U Somboru je 1. februara 1877. g. rođen Blaško Marković (sin Leopolda Markovića i Magdalene Kulić), poreklom iz stare somborske porodice, čija je jedna grana bila plemićka i kapetanska (Blaškov otac Leopold Marković, sin Mihaila, rođ. je u Somboru 1847, a deda Mihailo Marković, sin Jakova, rođen je u Somboru 1818). Nakon završene osnovne škole Blaško je izučio u rodnom gradu zidarski zanat. Bio je od 1904. g. oženjen Somborkom Matildom rođ. Zelić. Osim što je bio dobar zidar, Blaško Marković bio je i odličan prim-tamburaš u jednom od nekoliko ovdašnjih tamburaških orkestara. I sam sklon komponovanju i pisanju pesama, Marković je, verovatno oko 1913. godine, napisao muziku i tekst nadaleko poznate pesme „U tom Somboru“, koja će dugo nadživeti svog autora.
U svoje četiri strofe ova pesma ima notu i hvale i šale na sopstveni račun, a pominje neke od prepoznatljivih simbola Sombora tog vremena – tek izbušen arteski bunar zahvaljujući kome Somborke, konačno, imaju meku vodu, te grah ili pasulj mogu mnogo lakše i brže da skuvaju nego u tvrdoj vodi iz plitkih kućnih bunara, pa ređe nego ranije poslužuju kućnoj čeljadi šunku, ili činjenicu da se od vremena nastanka somborske Varmeđe ili zdanja Županije, s početka 19. veka, u gradu javljaju prvi tamburaši, koga su gradske frajlice i gospođe mnogo više smatrale za „finu muziku“ nego paorske gajdaše ili frulaše i, naravno, činjenica da Somborke vole vino i da ga bez zazora piju kao i muški varoški svet. U poslednjoj strofi prepoznajemo mentalitet i težnju tadašnjeg somborskog muškarca – imati dobru i vrednu ženu koja će brinuti o kući, dok se on iroši, keri i gospodari po varoši.
Prvi notni zapis pesme načinio je krajem januara 1928. g. Vinko Žganec, poznati hrvatski etnomuzikolog i melograf, inače somborski advokat između dva svetska rata, a u zapisu je naveo da su mu pesmu pevali Stipan Dulić i Đula Šmit. Pesma je dugo bila samo zavičajna i za nju se nije znalo na širem prostoru, sve do šezdesetih godina 20. veka, kada je, putem gramofonskih ploča i radio-talasa, postala jedna od omiljenih starogradskih pesama. Pesmu je prvi objavio kao EP-ploču (singl-ploču sa četiri pesme) izvođač narodne i starogradske muzike, inače Somborac Pero Grepo (poreklom Dalmatinac), u izdanju zagrebačkog “Jugotona” 1967. godine.
[Prvi objavljen snimak pesme “U tom Somboru” na EP gramofonskoj ploči Pera Grepa iz 1967. god. ]
Tokom sedamdesetih izvan Sombora je često menjan naziv ili refren ove pesme, koji je, umesto “u TOM Somboru”, počeo da se peva sa pomodnim oblikom “u TEM Somboru”. U najboljoj i najpoznatijoj verziji ove pesme, koju je snimio i 1972. g. na svom albumu objavio Somborac Zvonko Bogdan, osim oblika “u TOM Somboru” primenjuje se kao varijanta, u jednoj od četiri strofe pesme, i bunjevački lokalizam “u TIM Somboru”. Ipak, u Somboru se nikad i nigde nije govorilo “u TEM”, pa Somborce i danas pomalo rasrdi kada njihovi prijatelji izvan Sombora ili gosti koji dođu u grad, u najboljoj nameri da pokažu kako poznaju “lokalni dijalekt”, kažu “u TEM Somboru”. Još jednu verziju ove pesme snimio je 1972. g. i Aleksandar Dejanović (objavljena je kao singl-ploča u izdanju “Jugotona”), a snimljena je iste godine i u izvođenju VIS “Renesansa” u pop-obradi, sa verzijom “u TEM Somboru”, za “Diskos”. Svoju verziju pesme (sa oblikom “u TEM Somboru”) snimio je 1973. g. (za PGP RTB) i vokalni ansambl “Prijatelji”. Kasnije su u poznatu pesmu, ovaj put najčešće među lokalnim somborskim tamburašima, dodavane i neke nove, docnije napisane strofe.
[“U tom Somboru” – Zvonko Bogdan, 1972. god.]
Inače, autor pesme Blaško Marković, mada samo zidar, bio je zapažena ličnost somborske društvene i političke scene s početka 20. veka. Bio je predvodnik velike i snažne podružnice ovdašnjih zidara u kojoj je, najviše zahvaljujući Markoviću, među članstvom razvijan i dinamičan kulturno-prosvetni rad. Za potrebe kulturnog rada podružnice, Marković je napisao i dva kraća pozorišna komada sa socijalnom tematikom, na bunjevačkom narečju („Šime mlinara ženidba“ i „Iscrpljene radnice“), koja su radničke amaterske pozorišne družine prikazivale u somborskom Zidarskom domu još i dvadesetih godina prošlog veka. Marković je bio i jedan od predvodnika prvih prvomajskih manifestacija somborskih radnika.
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata Blaško Marković je mobilisan kao austrougarski vojnik, a poginuo je početkom 1915. god. u Galiciji, prilikom ruske opsade garnizona u gradu Pšemislu. Iza njega su ostale samo čuvena pesma i naziv jedne somborske ulice u Gornjoj varoši.
Milan Stepanović
11 Komentara
Biljana
Poštovani Milane,
da li je moguće negde pronaći tekstove pozorišnih komada, koje navodite u ovoj divnoj priči?
Ako uspete, nadam se da ćemo i mi imati zadovoljstvo da pročitamo.
Srdačan pozdrav
Milan Stepanović
Na žalost ne, ne postoje. O njima (njihovim nazivima) zna se samo na osnovu priča (pre više od pola veka) nekadašnjih mladića i devojaka (tada već staraca) koji su glumili u ovim komadima. Drugih podataka nema. Pozdrav!
zoki
NARAVNO,, BOGDAN SE POTPISAO KAO AUTOR… BREGOVIC SKOLA…
Milan Stepanović
Mislim da nije, on je vrlo dobro znao ko je autor pesme, štaviše ne mali broj puta javno je govorio o Markoviću kao autoru. Ali svakako zasluga Zovnka Bogdana za popularizaciju ove pesme je nemerljiva.
budimir
..Tacno tako MILANE ….Velika je zasluga G-dina Zovnka Bogdana, za popularizaciju ove pesme…..
DK
Prelijepa pjesma. Prvi put sam je čuo od Z. Bogdana. I ova druga izvođenja su isto tako odlična. I svakako hvala autoru za ovaj članak i studioznost sa kojem je napisana! Pozdrav!
Nikola
Milane
Hvala Ti na prelepoj prici o Somboru i o divnoj pesmi U TOM SOMBORU
Koju sam slusao jos u mladosti po krasnim Somborskim kafanama i tmburasima
POZDRAV
Zvonko
U prvoj strofi Grepo peva da žene piju vino iz čaša, što prvi puta čujem. Pesma je napisana na bunjevačkom jeziku pa oblik “u tim” jeste izvorni verovatno. Deluje mi i ovaj detalj sa čašom autentično, iako bi sigurno trebalo videti sa Grepom odakle mu, kada je već tako snimio, možda ima neka autentična priča iza toga.
Pajo
Nije tacno da se Zvonko Bogdan potpisao kao autor.Na svakom njegovom nastupu objasni koje pisao pesmu I kad je nastala.A drugo, njegov dida Franjo Bogdan bio je zidar i svirao jé sa Blaskom Markovicem.Mislim da je Zvonko Bogdan napisao dovoljno pesama pa nema potrebe da “krade” tekstove.
Milan Stepanović
Naravno, to sam i ja rekao gospodinu koji je napisao tu tvrdnju.
Kronić Brankica
Kako je dobro imati na Facebooku ovakve pametne i svestrane prijatelja, mnogo naučiti,saznati..