• DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI CRNOGORSKI BUKVAR NASTAO JE U SOMBORU

    U vreme zakonskih prosvetnih reformi i preuređenja srpskog školstva u Austrougarskoj, nastavnik i pedagog somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije) Nikola Vukićević (Sombor, 1830 – Sombor, 1910), koji će duže od 30 godina biti i upravnik ove najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelja, zdušno je pomagao uspostavu prvih školskih ustanova u kneževini Crnoj Gori. Kada je 1869. g. osnovana Bogoslovija na Cetinju, crnogorski knez Nikola I je, na predlog prote Rajevskog iz ruskog poslanstva u Beču, na mesto glavnog školskog nadzornika i rektora Bogoslovije postavio Milana Kostića (rodom iz sela Sivca kraj Sombora), svršenog pravnika i bogoslova sa Kijevske duhovne akademije. Rajevski je Kostiću predložio i da pozove Nikolu Vukićevića da…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE,  Umetnost

    PRVA SOMBORKA KOJA SE BAVILA FOTOGRAFIJOM

    Flora Alfeldi (Alföldy Flóra), prva Somborka koja se bavila fotografijom, rođena je 11. jula 1882. g. u Somboru, a na krštenju u crkvi Presvetog Trojstva dobila je ime Flora Marija Izabela Alfeldi (kum na krštenju bio je imućni Somborac Janoš Semze). Flora je bila kćer dr Gedeona Alfeldija, plemića iz obližnjeg sela Nemeš Militič (današnji Svetozar Miletić), inače bogatog zemljoposednika i kraljevskog notara, i Somborke Marije Falcione, iz ovdašnje imućne porodice italijanskog porekla. Plemstvo mađarske porodice Alfeldi, koja je starinom bila iz severoistočne Ugarske (kasnije su odseljeni u županije Njitra i Barš, u današnjoj Slovačkoj), potiče još iz 1666. godine, a u selo Nemeš Militič, severno od Sombora, jedna grana…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA

    Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORCI I KOMETA

    Na prvoj strani najstarijeg protokola venčanih Male pravoslavne crkve Sv. Jovana Preteče u Somboru, koji je ustanovljen 1744. godine, nalazi se zapis: 1744 указася репата звезда главом на западь (1744. ukazala se repata zvezda glavom na zapad). Veoma su retki zapisi ove vrste u somborskim crkvenim protokolima (postoji još samo jedan, koji se odnosi na odlazak somborskih graničara u Rat za austrijsko nasleđe 1741. godine), pa je pojava komete svakako uzbudila duhove Somboraca u meri da je sveštenik to zapisao na predlistu službenog matičnog protokola. Bilo je to vreme kada je više od polovine ovdašnjih graničara bilo na evropskim bojištima u pomenutom Ratu za austrijsko nasleđe. Kada se iznad grada…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI  STRUČNI PRILOG O SRPSKOJ NUMIZMATICI NAČINIO JE SOMBORAC

    Bliži se dva veka kako je objavljen prvi opširan i stručni članak o srpskoj srednjovekovnoj numizmatici, u vreme kada je ova pomoćna istorijska nauka bila tek u povoju. Članak je napisao mlad pravnik i rođeni Somborac Miloš Svetić – Jovan Hadžić (1799-1869), jedan od osnivača i prvi predsednik tek osnovane Matice srpske. Objavio ga je 1826. godine, u petom broju časopisa Serbske letopisi (Сербске лѣтописи), koji će kasnije nositi naziv Letopis Matice srpske. Vredno je napomenuti da je prvi članak o srpskoj numizmatici objavljen deset godina pre osnivanja britanskog Kraljevskog numizmatičkog društva (The Royal Numismatic Society) u Londonu i pokretanja njihovog časopisa Numizmatički žurnal (The Numismatic Journal). Jovan Hadžić (potpisan…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  SLAVNI SINOVI RAVNICE,  Znamenite ličnosti

    SOMBORKA – SRPSKA HEROINA

    Jedna od retkih žena revolucionara u Austrougarskoj bila je Marija Kovačević. Rođena je u Somboru, 1880. godine. Posle završene Više devojačke škole, u rodnom gradu je 1898. g. završila i somborsku Srpsku učiteljsku školu (Preparandiju). Već naredne godine postavljena je za učiteljicu u Zemunu, gde je, u srpskoj osnovnoj školi, radila pre i posle Prvog svetskog rata. U Zemunu, u vreme kada su se s one strane Save i Drine zbivali dramatični događaji, koji su nagoveštavali 1914. godinu, mlada učiteljica, vaspitavana na nacionalnim idealima svoje generacije, uključila se u revolucionarni pokret zemunskih rodoljuba. Postala je član Narodne odbrane i održavala tesne veze sa Srbijom. Još od 1905. godine preuzimala je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC

    Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja  „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVI SRPSKI UDŽBENIK IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU

    Godine 1824, Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), zapravo prvi srpski udžbenik iz astronomije (poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski i nemački jezik, a neko vreme (od septembra 1814. do juna 1816. g.)…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU

    Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LOV NA “DUNAVSKE KITOVE”

    Tokom 18. i 19. veka dunavski alasi iz bačkog Podunavlja, posebno oni iz Sonte i Apatina, išli su dva puta godišnje, s proleća i jeseni, u lov na najveću dunavsku ribu – morunu. Moruna ili beluga, kako je još nazivana, riba je iz porodice jesetri i živi u Crnom i Kaspijskom moru, a tokom razmnožavanja migrira u slatke vode velikih reka iz sliva ova dva mora – Dunava i Volge. Ima kratka trouglasta usta i pljosnate niti brade, kao i vretenasto telo, slično ostalim jesetrama, samo nešto zdepastije. Gornja strana njenog tela bila je najčešće tamnosiva, a trbušna strana prljavobela. Ranije je migrirala sve do iznad Budimpešte i do gornjeg…