Trebalo je da prođe skoro 420 godina od kovanja poslednjeg srpskog srebrnog dinara iz vremena vladavine despota Lazara Brankovića (1456-1458), iskovanog pred pad Smedereva i propast srednjovekovne srpske države, da bi Srbija ponovo iskovala svoj srebrni dinar.
U vreme vladavine mladog kneza Milana Obrenovića, Kneževina Srbija je, na osnovu Pariske novčane konvencije i Zakona o kovanju srpske srebrne monete usvojenog u Narodnoj skupštini 29. novembra 1873. godine, počela 1875. g. da kuje svoj prvi srebrni novac od 50 para, 1 i 2 dinara.
Prvi savremeni srpski dinar nastao je u kovnici u Beču, a njegov graver bio je Fridrih Leisek. Dinar je imao prečnik od 23 mm, bio je težak 5 grama i načinjen od srebra (83,5%), sa primesama bakra (16,5%). Na aversu se nalazio lik kneza Milana, okružen ćiriličnim natpisom МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV. КЊАЗ СРПСКИ, a ispod kneževog lika ugraviran je latinični potpis gravera: F. Leisek. Na reversu se nalazila brojčana oznaka vrednosti dinara, sa godinom kovanja, okružena otvorenim lovorovim i hrastovim vencem i s krunom na vrhu. Po ivici kovanice nalazio se niz tačkica u krugu, a obod je bio ravan, bez nazubljenja. Kneževina Srbija iskovala je tri miliona primeraka svog prvog srebrnog dinara, koji se u opticaju nalazio već od proleća 1875. godine, pa sve 1905. godine.
Osim kovanice od jednog dinara, iskovane su u Beču, u srebru, i kovanice od 50 para ili pola dinara, kao i od dva dinara. Poludinar je imao 18 mm u prečniku, bio je težak 2,5 grama, a dvodinarka je imala 27 mm u prečniku i težila je 10 grama. Kao i kovanica od jednog dinara, i ovi apoeni su načinjeni od legure srebra (83,5%) i bakra (16,5%). Graver je bio Anton Šarf. Avers i revers su bili istovetni kao i kod kovanice od jednog dinara, osim razlike u oznaci vrednosti apoena. Kneževina Srbija iskovala je dva miliona apoena od 50 para i milion apoena od dva dinara. I ove kovanice važile su do 1905. godine.
Numizmatička vrednost veoma dobro očuvanih primeraka srpskih srebrnih apoena iz 1875. g. danas se kreće od 20 do 50 evra.
M.S.