Prvi sačuvan arhivski trag o velikoj poplavi Dunava u Panonskoj ravnici potiče iz 1267. godine. Od 13. do 16. veka arhivski izvori beleže 14 velikih poplava, od kojih su neke bile i ledene. U 17. veku bilo je pet velikih dunavskih poplava (1605. g. poplava je na Veliki ponedeljak potopila Beograd), a u narednom stoleću Dunav se izlivao preko 20 puta, a posebno su pogubne po stanovništvo bile velike ledene poplave u februaru 1712, u martu 1744. i u februaru 1775. godine, kada je Dunav srušio čak 611 kuća u Pešti (polovinu svih stambenih objekata u gradu).
Velika poplava Dunava iz 1751. g. gotovo je uništila grad Baju na severu Bačke županije, a stari srpski izvori beleže na 1770 leto meseca aprila dana 12 znati se kako potopi Dunavo nemačku zemlju i Beograd i Karavlašku i bi potop veliki. Naredne 1771. Novi Sad je zahvatila najveća zabeležena poplava do tada. Četvrt veka kasnije, dunavska poplava iz decembra 1795. g. uništila je polovinu komorskog trgovišta Apatin (preko 200 kuća i crkvu), nakon čega je naselje pomereno nešto dalje od reke, prema ranijoj periferiji.
Poznata velika ledena dunavska poplava iz marta 1838. g. bila je prouzrokovana činjenicom da se, tokom veoma oštre zime, dunavski led, zagušen na više mesta, nagomilao sve do Beča. Poplavni talasi, započeti topljenjem snega, formirali su ogromne ledene brane, pa su vode Dunava i led zapljusnuli Panonsku ravnicu od Ostrogona (Estergoma) do ušća Drave u Dunav. Srušeno je 10.100 kuća (stradalo je više od polovine kuća u Pešti i Budimu, gde su život izgubila 153 čoveka), a 3.200 kuća bilo je oštećeno. Kod Pešte i Budima zabeležen je tada najviši vodostaj Dunava u istoriji, od 929 centimetara.
Velike dunavske poplave potom su usledile u februaru 1862. i u februaru i martu 1876. godine. Poplava iz 1876. g. trajala je čak pet sedmica i tada su stradala brojna manja podunavska naselja, ali i gradovi Baja i Novi Sad (znatno je bio oštećen i tek prokopan Bajski kanal, između Baje i Bezdana). O novosadskoj poplavi opširno je, na srpskom jeziku, tada izveštavala tamošnja „Zastava“, a nivo vode bio je u Novom Sadu najviši izmeren u 19. veku – za pola metra viši nego u vreme katastrofalne poplave iz 1838. godine.
U 20. veku Dunav je široki prostor plavio u drugoj polovini maja 1924. godine, kada je samo u okolini Apatina i Sonte bilo poplavljeno 33.000 katastarskih jutara zemlje, i kada je reka provalila i železnički nasip pruge prema Bogojevu, a ugroženo stanovništvo evakuisano je pomoću lađa i šlepova. Kako bi sagledali posledice velike dunavske poplave, krajem maja 1924. g. u Bačku su se uputili ministri Kraljevske vlade Krsta Miletić i Marko Trifković.
Dve godine kasnije, krajem juna i tokom jula 1926. godine, usledila je još katastrofalnija dunavska poplava, koja je načinila ogromnu štetu u Bačkoj i Baranji (skoro polovina jugoslovenskog dela Baranje bila je poplavljena, pa i kraljevski kaštel u Bilju). Dunav je tom prilikom probio nasipe na Kučki kod Apatina. Dopisnik beogradskog lista „Vreme“ napisao je, početkom jula 1926, da nikada još severozapadna Bačka sa Baranjom nije preživljavala teže časove od ovih, od kada je Dunav ugrozio njene najplodnije krajeve. Poplavljena područja obišao je i tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević, sa suprugom kraljicom Marijom (3. jula boravili su u Somboru, odakle su otišli u obilazak Bezdana, Apatina i Bogojeva). Kako se opasnost nastavila i tokom narednih sedmica (kod Apatina je, nakon probijanja nasipa, polovinom jula 1926. godine, poplavljeno 19.000 kat. jutara, a kod Bogojeva 35.000 kat. jutara zemlje i oranica. Poplavljena područja ponovo je obišao kralj Aleksandar 17. i 18. jula, kada je posetio Bogojevo (gde je Dunav odneo i privremeni železnički most) i Apatin. Apatin je obišao u društvu predsednika Narodne skupštine, ministara Kraljevske vlade i visokih oficira, a prilikom obilaska prve linije nasipa deo puta prešao je motornim čamcem. Osim Apatina i Bogojeva, Dunav je ugrozio u leto 1926. g. i Svilojevo, Sontu, Srpski Miletić, Karavukovo, Deronje, Bač, Plavnu, Vajsku i Bačko Novo Selo. Manje štete od poplave zadesile su i Bački Monoštor. Prve procene štete (uzevši u obzir samo poplavljene oranice i srušene kuće) iznosile su u gornjem delu bačkog Podunavlja oko 84 miliona dinara (milion i po tadašnjih ili preko 40 miliona današnjih dolara).
U martu i aprilu 1940. g. Dunav je ponovo naneo velike štete prilikom plavljenja svog porečja u Bačkoj, a posebno je vidno stradao deo Novog Sada. Krajem zime 1941. g. visok nivo Dunava doveo je do znatnijih poplava u Mađarskoj, a nešto manjih u Jugoslaviji, ali su, istovremeno, po celoj Bačkoj, a naročito u Somboru, podzemne vode plavile čitave delove sela ili kvartove varošica i gradova.
Krajem jula 1954. g. usledila je dunavska poplava u kojoj su branjeni Apatin i Bogojevo, a iskustva stečena tokom te odbrane korisno su poslužila prilikom velike poplave 1965. godine. Još jedna ledena poplava ponovila se polovinom marta 1956. g. i posebno veliku štetu načinila je u Gornjem Podunavlju. Zbog zagušenja korita Dunava ledom, reka se prelila preko nasipa prve linije odbrane na području između Baje i državne granice i poplavila je 4.800 hektara branjenog područja u atarima Bačkog Brega, Koluta i Bezdana, kao i južni deo sela Koluta.
Potom je u proleće 1965. godine, nakon topljenja snega i obilnih kiša, Dunav zapretio celokupnom području od Bezdana do Novog Sada i tada su, u vreme i nakon poplave, preuzeti obimni radovi na zaštiti priobalnog prostora, te su uskoro izgrađeni veliki odbrambeni nasipi u dužini od preko 135 km. Te 1965. g. zabeležen je, na Dunavu kod Bezdana, i rekordno visok vodostaj od 776 centimetara, što je bio i najviši zabeležen vodostaj Dunava na ovom području, tokom poslednjih 148 godina, od kako se redovno meri nivo reke kod Bezdana. Poplavni talas te godine trajao je čak 28 dana (vanredna odbrana od poplava trajala je iste godine rekordna 64 dana, a redovna punih 108 dana). Na lokalizovanju poplave radili su najviše pripadnici JNA, kao i velik broj inženjera, tehničara i pripadnika Civilne zaštite.
U 21. veku Dunav je snažno plavio svoje porečje u avgustu 2002, u aprilu 2006. i u junu 2013. godine. Evo, nakon 11 godina, velika reka ponovo preti, te nas upozorava i podseća o stihijnoj i teško ukrotivoj snazi prirode. Ipak, izgledno je da će u bačkom Podunavlju veće posledice ovaj put izostati.
[Navedeni podaci o poplavama u Bačkoj i na širem prostoru Panonske nizije potiču iz objavljenih radova više mađarskih autora, kao i radova Nikite Andrejeva, te iz štampe na srpskom jeziku, objavljene tokom druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.]
