DAMARI RAVNICE,  Književnost

SRPSKA “MARSELJEZA” IZ PERA LAZE KOSTIĆA

Čuvene stihove i jednako poznatu muziku francuske budnice, a kasnije i himne, nazvane “Marseljeza” napisao je Klod Žozef Ruže d’ Lil (1760-1836). Pesma je nastala u Strazburu, u noći između 25. i 26. aprila 1792. godine, nakon što je Austrija objavila rat Francuskoj. Prvi naziv pesme bio je “Ratna pesma vojske na Rajni”. Kada je tri meseca kasnije republikanska vojska iz Marselja umarširala u Pariz, pevajući ovu pesmu, ona je po njima nazvana “Marseljezom”, a za francusku nacionalnu himnu proglašana je na šestu godišnjicu pada Bastilje, 14. jula 1795. godine.

Klod Žozef Ruže d’ Lil
Klod Žozef Ruže d’ Lil prvi put izvodi buduću Marseljezu u kući Ditriha, gradonačelnika Strazbura (Isidor Pils, ulje na platnu, 1849)

Mladi srpski pesnik Laza Kostić (1841-1910), prvi je “Marseljezu” preveo na srpski jezik, u 29. godini svog života. Njegov prevod objavljen je u broju 8 novosadskog lista “Mlada Srbadija” 1870. godine (list je izlazio kao organ Ujedinjene omladine srpske u, za tadašnje prilike, velikom tiražu od 2.000 primeraka). Kostić, koji je i sam bio jedan od najviđenijih predvodnika Ujedinjene omladine srpske, pesmu je nazvao “Marseljanka”, a njegov prevod pokazuje kako je, osim očitog poetskog umeća, izrazito dobro poznavao francuski jezik, te prevedena pesma ništa nije izgubila od svog poleta i herojskog duha otpora i pobune protiv ugnjetavanja, tiranije i nepravde. Ovaj prevod i sam čin objavljivanja pesme svakako se može dovesti i u kontekst tadašnjih snažnih političkih borbi i nacionalne akcije za ujedinjenja srpstva, u kojima je mladi Laza Kostić imao značajnu ulogu.

Laza Kostić 1870. god.
List “Mlada Srbadija” iz 1870. god.

MARSELJANKA

Hajdemo, deco roda moga,
slave je naše svanô dan,
na nas je cara robovskoga
krvavi barjak zavitlan.
Čujete l’ kako na bojištu
u divljem besu riče zver:
podaviće vam sina, ’ćer,
drugare vaše, braću ištu!
Za mač, braćo, za mač! . . . U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Pa šta će ropska četa ova,
ta podla carska zavera?
Kome taj okov što ga kova
krvnička stara namera?
Francuzi, nama, oh! sramote!
Da, silno draži vraški glas!
Ta nama preti, hoće nas
u staro ropstvo sve da vode! …
Za mač, braćo, za mač . . . U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Šta, da ta čorda tuđinika
po našem pragu širi vlast?!
Prodane čete najamnika
junake sruše u propast!
Oh, Bože! vezanih zar ruku
da nam pod jarmom gori lik,
a pogan kakav nasilnik
uživa našu živu muku!
Za mač, braćo, za mač . . . U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Tirani, strep’te, strep’te, krivci,
gde vas je god, nek vas je stra’!
Slobode mlade verni sinci
naplatiće sad sva vam zla.
Vojnik je svaki, da vas bije;
padnu li mladi sokoli,
majka nam nove odoji
i svaki za nju, svaki mrije.
Za mač, braćo, za mač! … U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Francuzi, bud’te junač prava,
puštajte, al’ i drž’te mah, pošted’te glave
jadnih mrava što silom dižu na vas prah!
Al’ despote, krvnike stare,
nenasićene kraljeve,
te nemilosne zmajeve,
što majci svojoj nedra žare! …
Za mač, braćo, za mač . . . U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

A omladina mač nek paše
kad starij’ naši poginu,
iz njihnog prâ nek stope naše vrline njihne podignu.
Preživiti ih zar nam vredi,
ko delit s njima groba mrak?
Al’ ponos će nam biti jak, osvetiti ih, il’ umreti.
Za mač, braćo, za mač . . . U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Milino sveta domovine,
osnaži osvetnički boj,
a ko za tebe rado gine,
slobodo draga, uza nj stoj!
Nek dođe nama pod zastavu
pobeda na tvoj podvik drag:
nek izdišući vidi vrag
i ponos tvoj i našu slavu!
Za mač, braćo, za mač! … U red, u bojni red!
Napred, napred,
nek skotska krv zaliva svaki gred!

Odlazak marseljskih dobrovoljaca (Marseljeza) – detalj sa Trijumfalne kapije u Parizu

M.S.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.