• RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI ĆE VAŠAR DOĆI…

    Sombor je godišnje imao četiri vašara, a to pravo dobio je Poveljom carice Marije Terezije, kojom je stekao status slobodnog i kraljevskog grada 1749. godine. Prvi vašar u godini održavan je krajem marta, na rimokatoličke Blagovesti, drugi u junu, o pravoslavnom Spasovdanu, treći krajem avgusta, o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći), a četvrti prvog dana novembra, na katoličke Svisvete (od 1814. g. četvrti vašar pomeren je na praznik Sv. Katarine, krajem novembra). Vašari su, obično, trajali po tri dana. Veliko gradsko vašarište prvobitno se nalazilo ispred zdanja Županije, na prostoru današnjeg parka, a kasnije je bilo izmešteno iza ovog zdanja, sa leve strane Staparskog puta, koja…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    PAORSKA KOLA

    Zaprežna ili paorska kola, koja su ponegde nazivana i taljige (mada su taljige kola manje nosivosti), bila su sastavni deo svakog paorskog, odnosno zemljoradničkog domaćinstva u Bačkoj. Bez paorskih kola bilo bi nemoguće osnovno funkcionisanje poljoprivrednog gazdinstva, bilo da je malo ili veliko. Tip paorskih kola, načinjen od drveta i gvožđa, kakav je korišćen na prostoru Vojvodine, javlja se ovde krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući uticaju doseljenih podunavskih Nemaca, Mađara i Slovaka. Paorska kola pravili su kolari, uz pomoć kovača i trakslera (drvostrugar). Kolari su izrađivali i sastavljali drvene delove, pa su tako sastavljena kola nosili kod kovača na okivanje, posle čega su traksleri strugali glave za okove,…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI ŠTRAND

    Prvo gradsko kupalište na Francovom ili Velikom bačkom kanalu kraj Sombora postojalo je još 1863. godine, kada su ga gradske vlasti izdale u zakup Vendelinu Ulrihu, koji je iste godine tražio i dozvolu grada za točenje pića kraj kupališta (kupalište je i tokom 1865. i 1866. g. bilo u njegovom zakupu). Godine 1864. predloženo je da duž Apatinskog puta bude posađeno drveće, da bi, kako je navedeno, mnogobrojnim Somborcima koji odlaze na kupanje šetnja bila prijatnija. Ovo kupalište, koje pominje i statistički izveštaj o Somboru iz 1871. godine, verovatno može da se poistoveti sa onim koje je kasnije bilo poznato kao kupalište „Kod kruške“. Nalazilo se nedaleko od mosta prema…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    ŽITNI AMBARI

    Žitni ambar, pleten od pruća ili građen od drveta, služio je za smeštaj pšenice, zobi i ječma, a zamenio je nekadašnje žitne jame i trapove iz prethodnih vremena, posebno na vlažnim terenima (duboko iskopane žitne jame nalazile su se na najsuvljem i najvišem delu zemljišta kraj kuće, obično u dvorištu, a ponekad i u kućama). Engleski putopisac Braun, putujući Bačkom krajem šezdesetih godina 17. stoleća, zapisao je kako tu nema  žitnica, niti kamara za žito, već mnogo dubokih i prostranih jama gde se žito sakriva od razbojnika i neočekivanih neprijateljskih upada. Žitne jame su bile zaštićene slamom ili trskom i zatvarane drvenim poklopcima ili koljem, a kopane su u obliku…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    PAORSKA PEĆ

    Od druge polovine 18. veka nekadašnje kućno ognjište počela je postepeno da zamenjuje zidana zemljana ili tzv. paorska peć, koju su Srbi i Bunjevci u Bačkoj uvodili u svoje kuće i na salaše ugledajući se na novopridolšle Nemce, Mađare i Slovake (na mađarskom se paorska peć nazivala búbos kemence). Od tog vremena grejanje u njihovim domovima postalo je znatno bolje i čistije nego dok je kuća bila grejana samo pomoću ognjišta. U kuhinji ili “stražnjoj” sobi (ponegde i u prednjoj, pa i u dve prostorije koje su delile zajedničku peć) nalazila se velika, uvek u belo okrečena paorska peć, sa „bankom“. Banak je predstavljao isturen zidan deo peći, odnosno ispust za…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI FIJAKERI

    Početkom poslednje trećine 19. veka u Somboru se razvila fijakerska služba, koja je poseban podstrek dobila prolaskom železničke pruge kroz Sombor i podizanjem železničke stanice na severnom obodu grada, skoro dva kilometra udaljenom od gradskog središta (iz pera novinara zagrebačkog „Srbobrana“ Manojla Đorđevića ostalo je zapisano svedočanstvo iz 1885. godine, da je, odmah po dolasku na somborsku železničku stanicu, primetio kako se ispred nje otegao čitav red karuca, odnosno fijakera). Pre pojave fijakera prevozom putnika po gradu uglavnom su se bavili somborski Jevreji, na udobnim kolima sa “federmadracima”, a fijakeristi su, kasnije, najčešće bili ovdašnji Srbi i Bunjevci, mahom siromašni ljudi iz ratarskog (paorskog) staleža. Kako je broj fijakera i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    FRAKLIĆ

    Fraklić, čokanj, fićok, polić, satljik… Sve su to različiti nazivi za jedan isti stakleni sudić sa dugim grlom, iz koga se, po Panonskoj ravnici, pila samo jedna vrsta pića – domaća rakija, pa bilo da je šljivovica, dudara, dunjevača, višnjevača, kruškovača, drenovača, lozovača, komovica ili čuvena mađarska barack-palinka, odnosno kajsijevača. Šljivovica u frakliću Fraklić kakvog danas znamo u upotrebi je od kraja 18. veka, a bački paori počeli su da ga koriste ugledajući se na Mađare i ovdašnje podunavske Švabe. Ipak, još iz razdoblja starog veka (2-3. vek nove ere) u somborskom muzeju su sačuvane omanje staklene posude, oblikom i zapreminom veoma slične, skoro istovetne, kasnijim fraklićima. Tokom 19. i…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    STARE SOMBORSKE KAFANE

    Još Evlija Čelebi, u svom opisu Sombora iz 1665. godine, navodi da u varoši postoje dva hana za putnike namernike. Komorska uprava dozvolila je 1699. g. Martinu Lipkoviću da na razvalinama somborskog turskog kupatila podigne pivnicu. U prvoj polovini 18. veka u Somboru je već postojao znatan broj gostionica (krčmi, birtija, bircuza, mehana, pivnica i kafana). Jednu od njih posedovao je 1734. g. i ovdašnji graničarski kapetan Jovan Branković, a polovinom 18. veka grad je davao u zakup nekoliko svojih gostionica u kojima se točilo vino. Godine 1746, kada je u Somboru bilo svega oko 750 kuća i oko 4.500 stanovnika, u gradskim krčmama prodato je 538 akova vina (oko 30.400…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    SOMBORSKI VODARI

    Osam decenija zanimanje vodara predstavljalo je jednu od somborskih autentičnosti, ali ne toliko po svojoj retkosti (bilo ih je i u drugim mestima po Vojvodini), koliko po činjenici da je ovo zanimanje jedino u Somboru bilo institucionalizovano, a još više po jedinstvenim vodarskim kolima koja su predstavljala specifičnost isključivo ovdašnjih vodara. Vekovima je Sombor imao problem sa lošom pijaćom vodom (još 1598/99. g. kan krimskih tatara, turskih saveznika, koji se nalazio na zimovniku u Somboru, ispevao je pesmu u kojoj pominje “gorke vode Sombora”). Gradski (javni), pa i kućni bunari, ni u drugoj polovini 19. veka nisu bili dovoljno pitki i zdravi, pa izveštaj iz 1884. godine, na osnovu hemijski ispitanog…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    PRVI SOMBORSKI MLINOVI

    Sombor je, kao izrazito žitorodan kraj, stalno imao potrebu za velikim brojem mlinova. Tokom 18. i većeg dela 19. veka žito se mlelo u suvajama. Osim jedne zabeleške iz 1751. g. o maloj vodenici koja je bila građena na reci Mostongi, nije bilo drugih zapisa o vodenicama kraj Sombora, pa može da se pretpostavi da ih ovde i nije bilo jer nisu postojali dovoljno jaki vodeni tokovi koji bi pokretali veće vodenice, te je za meljavu žita u mlinu korišćena snaga konja, odnosno mlelo se „na suvo“ (otud u Bačkoj za takav mlin izraz „suvaja“ ili „suvača“). Žito je u suvaji mleveno „na prosto“ (mekinje nisu odvajane od brašna). Popis…