Dugom nizu znamenitih somborskih akademika kroz istoriju (Dimitrije Mita Petrović, Antal Koh, Laza Kostić, Veljko Petrović, Petar Konjović, Geza Barci, Milan Konjović, Janoš Herceg, Bogdan Maglić, Tihomir Novakov, Ivan Gutman), dodato je i ime Igora Paštija, koji je 7. novembra 2024. godine, na Izbornoj skupštini SANU, izabran za dopisnog člana pri Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.
Igor Pašti rođen je 9. januara 1984. godine, kao sin Antuna Paštija i Lidije Zebec Pašti. Bio je đak generacije OŠ „Nikola Vukićević“ (1998/99) i somborske Gimnazije „Veljko Petrović“ (2002/03). Studirao je na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu (sa prosečnom ocenom 10,00 bio je i student generacije), gde je 2007. g. i diplomirao, a dve godine potom (2009), sa svega 25 godina, odbranio je na ovom fakultetu i svoju doktorsku disertaciju, postavši time najmlađi doktor nauka u istoriji matičnog fakulteta.
Na istom fakultetu je i zaposlen, pa je tokom 2007/08. g. bio saradnik u nastavi, zatim asistent (2008-2011), pa docent – i to najmlađi na Beogradskom univerzitetu (2011-2016), potom vanredni profesor (2016-2021) i redovni profesor za užu naučnu oblast Fizička hemija – Elektrohemija (od 2021). Između 2015. i 2024. g. Igor Pašti je prodekan za nauku i doktorske studije Fakulteta za fizičku hemiju. Stručno se usavršavao na Brandenburškom tehničkom univerzitetu u Nemačkoj i na Kraljevskom institutu za tehnologiju u Stokholmu, u Švedskoj. Učestvovao je u nizu međunarodnih naučnih projekata i predvodnik je intenzivne međunarodne saradnje Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu sa brojnim naučno-istraživačkim institucijama širom Evrope.
Bio je 2012. g. prvi dobitnik Nagrade SANU iz oblasti hemijskih, bioloških i srodnih nauka, u februaru 2013. g. dobio je i Povelju Grada Sombora, a 2015. g. dobitnik je i Nagrade Privredne komore Beograda za najbolji patent u 2013/14. godini.
Već u dvadesetim godinama života dr Igor Pašti stekao je izuzetnu naučnu reputaciju, baveći se eksperimentalnim i teorijskim aspektima katalize i elektrohemije u kombinaciji sa modelovanjem i proračunima baziranim na principima kvantne mehanike, odnosno teorijskom metodom funkcionalne gustine (dr Pašti objasnio je 2013. g. da polje njegovog naučnog rada, odnosno teorija funkcionalne gustine, predstavlja jedan od vidova kvantno-mehaničkog pristupa opisivanja višeelektronskog sistema, pri čemu je polazna pretpostavka da je osnovno stanje sistema određeno elektronskom gustinom i naglašava da je ranije prvenstveno bila prihvaćena u oblasti fizike čvrstog stanja, ali se tokom 1990-ih proširila i na druge oblasti, što je bilo uslovljeno razvojem same teorije).
Prof. dr Igor Pašti bavi se i danas Elektrohemijom u sprezi sa Naukom o materijalima, a ključne oblasti njegovog istraživanja su materijali za konverziju i skladištenje energije, elektrokataliza, modelovanje i dizajn materijala i ugljenični materijali.
Autor je preko 180 naučnih radova objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima sa SCI liste, kao i tri univerzitetska udžbenika. Do sada su njegovi radovi u naučnoj literaturi citirani preko četiri hiljade puta u blizu tri hiljade i sto radova, a njegov visok h citatni indeks iznosi 35.
Sa svega 40 godina dr Igor Pašti postao je dopisni član SANU (slično Somborcu dr Ivanu Gutmanu, takođe svetski uglednom srpskom hemičaru i našem najcitiranijem naučniku u svetu, koji je dopisni član SANU postao u 41. godini). Stoga srpska i evropska nauka, ali i zavičajni Sombor, od ovog već istaknutog i međunarodno priznatog naučnika mogu da očekuju još brojna naučna dostignuća.
[Prilog je načinjen na osnovu većeg broja različitih podataka dostupnih na internetu.]
