Repliku monumentalne slike „Bitka kod Sente“ (400 x 700 cm), čiji se original, rad Franca Ajzenhuta, od 1898. god. nalazi u Velikoj sali zdanja somborske Županije, somborski slikar Sava Stojkov (1925-2014) počeo je da slika 1950. godine, kao 25-togodišnjak, a njegova slika ima zanimljivu i neobičnu istoriju. Smatrajući da Senta treba da ima makar kopiju ove monumentalne slike slavne i presudne bitke između hrišćanske i turske vojske, koja se 11. septembra 1697. god. odigrala kod Sente, opština ove varošice na reci Tisi raspisala je konkurs, na koji se javilo pet već afirmisanih slikara. Došli su u Sombor (jedna slikarka je i bila iz Sombora) i u sali Županije počeli su da preslikavaju čuvenu Ajzenhutovu sliku, svako na svoj način i prema svom umeću. Mladi Sava Stojkov je zamolio slikare da i on, na jednom platnu, veličine 210 x 120 cm, pokuša da napravi svoju verziju slike i da uči, gledajući od njih kako rade. Oni nisu imali ništa protiv. Kako je bio okretan i sportista, ali i dovitljiv mladić, jedno posle podne, kada u sali nije bilo nikog, Sava se popeo lestvama do vrha slike i načinio je, od crvene i bele vunice, preko cele slike, pravilne kvadrate. Istovremeno, nacrtao je i rastersku mrežicu na svojoj slici, pa je u svaki kvadrat skicirao ono što je video u velikim kvadratima na originalnoj slici.
Nekoliko dana kasnije došla je komisija sastavljena od stručnjaka, koja je trebalo da proceni radove i dâ eventualne sugestije slikarima. Obišli su radove svih pet umetnika, a onda je jedan od članova komisije zapitao kakvo je ono šesto platno, prekriveno nekom starom plahtom. Slikari su odgovorili da to neki mladić uči da slika gledajući njih kako rade. Znatiželjni član komisije malo je zadigao platno i potom je pozvao ostale članove komisije da vide sliku. Njihov jednodušan zaključak je bio da je slika nepoznatog mladog slikara zapravo najbolje i najtačnije urađena replika Ajzenhutove slike. To veče, nakon odlaska komisije, Savina slika je nestala. Bila je ukradena. I nije joj se znalo traga punih 25 godina…
Kada je, polovinom sedamdesetih godina 20. veka, jedan portir iz Županije otišao u penziju, potražio je nakon nekoliko dana Savu i rekao mu da sada slobodno može da mu kaže šta se dogodilo sa nestalom slikom. Portir je video slikarku koja je učestvovala na konkursu, i njenog muža, inače lokalnog gradskog rukovodioca, kako u noći iznose neku sliku iz Županije. Slikarka je, kao što se vidi u donjem delu slike, pokušala da dovrši Savinu sliku, zamazala je nekim bojama i shvatila da to nije u stanju, pa su ukradenu Savinu sliku sklonili na tavan svoje kuće. Sava, tada već 50-godišnjak, posle tog saznanja uputio se do kuće slikarke i njenog muža, zazvonio na kapiju, a kada ga je slikarka videla, samo se zaplakala. Njen muž je pitao Savu da li je došao po svoju sliku. Miran i nesklon sukobima Sava je rekao da bi voleo da mu vrate sliku i da nema nameru da bilo šta preduzima zbog njenog nestanka. Odveli su ga na tavan i Sava se, posle četvrt stoleća, ponovo susreo sa svojim mladalačkim radom. Odneo je sliku u svoj atelje, ali nije znao šta bi dalje sa njom. Kako je već bio afirmisan slikar, likovni kritičari i istoričari umetnosti savetovali su ga da sliku ne dira i ne dovršava, te da je ostavi takvu kakvu je zatekao, kao „znamen vremena“. Sava je tako i učinio i slika je ostala nedovršena.
Milan Stepanović
9 Komentara
Ivana Karajkov
Kako su ljudi vrlo često zavidni i zli kada shvate da je neko bolji od njih. Treba biti čovek i dostojanstven u svom porazu.
Petrović Milan
Sava Stojkov je i u ovoj lepoj priči Milana Stepanovića pokazao koliko je bio veliki čovek. Sava je bio i ostao simbol ravnice i Sombora. Njegove slike su lekovite. Samo, čini se da mu se Ravangrad nije dovoljno odužio. Bilo bi prikladno da i jedna somborska ulica bude nazvana njegovim imenom. Najbolje bi bilo da se preimenuje Čitaonička.
Milan Stepanović
Čika Sava je bio pre svega slikar ovog prostora i grad bi mu se odužio najbolje time što bi konačno omogućio prostor za njegovu galeriju. Čitaonička ulica nosi taj naziv duže od jednog veka, po najstarijoj ovdašnjoj srpskoj kulturnoj instituciji (osnovanoj 1845) u Somboru, koja se ovde nalazi, a čiji je predsednik bio i veliki Laza Kostić, i ne bi bilo primereno da se naziv te ulice menja, niti bi čika Sava na tako nešto za života pristao da se radi posle njega. Umetniku koji je utkao svoju umetnost u prostor grada, treba galerija, a ne naziv ulice.
Petrović Milan
Sava Stojkov je bio toliko veliki slikar i čovek da zaslužuje da njegovo ime krasi i galeriju i ulicu somborsku; ako ne Čitaoničku, onda neku drugu (recimo Mirnu).
Milan Stepanović
Mirna ulica se tako zove već 200 godina. Ima prelepo ime i bilo bi neukusno davati joj drugo ime. Sava sasvim sigurno nikada ne bi pristao na tako nešto da je bio pitan. Davanje imena ulici nije adekvatan vid zahvalnosti slikaru (na kraju, svoju ulicu nemaju ni drugi veliki somborski slikari, koji su u svoje vreme bili veoma poznati i priznati, poput akademika Milana Konjovića, akademika Ivana Radovića ili Arpada Juhasa). Slikar Sava Stojkov treba da dobije galeriju.
Petrović Milan
Gospodine Stepanoviću, mi se slažemo da je Sava Stojkov bio veliki slikar i čovek. Više puta sam ga posećivao u njegovom domu i to zaključio. Ali, kako nisam ni rođen niti živim u Somboru, ne mogu oceniti značaj pojedinih ulica u gradu. Moj predlog za naziv jedne somborske ulice Savinim imenom potiče od činjenice da imena velikih slikara krase i avenije i ulice Rima, Pariza, Barselone, Nanta, Beograda, Novog Sada… (I drugi veliki somborski slikari zaslužuju isto) . Nadam se da će Sava Stojkov dobiti galeriju u dogledno vreme.
Milan Stepanović
Nadajmo se. Zaslužio je.
Petrović Milan
Gospodine Stepanoviću,
Veoma me je obradovao upravo objavljen predlog(“Dnevnik” NS) Upravnog odbora Srpske čitaonice “Laza Kostić” da se Mirna ulica preimenuje u Ulicu Save Stojkova. Bilo bi lepo da i Vi podržite taj predlog kao i da njegova umetnička i ljudska golemost i Sombor dobiju Galeriju “Sava Stojkov”.
Sa poštovanjem,
Milan P.
Milan Stepanović
I dalje smatram da nije dobro menjati tradicionalna imena somborskih ulica, koja potiču iz 18. i 19. veka, imenima savremenih umetnika. Ime ulice je trag prošlosti, pogotovo kada je to ime lepo. Sombor je imao Tihu, Mirnu, Vetrovitu, Senovitu, Kamenitu itd. ulicu. Ostala je samo Mirna. Sada i to želimo da promenimo. Sava Stojkov, a znam ga u dušu jer smo bili bliski saradnici skoro 20 godina, na tako nešto nikada ne bi pristao. Ovo nije dobar predlog, i nije u korelaciji sa očuvanjem baštine grada Sombora.