• RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    KAKO JE VLADIKA PROKLEO SOMBORCE

    U središtu somborske Svetođurđevske somborske crkve, ispod srednjeg polijeleja, nalazila se nekad tvrdo ozidana prostrana grobnica u kojoj je sahranjen kapetan somborske vojničke varoši grof Jovan Janko Branković (oko 1675-1734). Kada je prilikom kanonske vizite somborskom protoprezviteratu u aprilu 1805. g. iznenada preminuo tadašnji plahoviti vladika bački Jovan Jovanović, vatreni srpski rodoljub,  privrženik i pomagalac Karađorđevog ustanka, sahranjen je u Brankovićevoj grobnici, kojom prilikom su u toj grobnici kosti grofa Janka Brankovića od neobične veličine nađene, te su, prema zapisu Nikole Vukićevića, po starom običaju uljem i vinom oprane i na pređašnje mesto položene, tačnije premeštene su u novi grob koji se nalazio s leve strane, između amvona i prestone…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    KAD SAM BIO MLAĐAN LOVAC JA…

    Stanovnici Sombora bavili su se lovom još u 17. i 18. veku, o čemu nema mnogo sačuvanih podataka. Okolne bare i ritovi, kao i šumarci u području prema Dunavu, bili su puni sitne i nešto krupnije divlјači (vukova, divlјih svinja, jelena, srndaća, lisica, zečeva, jazavaca i vidri), a kraj okolnih bara živele su brojne ptičje vrste (gnjurci, čaplјe, rode, gakovi, labudovi, divlјe guske i patke, liske, jarebice, prepelice, fazani, ždralovi, barske kokice, šlјuke, vodomari, golubovi, grlice i druge manje i veće ptice). Bilo je i mnogo ptica grablјivica koje su ugrožavale salašku živinu (jastrebova, sokolova, kobaca, rečnih orlova). Verovatno da su somborski graničari, ili barem njihovi oficiri, do 1729. g.…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    OBESNA ĆUD BAČKOG PLEMIĆA

    O obestima i neobuzdanim ćudima bogate bačke plemićke vlastele pričane su i ostale zapisane mnogobrojne zgode. U drugoj polovini 18. i tokom većeg dela 19. veka bački vlastelini su bili pravi mali kraljevi, posednici desetina hiljada jutara zemlje, sa bogatstvom i prihodima tolikim, da često više ni sami nisu znali šta i koliko imaju. Jedna o najbogatijih i najuticajnijih bačkih plemićkih porodica bili su pomađareni Bunjevci Latinovići, koji su plemstvo dobili još početkom 18. stoleća. Tokom druge polovine 19. veka u Bačkoj, na ogromnim imanjima u susednim selima Boršod i Kaćmar, 30-tak kilometara severno od Sombora, živeo je bogati, dekadentni i obesni Ivan (Hanzi) Latinović, čukununuk Danila Latinovića, koji je…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    KAKO JE MONOŠTORSKI SKELEDŽIJA PREVEZAO TITA

    U maniru srednjovekovnog feudalnog plemstva pripadnici nekadašnjeg jugoslovenskog komunističkog vrha često su odlazili u višednevni lov, koji nije predstavljao samo strast i razonodu, već i meru pripadnosti najuticajnijem upravljačkom krugu, u kome se, često, rešavala i politička sudbina svakog od njih, ali gde su došnošene i važne, ponekad sudbinske odluke o državnoj politici. Bilo je nezamislivo da visoki rukovodilac odbije poziv neprikosnovenog vladara države i partije za odlazak u lov, ili izrazi svoje protivljenje prema činu ubijanju životinja, u kom mahom nije bilo mere. Mada je Maršal Tito, doživotni predsednik SFRJ, svega jednom zvanično posetio Sombor (19. aprila 1969), mnogo puta je prošao kroz ovaj grad, odlazeći na svoja omiljena…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    PČELARSTVO U SOMBORU

    Kovanluk ili pčelarenje bili su najčešća sporedna privredna aktivnost somborskih zemljodelaca. Ogromni okolni pašnjaci i livade, kao i obližnje šume i barska vegetacija, predstavljali su savršen preduslov za gajenje pčela. Još je na turskom katastarskom popisu iz 1570. g. u Somboru, na ime desetine od košnica i pčelarenja, sakupljen iznos od 200 akči. Svega osam godina kasnije (1578) popis navodi da deswetina od košnica u Somboru iznosi 920 akči (veća nego od ovčarstva, koje je bilo glavna grana stočarstva). Očito, u samo jednoj deceniji plečarstvo je višestruko uznapredovalo. Na prvom austrijskom popisu, nastalom 1699. godine, 12 godina nakon izgona Turaka, u vlasništvu Somboraca zapisana je 651 košnica, a 1702. godine, uoči…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKE PIJACE

    Još je 1749. g. četvrtim članom Elibertacione povelje carice Marije Terezije potvrđeno da slobodnom i kraljevskom gradu Somboru pripada pravo na dohodak od pijačarine, a članom 13 određena su dva pijačna dana tokom sedmice (sreda i subota), kao i datumi četiri godišnja vašara (dozvoljeno je da toliko puta godišnje mogu da budu održani i stočni vašari). Prvi vašar u godini održavan je na rimokatoličke Blagovesti, drugi o pravoslavnom Spasovdanu, treći o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći, a na njega bi bilo doterano i po 2.000 grla marve), a četvrti na katoličke Svisvete (od 1814. g. datum četvrtog vašara bio je, odlukom cara Franca I, pomeren za…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ŽETVA

    Tek što pripeče leto, negde između dva Petrovdana (katoličkog i pravoslavnog), počinjali su u Bačkoj, Banatu i Sremu žetveni radovi koji bi uposlili svu kućnu čeljad. Nakon kosidbe ječma, košena je raž, a zatim pšenica i na kraju zob. Kućni domaćin je svakodnevno motrio da li su usevi sazreli, i to ne toliko po slami, već po tvrdoći zrna. Nije se smelo čekati da letina prezre, kako ne bi polegla i kako se pri žetvi ne bi previše krunila. Žetva pšenice, ječma, raži i zobi bila je mukotrpan posao, koji se obavljao po užarenom suncu od njegovog izlaska do zalaska (u somborskih salašara postojala je izreka da jedan letnji sat…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MOJ ČARDAČE…

    Moj čardače, moj debeli ‘lade – pevala je stara pesma. Od kada je, poslednjih decenija 18. i s početka 19. veka, počeo da se intenzivno gaji kukuruz na bačkim, banatskim i sremskim njivama (sve do tog vremena gajen je samo kao sporedan usev), svaka paorska i zemljoradnička kuća na salašu ili u selu, imala je u svom prednjem ili stražnjem dvorištu čardak (zvan ponegde i kotobanja, koš ili kotarka) za čuvanje kukuruza u klipu. Čardak je isprva bio pleten, a zatim sačinjen od drveta, odnosno razdvojenih tankih drvenih bagremovih letava kako bi postojalo stalno strujanje vazduha (u šumovitom Sremu čardaci su bili načinjeni i od hrastovine). Krov je bio dvoslivan,…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    NAŠI “FUTBALAŠI” – 11 DECENIJA SOMBORSKOG FUDBALA

    Organizovanog fudbalskog života u Somboru nije bilo pre kraja prve decenije 20. veka. Godine 1910, u okviru Somborskog sportskog udruženja, osnovana je fudbalska sekcija, a prvi somborski fudbalski tim, nazvan je „Sport“, pa su somborski futbalaši ili fuzbaleri, kako su nazivani tada, iste godine odigrali premijernu utakmicu protiv već afirmisane subotičke „Bačke“ (najstarijeg fudbalskog kluba na našem prostoru, osnovanog još 1901), koju su Somborci izgubili sa 13:0.  Visok poraz Somborci su doživeli i dve godine kasnije, u susretu sa fudbalskim klubom MTK iz Budimpešte (10:0). Obe utakmice odigrane su u Somboru. Između 1912. i 1914. godine, u Somboru je osnovano još nekoliko fudbalskih timova, pa su osim „Sporta“ i „Radničkog“, fudbalske utakmice,…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    KAKO JE LUMPOVAO KOSTA-BAČI

    Bogati somborski žitarski trgovac Kostantin Georgijević – Grk, zvan Kosta-bači, bio je, početkom 20. veka, jedan od imućnijih ovdašnjih građana. Imao je lepu i pametnu ženu Darinku, koja je 1910. g. organizovala u somborskoj Županiji prvu srpsku umetničku izložbu na prostoru Austro-Ugarske, a Kosta je bio blizak prijatelj sa pesnikom Lazom Kostićem i ovdašnjim lekarom dr Radom Simonovićem. Kretao se u visokom društvu i imao lepe manire, a onda je, povremeno, umeo da pruži sebi oduška i da napravi lumperaj o kome se posle mesecima pričalo. Jedan takav lumperaj  pamtio je Veljko Petrović, koji ga je ispričao B. M. Mihizu, a ovaj ga i pribeležio. Elem, krenuo je Kosta-bači jedne…