LAZAR STANOJEVIĆ, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedan od utemeljivača srpske neuropsihijatrije, rođen je 23. februara / 7. marta 1883. g. u Somboru, kao dete somborskog učitelja Lazara Stanojevića, koji je preminuo šest sedmica pre rođenja sina. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i Državnu gimnaziju, u kojoj je maturirao 1903. godine.
Somborska Državna gimnazija u vreme kada je pohađao Lazar Stanojević (oko 1900. god.)
Medicinu je Stanojević studirao u Budimpešti, a u Beču je završio i vojnu Learsku akademiju, te specijalizaciju iz oblasti neuropsihijatrije na Klinici za živčane i duševne bolesti prof. Juliusa Vagnera Jaurega, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1927. godine.
Po završetku Prvog svetskog rata dr Stanojević bio je upravnik Zavoda za duševne blesti „Stenjevac“ kraj Zagreba, a u oktobru 1923. g. postao je upravnik tek osnovane Klinike za živčane i duševne bolesti Medicinskog fakulteta u Beogradu i tom ustanovom rukovodio je sve do penzionisanja 1945. godine. U maju 1922. g. izabran je za vanrednog, a kasnije i za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu, na kome je osnovao Katedru za psihijatriju i neurologiju. Na ovom fakultetu predavao je sve do 1941. godine, kada je Univerzitet u Beogradu prekinuo rad zbog okupacije, a katedru iz psihijatrije i sudske psihijatrije držao je i na obnovljenom Univerzitetu, nakon Drugog svetskog rata, još i tokom 1950-ih. Od 1925. g. bio je angažovan i na lečenju psihijatrijskih bolesnika Odeljenja za unutrašnje bolesti Glavne vojne bolnice u Beogradu.
Dr Lazar Stanojević napisao je pedesetak stručnih i naučnih radova iz oblasti neurologije, kliničke, sudske i socijalne psihijatrije, kao i eksperimentalne farmakopsihijatrije, na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku, a objavljivao ih je u najuglednijim medicinskim i naučnim časopisima svog vremena (Medicinski pregled, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Međunarodni pregled, Archiv für Psychiatrie und Nervenkrankheiten, Der Militärarzt, Deutsche Zeitschrift für die gesamte gerichtliche Medizin, Psychiatrische – Neurologischen Wochenschrift, Zeitschrift für die gesamte Neurologie und Psychiatrie, Monatsschrift für Psychiatrie und Neurologie, Honvédorvos i Gyógyászat). Njegovi radovi obično su objavljivani kao zasebni otisci (separati) iz navedenih časopisa. Osim toga, Udruženje jugoslovenskih medicinara objavilo je na 209 strana, udžbenik „Klinička psihijatrija i neurologija – po predavanjima dr Laze Stanojevića, profesora univerziteta“ (Beograd, 1930).
Između dva svetska rata dr Stanojević je, kao jedan od nauglednijih srpskih i jugoslovenskih lekara, učestvovao na brojnim međunarodnim medicinskim skupovima (osim ostalog, bio je učesnik i Prvog međunarodnog kongresa o mentalnoj higijeni, koji je održan u Vašingtonu, glavnom gradu SAD, početkom maja 1930. godine). Njegova stručnost bila je priznata u najvišim evropskim medicinskim krugovima, pa je dobio i mesto u „Svetskoj medicinskoj enciklopediji“, objavljenoj 1939. g. u Londonu. Bio je član više naučnih društava u Evropi. Na beogradskom Medicinskom fakultetu smatran je za izuzetnog lekara i poznavaoca opšte medicine, te umešnog i darovitog predavača.
Prof. dr Lazar Stanojević preminuo je u Sremskoj Kamenici, 15. avgusta 1973. godine, u 91. godini života, a sahranjen je u rodnom gradu.
M. S.
[Tekst autora prenesen je iz njegove monografije “150 godina Gimnazije u Somboru”]