeni „kamenozem“ (glinoviti krečnjak), koji je dobro đubrio (gnojio) zemlju. Tokom zimskih meseci popravljana je i zemlja „peskulja“ tako što je na nju vučena ilovača, a na ilovaču je, opet, vučen…
-
-
БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА
СВИМ ПРИЈАТЕЉИМА КОЈИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ БОЖИЋ НЕКА БУДЕ БЛАГОСЛОВЕН И РАДОСТАН ДАН РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ! МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! МИЛАН СТЕПАНОВИЋ & WWW.RAVNOPLOV.RS
-
NOVOGODIŠNJA ČESTITKA
NEKA SE UMNOŽE RAZUM I RAZUMEVANJE, ČESTIT TRUD I RAD, BLAGOSTANJE I ZDRAVLJE, LJUBAV I SAOSEĆANJE. DA SVET OKO SEBE GLEDAMO ŠIROM OTVORENIH OČIJU I DA GA BEZ STRAHA SPOZNAJEMO. SAJT “RAVNOPLOV” ŽELI SVIM PRIJATELJIMA BLAGOSLOVENO I SREĆNO NOVO LETO!
-
BOŽIĆNA ČESTITKA
SVIMA KOJI DANAS PROSLAVLJAJU BOŽIĆ NEKA SVETLOST BETLEHEMSKE ZVEZDE DOPRE U SVAKI KUTAK SRCA I PROBUDI RADOST ŽIVOTA, NADU I VERU U MOGUĆNOST BOLJIH, DOSTOJNIJIH I LJUDSKIJIH VREMENA ZA SVE. DRAGI PRIJATELJI, ŽELIM VAM BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ! KEDVES BARÁTAIM, ÁLDOTT ÉS BOLDOG KARÁCSONYT KÍVÁNOK! LIEBE FREUNDE, ICH WÜNSCHE IHNEN EIN GESEGNETES UND GLÜCKLICHES WEIHNACHTSFEST! DEAR FRIENDS, I WISH YOU A BLESSED AND MERRY CHRISTMAS! MILAN STEPANOVIĆ & WWW.RAVNOPLOV.RS
-
STARI BOŽIĆNI OBIČAJI U SOMBORU I OKOLINI
Godišnji praznik praćen najbrojnijim narodnim običajima u somborskoj varoši i na okolnim salašima bio je Božić, kao i dani koji su mu neposredno prethodili ili dolazili odmah po Božiću. Na Tucindan (23. decembra / 5. januara) somborski srpski žitelji pripremali su sve što je potrebno za Božić. Spremana je kuća, završavani su svi krupni poslovi oko kuće, a žene su pripremale brašno za mešenje božićnih kolača. Verovalo se da na Tucindan ne treba ništa davati iz kuće i da deca ne smeju da se svađaju i tuku kako ne bi dobila čireve. Badnji dan (24. decembra / 6. januara), čije ime potiče od staroslovenskog „bdjati“ (biti budan, bdeti), ispunjen je…
-
DOBRI KONJI SOMBORSKI
Somborski graničari su krajem 17. i početkom 18. veka konje gajili najviše radi vojnih potreba. Prema podacima zbirnog popisa iz 1702. godine, u Somboru je bilo 476 konja i 75 ždrebadi (županijski porez na jednog konja iznosio je početkom XVIII veka jednu i po forintu, pa je moguće da su i ovde Somborci davali umanjene podatke). Sumarni popis somborskih graničara iz 1715. g. ovde je zabeležio 163 graničara u konjičkoj kompaniji i 128 graničara raspoređenih u dve pešačke kompanije, a oni su ukupno imali 519 konja (1718. g. taj broj je iznosio 547 odraslih konja). U popisu ostavine preminulog somborskog graničarskog kapetana Jovana Brankovića zapisano je s proleća 1735.…
-
SOMBORSKI KROMPIR
Krompir je u Somboru i na okolnim salašima počeo da se gaji tek u poslednjoj trećini 18. veka. Somborci su ga sejali ugledajući se na pridošle Nemce, a najstariji sačuvan izveštaj o sejanju krompira u somborskom ataru potiče iz 1795. godine. Hvaleći krompir, somborski prosvetitelj, književnik i senator Avram Mrazović (1756-1826), sledeći Dositeja, bodrio je u svojoj knjizi „Rukovodstvo k poljskomu strojeniju“ 1822. g. ovdašnje zemljodelce da ga što više seju, smatrajući da ništa „trud njiov nagraditi ne može, kao sejanje krompira; ovo je jedan plod zemnji, koji makar kako neplodna i nerodna godina bila bi, nuždu čelovečesku zakrpiti može. Bura, pljusak, led, tuča i budi kakva nepogoda nek sve…
-
STARA SOMBORSKA MUŠKA NOŠNJA
Muška nošnja somborskih Srba i Bunjevaca kako u gradu, tako i po salašima, bila je slična, i nije se, osim u sitnim pojedinostima, razlikovala. Nastala je u drugoj polovini 18. veka i bila je, uz manje izmene, skoro istovetna sve do početka 20. veka. Delovi stare muške nošnje bili su košulja, gaće, prsluk, košuljac, suknja, pršnjak, kožuh, kožne čakšire i opaklija. Svakodnevna muška košulja pravljena je od postava (grubog domaćeg kudeljnog platna). Navlačila se preko glave, bila je bez kragne,sa uzanom ogrlicom oko vrata koja se vezivala uzicom uvučenom kroz rupu na ogrlici (košulja nije imala dugmad). Leđa košulje bila su veoma nabrana kao i dugački i široki rukavi. Na…
-
SIROTINJSKA SOMBORSKA PREDGRAĐA PRANJAVOR I NEMANOVCI
Dva najsiromašnija dela grada, u neposrednom susedstvu, bila su Prnjavor i Nemanovci. Prnjavor je deo somborskog severoistočnog predgrađa Crvenka, sa ulicama koje su, uglavnom, nastale tokom prve polovine 19. veka. Prnjavor se prvobitno nalazio između Dugačke ulice (danas Marka Kraljevića) i nekadašnjeg Berićkog sokaka (današnje Miloša Obilića), koji je počinjao kod Konjovačkog arteskog bunara (kasnije se taj pojam proširio i na susedne ulice do Lenčanskog puta, odnosno današnjih ulica Vere Gucunje i Stevana Sinđelića). Prnjavor je predstavljao nešto niži deo grada u poređenju sa okolinom, pa se ovde često slivala voda, te su vlaga po kućama i lepljivo crno blato na ulicama bili skoro stalni (vlaga je povremeno bila tolika…
-
KUKURUZ – JESENJE PAORSKO BLAGO
Kukuruz je na prostore Panonske nizije stigao u 17. veku i to preko Turske, pa je ovde još decenijama kasnije, sve do polovine 18. veka, beležen kao „tursko žito“ (na latinskom Tritico turcico, a na nemačkom Turkischer Waiz). Zvuči čudno, ali kukuruz, koji je već više od dva veka najraširenija poljoprivredna biljka na njivama somborskog atara, još polovinom 18. stoleća jedva da je bio uzgajan. Popisi iz dvadesetih godina 18. veka uopšte ga ne beleže kao usev (zapisani su pšenica, ječam, raž, zob i proso, ali ne i kukuruz). Tek u dokumentu koji je beležio prinos useva na okolnim pustarama između 1738. i 1741. godine, kukuruz se javlja kao potpuno…
