SANJAR ZELENOG SOMBORA – Dr BENE ČIHAŠ

Vekovima je Sombor bio prašnjava ili blatnjava varoš, sa ili previše prašine, ili previše vlage. Tek krajem 19. veka, intenzivnim ozelenjavanjem svih delova grada, Sombor je promenio ove svoje klimatske osobine i postao panonska zelena oaza.

Najzaslužniji za poduhvat ozelenjavanja Sombora svakako je dr Benjamin Bene Čihaš, koji spada u red najistaknutijih gradonačelnika Sombora tokom protekla dva i po stoleća. Preci dr Čihaša poreklom su bili iz Češke, a njegov predak Rupert Čiharnjak (kasnije Čihar i Čihaš), inače drvorezbar školovan u Beču, doselio se šezdesetih godina 18. veka u obližnje selo Prigrevicu Sentivan, s namerom da na području Bačke pravi skulpture svetaca za crkve koje su se masovno gradile po selima i varošicama Bačke županije. Porodica Čihaš vremenom je mađarizovana.

Benjamin Adalbert Čihaš je rođen 2. januara 1853. g. u Doroslovu, kao sin tamošnjeg lekara dr Jozefa Čihaša i Josife rođ. Hip. Otac mu je preminuo kada je Bene imao 12 godina. Preudajom majke mladi Čihaš je postao Somborac. Školovao se u Baji i Pečuju, a studije prava pohađao je u Budimpešti.

Posle odbranjene doktorske disertacije dr Bene Čihaš se vratio u Sombor gde se 1885. g. oženio Anom Falcione, udovicom Ernesta Gfelera. Od 1879. godine, punih osam godina, on se nalazio na položaju velikog gradskog fiškala (pravobranioca). Godine 1887. kandidovao se na izborima za gradonačelnika Sombora, na kojima je, sa svega dva glasa razlike, pobedio svog protivkandidata Ferdinanda Nandora Falcionea i tako dobio šestogodišnji mandat za rukovođenje gradom.

Bio je istrajan u zamisli i rešenosti da ozeleni Sombor (tuberkuloza od koje je bolovao verovatno ga je učvrstila u toj nameri). Želeo je da blatnjav i prašnjav grad načini mestom parkova i drvoreda i na tome je svakodnevno radio (posebno se zalagao za uređenje i popločavanje najvažnijih prilaznih puteva ka gradu i u njemu). Veliki poduhvat ozelenjavanja nadzirao je lično i svako jutro je obilazio grad, a posedovao je i svoju evidenciju o svim mladicama zasađenim po gradskim ulicama (bilo ih je oko 2.000). Čim bi primetio ili kada bi mu bilo javljeno da se neka od mladica suši, zvao bi baštovana da spase ili zameni drvo. Kada je 1888. g. neobično jaka zima uništila mnoštvo mladih voćaka, razvio je široku akciju za obnovu voćnjaka i za njihovo uvećanje, pa je nabavljao mladice voćki koje su građanima prodavane za simboličnu cenu od svega 20 krajcara, a građani su se odazvali i posadili najveći broj mladica još od vremena nastanka Sombora kao grada.

Tokom njegovog mandata gradonačelnika grad Sombor je pokrenuo Trgovačku akademiju, podigao je zdanje Finansijske uprave, intenzivno su popločavani gradski kolovozi, sagrađen je makadamski put do Apatina, prokopavani su šančevi i regulisan je tok rečice Mostonge.

Dr Bene Čihaš uspeo je da jasnom vizijom, snažnom voljom, upornošću i dobrom organizacijom, za relativno kratko vreme, najvidljivije promeni estetsko lice i urbani karakter grada u celoj njegovoj istoriji. Na žalost, tuberkuloza ga je odnela u 41. godini (preminuo je 18. avgusta 1893), pre nego što je mogao da vidi konačne rezultate svojih zalaganja. Trag Čihaševog poduhvata ozelenjavanja Sombora sledili su i njegovi naslednici na dužnosti gradonačelnika (Julija Đula Šlageter, Ferenc Tričler i Imre Hauke), pa je Sombor, tokom narednih 15 godina  (do kraja prve decenije 20. veka), dobio svoj današnji prepoznatljiv zeleni urbani oreol.

Današnje somborsko zelenilo i ekološka svest Somboraca, pa i ponos zbog njegove raskoši (preko 20.000 stabala na gradskim ulicama), na najbolji način čuvaju uspomenu na ovog znamenitog gradonačelnika, u čijem su mandatu gradu nadoknađeni vekovni nedostaci. Imenom Benea Čihaša, ubrzo nakon njegove smrti, nazvana je ulica na čijem je uglu imao kuću (ulica je kasnije menjala nazive, pa je posle I svetskog rata nazvana imenom Pavla Kneževića, posle II svetskog rata Borisa Kidriča, a od početka devedesetih godina prošlog veka imenom Arsenija Čarnojevića). Zaslužni somborski gradonačelnik dobio je kasnije uličicu na samoj periferiji Sombora, na izlazu iz grada, sa leve strane Sivačkog puta, što je, svakako, nedostojno njegovog značaja u somborskoj istoriji. Od 1978. do 1991. g. imenom Benea Čihaša bila je nazvana gradska komunalna radna organizacija, ali se, početkom devedesetih godina prošlog veka, dr Bene Čihaš pokazao kao istorijski nedovoljno podoban (verovatno u nacionalnom smislu), pa je umesto imenom najzaslužnijeg Somborca za ozelenjavanje grada, gradsko komunalno preduzeće nazvano stereotipnim imenom „Čistoća“.

Milan Stepanović