Na prvoj strani najstarijeg protokola venčanih Male pravoslavne crkve Sv. Jovana Preteče u Somboru, koji je ustanovljen 1744. godine, nalazi se zapis: 1744 указася репата звезда главом на западь (1744. ukazala se repata zvezda glavom na zapad).
Veoma su retki zapisi ove vrste u somborskim crkvenim protokolima (postoji još samo jedan, koji se odnosi na odlazak somborskih graničara u Rat za austrijsko nasleđe 1741. godine), pa je pojava komete svakako uzbudila duhove Somboraca u meri da je sveštenik to zapisao na predlistu službenog matičnog protokola. Bilo je to vreme kada je više od polovine ovdašnjih graničara bilo na evropskim bojištima u pomenutom Ratu za austrijsko nasleđe. Kada se iznad grada ukazala neobična kometa, jedna od najvećih ikad zabeleženih na evropskom nebu, koja je mesecima bila vidljiva, njihove porodice je ova nebeska pojava morala zabrinuti i uplašiti. Nisu Somborci tada znali da se kometa vidi iznad svih evropskih gradova i zemalja i da prisustvuju retkom kosmičkom fenomenu. Repate zvezde ili komete tradicionalno su najavljivale ratove, zarazne bolesti ili neke druge nesreće (par godina ranije Sombor je pogodila velika epidemija kuge, Somborci su ginuli za kratko vreme u dva velika rata, a grad je potresao i zemljotres), te ni ova kometa sigurno nije tumačena bez strahova.
Velika kometa iz 1744. godine (sa službenom oznakom C/1743 X1, poznata u nauci i kao Comet de Chéseaux ili Comet Klinkenberg-Chéseaux), predstavljala je spektakularnu nebesku pojavu, koju astronomi zapazili krajem 1743. godine, a koja je golim okom bila izrazito vidljiva tokom 1744. godine. Kometa je pokazala dramatične i neobične efekte na nebu iznad Evrope. Prvo je imala dvostruki rep, a kada je 1. marta 1744. g. dosegla svoj perihel (najbliže odstojanje od sunca) razvila se retko viđena lepeza od šest repova, koja se protezala iznad horizonta, po čemu je ova kometa bila jedinstvena (pretpostavka je da su repovi nastali iz tri aktivna jezgra, koja su bila izložena snažnom sunčevom zračenju dok je kometa rotirala). Apsolutna veličina ili unutrašnja svetlost komete (od 0,5) bila je šesta po veličini u zapisanoj istoriji. Prividna magnituda dosezala je -7, što je ovo nebesko telo svrstalo u „velike komete“. Nakon 22. aprila kometa je nestala s neba.
Zapisi o njoj ostali su u skoro svim evropskim državama tog vremena, kao i u Kini i Japanu, a ostalo je zabeleženo da je, putujući na venčanje sa ruskim prestolonaslednikom, kometu iz svoje kočije posmatrala i mlada pruska plemkinja Sofija fon Anhalt-Zerbst, buduća ruska vladarka i carica Katarina Velika.
Somborci su, nakon nestanka komete, mogli da potvrde narodnu tradiciju po kojoj njena pojava ne sluti na dobro. Te i naredne godine došlo je do velike pogibije somborskih graničara na evropskim ratištima, pa je u gradu ostalo 305 udovica sa nezbrinutom decom, a 144 graničara postala su invalidi nesposobni za rad. U pruskom ropstvu ostalo je oko 200 zarobljenih somborskih graničara, koji su za svoju slobodu morali da skupe visok iznos otkupa. Kada su se, konačno, u jesen 1745. g. vratili u svoj grad, umesto zahvalnosti njihove vladarke, carice Marije Terezije, za čije su pravo na presto četiri godine krvarili i ginuli po evropskim ratištima, ovdašnje graničare sačekala je carska naredba o razvojačenju Sombora i gubitku svih statusnih i materijalnih privilegija koje su uživali duže od pola veka. Time je, ujedno, počela i tri i po godine duga borba Somboraca da se izbore za status slobodnog i kraljevskog grada. To im je uspelo tačno pet godina nakon pojave komete.
Milan Stepanović
