SOMBORSKI ĆE VAŠAR DOĆI…

Sombor je godišnje imao četiri vašara, a to pravo dobio je Poveljom carice Marije Terezije, kojom je stekao status slobodnog i kraljevskog grada 1749. godine. Prvi vašar u godini održavan je krajem marta, na rimokatoličke Blagovesti, drugi u junu, o pravoslavnom Spasovdanu, treći krajem avgusta, o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći), a četvrti prvog dana novembra, na katoličke Svisvete (od 1814. g. četvrti vašar pomeren je na praznik Sv. Katarine, krajem novembra).

Vašari su, obično, trajali po tri dana. Veliko gradsko vašarište prvobitno se nalazilo ispred zdanja Županije, na prostoru današnjeg parka, a kasnije je bilo izmešteno iza ovog zdanja, sa leve strane Staparskog puta, koja se, sve do polovine 20. veka, i nazivala imenom „Vašarište“ (to je prostor oko današnjeg Pedagoškog fakulteta, OŠ „Avram Mrazović“ i Doma učenika). Posle Drugog svetskog rata gradski vašari, koji su bili već znatno manjeg obima, održavani su u središtu grada, na širem prostoru oko pijace.

Grad je svake godine izdavao u zakup tzv. „vašarsko pravo“, odnosno pravo na naplaćivanje vašarskih taksi (ovo pravo su od Magistrata 1786. g. za 260 forinti otkupili Jovan Kolarić i Sima Regulaš), a učesnici vašara plaćali su takse na izloženu robu, odnosno marvu (1864. g. po marvinčetu je plaćano sedam krajcara, a po paorskim kolima osam i po krajcara takse). Imao je gradski Magistrat i svog vašar-birova, službenika zaduženog za red i organizaciju vašara. Bile su predviđene i kazne od šest forinti za one trgovce koji se nisu služili rifom, merom i kantarom, ili se nisu prodržavali utvrđenih cena, a ukoliko bi neko pokušao da prodaje robu van određenog mesta, takođe bi usledila kazna – novčana globa za Somborce, a naknada štete gradu i 12 batina za trgovce sa strane. Grad je imao pravo prvenstvo pri otkupu robe koja mu je trebala, ali po utvrđenim cenama za koje se ta roba prodavala i ostalim kupcima.

Svaki vašar je imao svoj stočni, žitarski i zanatlijsko-trgovački deo (u Somboru je stočni vašar održavan dan pre ili posle opšteg vašara). Na vašaru je najveći promet činila kupoprodaja marve (bikovi i volovi, krave, junad, konji i ždrebad, ovce i jagnjad, svinje i prasad). Za somborski aprilski vašar iz 1903. g. imamo podatke da je na vašar doterano 6.000 grla rogate marve (prodato je 3.050 grla), 1.250 konja i ždrebadi (prodato je 780 grla) i 1.200 ovaca (prodato je 800).

Prodavalo se na veliko i žito, brašno, seno, slama, trska, kudelja, vino i rakija, sušeno voće, duvan, ogrevno drvo, kreč, kolomast…

Istovremeno, bila je izložena i velika ponuda zanatskih proizvodi svih mogućih vrsta, koju su izrađivale somborske i okolne zanatlije – kovači, kujundžije, bravari, limari, klonferi, kazandžije, lončari, grnčari, kolari, bačvari ili pinteri, kolari, stolari ili tišleri, tesari, traksleri, koritari, sitari, korpari, saćurari, cegerari, nožari, četkari, metlari, papučari, opančari, klompari, cipelari, čizmari, sarači, sedlari, ćurčije, tašnari, krojači, abadžije, kabaničari, šeširdžije, kapamadžije, ćilimari, krpari, bojadžije, klonferi, čipkari, štrikeri, vunovlačari, jorgandžije, licideri, sapundžije, voskari, sodadžije… Svoje tezge ili šatre imali su trgovci „iz daleka“, sa luksuznom bečkom i peštanskom robom (pomade, parfemi, svila, najfiniji štofovi, ogledala, lepeze, escajg, lampe, razne đinđuve), a bilo je i „torbara“, koji su svoju robu nosili na leđima i nudili je kupcima.

Brojni su na vašaru bili bircuzi pod šatrama, s pićem, hranom i muzikom, a vašar se nije mogao zamisliti bez ringišpila s verglom, pored koga su se, po pravilu, nalazile tezge kolačara, bombondžija i bozadžija sa svojim prozivodima, koji se „koštaju“ (probaju) na licu mesta (najtraženija među slatkišima bila je alva, pa otud i izraz „ide kao alva“ za robu koja ima dobru prođu). A već liciderska srca sa ogledalcem, kao izraz ozbiljnog udvaranja devojci, nije mogao da mimoiđe ni jednog budućeg đuvegiju. Priliku su koristili i gradski fotografi da „slikuju“, posebno posetioce iz okolnih sela, u kojima još nije bilo fotografskih radnji. Našli bi se tu i berberi koji su vadili zube i šišali, zatim vidari i travari, pa Cigani-mečkari, gatare, te gajdaši i tamburaši, koji su svirajući šetali duž vašara.

Varoška vlast je pazila da vašar protekne bez većih problema i incidenata (manji su tolerisani), ali su, ipak, sve raspoložive snage gradske pandurske službe (kasnije policije) bile angažovane tokom tri dana trajanja vašara.

Odavno već nema u Somboru vašara, a još se samo tu i tamo pevuši ona pesmica Garavog sokaka, sa stihovima: somborski će vašar doći, sandale ću tebi kupiti…

Milan Stepanović