Tek što pripeče leto, negde između dva Petrovdana (katoličkog i pravoslavnog), počinjali su u Bačkoj, Banatu i Sremu žetveni radovi koji bi uposlili svu kućnu čeljad. Nakon kosidbe ječma, košena je raž, a zatim pšenica i na kraju zob. Kućni domaćin je svakodnevno motrio da li su usevi sazreli, i to ne toliko po slami, već po tvrdoći zrna. Nije se smelo čekati da letina prezre, kako ne bi polegla i kako se pri žetvi ne bi previše krunila. Žetva pšenice, ječma, raži i zobi bila je mukotrpan posao, koji se obavljao po užarenom suncu od njegovog izlaska do zalaska (u somborskih salašara postojala je izreka da jedan letnji sat…
-
-
MOJ ČARDAČE…
Moj čardače, moj debeli ‘lade – pevala je stara pesma. Od kada je, poslednjih decenija 18. i s početka 19. veka, počeo da se intenzivno gaji kukuruz na bačkim, banatskim i sremskim njivama (sve do tog vremena gajen je samo kao sporedan usev), svaka paorska i zemljoradnička kuća na salašu ili u selu, imala je u svom prednjem ili stražnjem dvorištu čardak (zvan ponegde i kotobanja, koš ili kotarka) za čuvanje kukuruza u klipu. Čardak je isprva bio pleten, a zatim sačinjen od drveta, odnosno razdvojenih tankih drvenih bagremovih letava kako bi postojalo stalno strujanje vazduha (u šumovitom Sremu čardaci su bili načinjeni i od hrastovine). Krov je bio dvoslivan,…
-
NAŠI “FUTBALAŠI” – 12 DECENIJA SOMBORSKOG FUDBALA
Najranija vest o organizovanom fudbalskom životu u Somboru potiče iz 1903. godine, a objavio je mađarski sportski list “Nemzeti Sport”, u prvoj godini svog izlaženja, u br. 7, od 26. aprila 1903. godine (podatak je pronašao i saopštio Igor Šarić). Moguće da se fudbal u gradu igrao i ranije, ali sportska štampa tada na prostoru Ugarske kraljevine u sklopu Habzburške monarhije još nije postojala, a u drugoj štampi takvi podaci nisu pronađeni. “Nemzeti Sport” navodi da je 19. aprila 1903. g. fudbalska sekcija Subotičkog sportskog društva ugostila u Subotici Somborski fudbalski klub, odnosno Zombori football club (moguće je sekciju Somborskog sportskog društva), pobedivši je u prijateljskoj utkamici sa rezultatom od…
-
KAKO JE LUMPOVAO KOSTA-BAČI
Bogati somborski žitarski trgovac Kostantin Georgijević – Grk, zvan Kosta-bači, bio je, početkom 20. veka, jedan od imućnijih ovdašnjih građana. Imao je lepu i pametnu ženu Darinku, koja je 1910. g. organizovala u somborskoj Županiji prvu srpsku umetničku izložbu na prostoru Austro-Ugarske, a Kosta je bio blizak prijatelj sa pesnikom Lazom Kostićem i ovdašnjim lekarom dr Radom Simonovićem. Kretao se u visokom društvu i imao lepe manire, a onda je, povremeno, umeo da pruži sebi oduška i da napravi lumperaj o kome se posle mesecima pričalo. Jedan takav lumperaj pamtio je Veljko Petrović, koji ga je ispričao B. M. Mihizu, a ovaj ga i pribeležio. Elem, krenuo je Kosta-bači jedne…
-
SOMBORSKI ĆE VAŠAR DOĆI…
Sombor je godišnje imao četiri vašara, a to pravo dobio je Poveljom carice Marije Terezije, kojom je stekao status slobodnog i kraljevskog grada 1749. godine. Prvi vašar u godini održavan je krajem marta, na rimokatoličke Blagovesti, drugi u junu, o pravoslavnom Spasovdanu, treći krajem avgusta, o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći), a četvrti prvog dana novembra, na katoličke Svisvete (od 1814. g. četvrti vašar pomeren je na praznik Sv. Katarine, krajem novembra). Vašari su, obično, trajali po tri dana. Veliko gradsko vašarište prvobitno se nalazilo ispred zdanja Županije, na prostoru današnjeg parka, a kasnije je bilo izmešteno iza ovog zdanja, sa leve strane Staparskog puta, koja…
-
PAORSKA KOLA
Zaprežna ili paorska kola, koja su ponegde nazivana i taljige (mada su taljige kola manje nosivosti), bila su sastavni deo svakog paorskog, odnosno zemljoradničkog domaćinstva u Bačkoj. Bez paorskih kola bilo bi nemoguće osnovno funkcionisanje poljoprivrednog gazdinstva, bilo da je malo ili veliko. Tip paorskih kola, načinjen od drveta i gvožđa, kakav je korišćen na prostoru Vojvodine, javlja se ovde krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući uticaju doseljenih podunavskih Nemaca, Mađara i Slovaka. Paorska kola pravili su kolari, uz pomoć kovača i trakslera (drvostrugar). Kolari su izrađivali i sastavljali drvene delove, pa su tako sastavljena kola nosili kod kovača na okivanje, posle čega su traksleri strugali glave za okove,…
-
SOMBORSKI ŠTRAND
Prvo gradsko kupalište na Francovom ili Velikom bačkom kanalu kraj Sombora postojalo je još 1863. godine, kada su ga gradske vlasti izdale u zakup Vendelinu Ulrihu, koji je iste godine tražio i dozvolu grada za točenje pića kraj kupališta (kupalište je i tokom 1865. i 1866. g. bilo u njegovom zakupu). Godine 1864. predloženo je da duž Apatinskog puta bude posađeno drveće, da bi, kako je navedeno, mnogobrojnim Somborcima koji odlaze na kupanje šetnja bila prijatnija. Ovo kupalište, koje pominje i statistički izveštaj o Somboru iz 1871. godine, verovatno može da se poistoveti sa onim koje je kasnije bilo poznato kao kupalište „Kod kruške“. Nalazilo se nedaleko od mosta prema…
-
ŽITNI AMBARI
Žitni ambar, pleten od pruća ili građen od drveta, služio je za smeštaj pšenice, zobi i ječma, a zamenio je nekadašnje žitne jame i trapove iz prethodnih vremena, posebno na vlažnim terenima (duboko iskopane žitne jame nalazile su se na najsuvljem i najvišem delu zemljišta kraj kuće, obično u dvorištu, a ponekad i u kućama). Engleski putopisac Braun, putujući Bačkom krajem šezdesetih godina 17. stoleća, zapisao je kako tu nema žitnica, niti kamara za žito, već mnogo dubokih i prostranih jama gde se žito sakriva od razbojnika i neočekivanih neprijateljskih upada. Žitne jame su bile zaštićene slamom ili trskom i zatvarane drvenim poklopcima ili koljem, a kopane su u obliku…
-
PAORSKA PEĆ
Od druge polovine 18. veka nekadašnje kućno ognjište počela je postepeno da zamenjuje zidana zemljana ili tzv. paorska peć, koju su Srbi i Bunjevci u Bačkoj uvodili u svoje kuće i na salaše ugledajući se na novopridolšle Nemce, Mađare i Slovake (na mađarskom se paorska peć nazivala búbos kemence). Od tog vremena grejanje u njihovim domovima postalo je znatno bolje i čistije nego dok je kuća bila grejana samo pomoću ognjišta. U kuhinji ili “stražnjoj” sobi (ponegde i u prednjoj, pa i u dve prostorije koje su delile zajedničku peć) nalazila se velika, uvek u belo okrečena paorska peć, sa „bankom“. Banak je predstavljao isturen zidan deo peći, odnosno ispust za…
-
SOMBORSKI FIJAKERI
Početkom poslednje trećine 19. veka u Somboru se razvila fijakerska služba, koja je poseban podstrek dobila prolaskom železničke pruge kroz Sombor i podizanjem železničke stanice na severnom obodu grada, skoro dva kilometra udaljenom od gradskog središta (iz pera novinara zagrebačkog „Srbobrana“ Manojla Đorđevića ostalo je zapisano svedočanstvo iz 1885. godine, da je, odmah po dolasku na somborsku železničku stanicu, primetio kako se ispred nje otegao čitav red karuca, odnosno fijakera). Pre pojave fijakera prevozom putnika po gradu uglavnom su se bavili somborski Jevreji, na udobnim kolima sa “federmadracima”, a fijakeristi su, kasnije, najčešće bili ovdašnji Srbi i Bunjevci, mahom siromašni ljudi iz ratarskog (paorskog) staleža. Kako je broj fijakera i…
