Tokom perioda borbe za elibertaciju Sombora i njegovog uzdizanja u status slobodnog i kraljevskog grada, u Beču je, pune tri godine (1746-1749), boravilo somborsko izaslanstvo, koje je pregovaralo o uslovima i ceni elibertacije grada i ujedno prikupljalo pozajmice za uplatu visokog iznosa koji je određen za otkup željenog statusa, u visini od 150.000 florina, a koji je trebalo da do proleća 1748. g. bude uplaćen u carsko-kraljevsku blagajnu. O svemu što se dešavalo u Beču u vezi sa elibertacijom grada, izaslanstvo je redovno, putem pisama pisanih narodnim jezikom somborskih Srba i Bunjevaca, kako latinicom tako i ćirilicom, izveštavalo građane Sombora i njihove predvodnike – doskorašnje graničarske oficire (u somborskom Istorijskom arhivu sačuvano je 31 pismo iz prepiske izaslanstva sa gradom, koja je beskrajno dragocen istorijski izvor, ali i neprocenjivo lingvističko svedočanstvo).
Mladi zastavnik Martin Parčetić, poreklom iz ovdašnje znamenite graničarske i ratničke bunjevačke porodice, bio je predvodnik izaslanstva grada (imao je svega 24 godine) i zahvaljujući njegovoj upornosti i energiji, kao i pregovaračkim sposobnostima, Sombor je uspešno završio ovaj, verovatno najvažniji poduhvat u istoriji garda (Parčetić je 24. aprila 1749. g. izabran za prvog glavnog sudiju somborskog Magistrata – odnosno za današnjeg gradonačelnika). Osim maternjeg, dobro je poznavao nemački i latinski jezik, a jednako dobro služio se i latinicom i ćirilicom. Ovde predstavljamo jedno od njegovih ćiriličkih pisama, koje je pisano bunjevačkom ikavicom.
U drugoj polovini 1746. g. privremena somborska opštinska vlast, sastavljena od nekadašnjih graničarskih oficira, započela je prikupljanje sredstava za otkup statusa slobodnog i kraljevskog grada. Izaslanik Martin Parčetić, pismom iz Beča od 10. decembra 1746. godine, izveštava opštinske prvake o tome da je primio njihovo pismo poslato 12/23. novembra, te da ga raduje to što su složni. Smatra da je dobro što je načinjen prirez radi prikupljanja sredstava za elibertaciju grada, što je, svakako, bolje nego da se novac pozajmljuje, pa ih savetuje da što brže prikupljaju potrebna sredstva kako se ne bi dangubilo. Parčetić moli sugrađane da ne čekaju da vide da li će drugi ljudi platiti, već da svoje obaveze izvrše i da budu jedinstveni i složni jer će u suprotnom ceo posao (proces elibertacije) biti neuspešan. Na kraju pisma požuruje slanje u Beč drugih članova izaslanstva, bez obzira da li je predviđen iznos prikupljen. U dodatnoj rečenici na kraju pisma Parčetić piše kako pokušava da isposluje ostanak starog iznosa godišnjeg poreza (tzv. „porcije“) i moli da pozdrave njegove ukućane. Pismo je napisano na dvodelnom (presavijenom) listu hartije, ukupne veličine 358 x 231 mm, a tekst pisma zauzima dve stranice (na poslednjoj – četvrtoj strani pisma, ispisana je adresa primaoca).
Izvorni tekst pisma:
Pismo Martina Parčetića, mada pisano ćirilicom, bilo je adresovano na službenom latinskom: Perillustribus ac Circum Spectis D[omi]nis D[omi]nis officialibus et Comunitati Fossati Szomborensis D[omi]nis D[omi]nis mihi Colendissimis – a[d] Szombor (Znamenitoj i razboritoj gospodi starešinama i opštini somborskog šanca, gospodi vrednoj mog poštovanja, u Sombor).
U prevodu na savremeni srpski jezik, tekst pisma glasi:
Blagorodna gospodo oficiri i ljubazna braćo,
Primio sam Vaše pismo 6. decembra po rimskom (kalendaru). Meni je poslato 12. novembra po starom, i razumeo sam sve što mi pišete. Prvo da ste složni, što mi je veoma drago da je Gospod Bog sveti mir među vas uneo, a drugo što pišete da ste načinili reparticiju (razrez) u gradu radi (prikupljanja) novca. To je bolje nego pozajmljivati. Što ne budete mogli da prikupite odmah, nemojte da prekidate, nego brzo („navrat-nanos“) prikupljajte da se posao ne bi usporavao i da vreme ne bi prolazilo uzalud, kako se do sada s tim dangubilo. Zato, braćo draga, nemojte jedan na drugog da gledate, niti među sobom da govorite: „Ja ne dam, dok Petar ili Pavle ne da“, kako je to do sada činjeno. Zato, uistinu, ako svi složno ne prionete „kao za očevu bradu“ neće biti ništa od našeg posla, ali ako složni budete, uzdam se u Gospoda Boga da će svršetak biti dobar. Takođe, ako niste, braćo, još krenuli ovamo (u Beč), za boga vas molim nemojte da odlažete i što skorije dođite ovamo. Ako i niste sve sakupili neka se još sakuplja, a vi ljude pošaljite ovamo. S tim ostajem gospodi oficirima i braći,
Beč, 10. decembra 1746. Spreman na službu, Martin Parčetić s.r.
Ovde pokušavam da isposlujem kako bi nam ostala stara „porcija“ (poreska obaveza). Molim da pozdravite moje ukućane.
[Prilog predstavlja odlomak iz knjige “Somborska pisma iz Beča” (Sombor, 2025), koju je priredio Milan Stepanović .]
