• DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA

    Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORCI I KOMETA

    Na prvoj strani najstarijeg protokola venčanih Male pravoslavne crkve Sv. Jovana Preteče u Somboru, koji je ustanovljen 1744. godine, nalazi se zapis: 1744 указася репата звезда главом на западь (1744. ukazala se repata zvezda glavom na zapad). Veoma su retki zapisi ove vrste u somborskim crkvenim protokolima (postoji još samo jedan, koji se odnosi na odlazak somborskih graničara u Rat za austrijsko nasleđe 1741. godine), pa je pojava komete svakako uzbudila duhove Somboraca u meri da je sveštenik to zapisao na predlistu službenog matičnog protokola. Bilo je to vreme kada je više od polovine ovdašnjih graničara bilo na evropskim bojištima u pomenutom Ratu za austrijsko nasleđe. Kada se iznad grada…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI  STRUČNI PRILOG O SRPSKOJ NUMIZMATICI NAČINIO JE SOMBORAC

    Bliži se dva veka kako je objavljen prvi opširan i stručni članak o srpskoj srednjovekovnoj numizmatici, u vreme kada je ova pomoćna istorijska nauka bila tek u povoju. Članak je napisao mlad pravnik i rođeni Somborac Miloš Svetić – Jovan Hadžić (1799-1869), jedan od osnivača i prvi predsednik tek osnovane Matice srpske. Objavio ga je 1826. godine, u petom broju časopisa Serbske letopisi (Сербске лѣтописи), koji će kasnije nositi naziv Letopis Matice srpske. Vredno je napomenuti da je prvi članak o srpskoj numizmatici objavljen deset godina pre osnivanja britanskog Kraljevskog numizmatičkog društva (The Royal Numismatic Society) u Londonu i pokretanja njihovog časopisa Numizmatički žurnal (The Numismatic Journal). Jovan Hadžić (potpisan…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  SLAVNI SINOVI RAVNICE,  Znamenite ličnosti

    SOMBORKA – SRPSKA HEROINA

    Jedna od retkih žena revolucionara u Austrougarskoj bila je Marija Kovačević. Rođena je u Somboru, 1880. godine. Posle završene Više devojačke škole, u rodnom gradu je 1898. g. završila i somborsku Srpsku učiteljsku školu (Preparandiju). Već naredne godine postavljena je za učiteljicu u Zemunu, gde je, u srpskoj osnovnoj školi, radila pre i posle Prvog svetskog rata. U Zemunu, u vreme kada su se s one strane Save i Drine zbivali dramatični događaji, koji su nagoveštavali 1914. godinu, mlada učiteljica, vaspitavana na nacionalnim idealima svoje generacije, uključila se u revolucionarni pokret zemunskih rodoljuba. Postala je član Narodne odbrane i održavala tesne veze sa Srbijom. Još od 1905. godine preuzimala je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC

    Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja  „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVI SRPSKI UDŽBENIK IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU

    Godine 1824, Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), zapravo prvi srpski udžbenik iz astronomije (poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski i nemački jezik, a neko vreme (od septembra 1814. do juna 1816. g.)…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU

    Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LOV NA “DUNAVSKE KITOVE”

    Tokom 18. i 19. veka dunavski alasi iz bačkog Podunavlja, posebno oni iz Sonte i Apatina, išli su dva puta godišnje, s proleća i jeseni, u lov na najveću dunavsku ribu – morunu. Moruna ili beluga, kako je još nazivana, riba je iz reda jestera i živi u Crnom i Kaspijskom moru, a tokom razmnožavanja migrira u slatke vode velikih reka iz sliva ova dva mora – Dunava i Volge. Ima kratka trouglasta usta i pljosnate niti brade, kao i vretenasto telo, slično jesteri i kečigi, samo nešto zdepastije. Gornja strana njenog tela bila je najčešće tamnosiva, a trbušna strana prljavobela. Ranije je migrirala sve do iznad Budimpešte i do…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    NAJSTARIJI SRPSKI NOVAC

    U srednjem veku, na prostoru Srbije, prvobitno je korišten vizantijski zlatni, srebrni i bakarni novac, a potom, istovremeno, i mletački srebrni novac (tzv. metapani), koji je u srpske zemlje dolazio putem raširene trgovine sa Dubrovnikom. Najstariji srpski novac, pre skoro osam vekova, počeo je da kuje kralj Stefan Radoslav, sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk velikog župana Stefana Nemanje. Kralj Radoslav vladao je Srbijom od 1228. do 1233. godine i kovao je, po uzoru na vizantijske vladare i vlastelu, srebrni i bakarni novac čankastog oblika. Natpisi na novcu bili su ispisani grčkim pismom i jezikom, a kralj je potpisan imenom vizantijske dinastije Duka, s kojom je, po majci i ženi,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI SRPSKI SREBRNI DINARI POSLE ČETIRI VEKA

    Trebalo je da prođe skoro 420 godina od kovanja poslednjeg srpskog srebrnog dinara iz vremena vladavine despota Lazara Brankovića (1456-1458), iskovanog pred pad Smedereva i propast srednjovekovne srpske države, da bi Srbija ponovo iskovala svoj srebrni dinar. U vreme vladavine mladog kneza Milana Obrenovića, Kneževina Srbija je, na osnovu Pariske novčane konvencije i Zakona o kovanju srpske srebrne monete usvojenog u Narodnoj skupštini 29. novembra 1873. godine, počela 1875. g. da kuje svoj prvi srebrni novac od 50 para, 1 i 2 dinara. Prvi savremeni srpski dinar nastao je u kovnici u Beču, a njegov graver bio je Fridrih Leisek. Dinar je imao prečnik od 23 mm, bio je težak…