Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

KUĆA JOCE LALOŠEVIĆA

Kuća somborskog advokata, istaknutog srpskog političkog prvaka, društvenog radnika i dugogodišnjeg predsednika Srpskog pevačkog društva u Somboru dr Jovana Joce Laloševića (posle prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 1918. g. i prvog predsednika Narodne uprave, odnosno vlade Vojvodine) sagrađena je u drugoj polovini XVIII veka i nalazila se na uglu Pašine ulice i Trga Svetog Trojstva. Kuća stilski pripada baroku, ali je njena fasada tokom prethodna dva veka više puta menjana.

Kuća Laloševića (ranije Pajdelhauzera, kasnije Tarcaija) na Trgu Sv. Trojstva (u prvom planu, spram spomenika Presvetom Trojstvu), početkom 20. veka
Kuća u vreme kada je pripadala porodici Tarcai (oko 1903. god.)

U zgradi je još 1819. g. otvorena druga somborska apoteka „Kod Svetog Trojstva“, a predanje beleži da se na mestu ove jednospratnice u tursko doba nalazio pašin konak. Posed na kome se nalazila kuća bio je, tokom tridesetih godina, pa sve do 1861. godine, u vlasništvu porodice Pajdelhauzer (moguće je da je zgradu i podigla ova imućna somborska porodica) i izlazio je na tri ulice – današnju Dositejevu, Parisku i Laze Kostića. Prema zemljišnom popisu iz 1837. g. taj posed se prostirao na površini od 442 kv. hvata. Od 1861. g. posed i kuća su pripadali gradskom senatoru Moru Tarcaiju. Krajem XIX veka (1894. g.) kuća se nalazila u vlasništvu njegovog sina, apotekara Ištvana Tarcaija. Od porodice Tarcai kuću je 1911. g. otkupio Stevan Mihajlović, koji je ovde premestio svoju apoteku, koja se u ovom zdanju nalazila do 1927. godine. Dr Jovan Lalošević je od Stevana Mihajlovića kupio ovu kuću 1916. g. i u njoj je, početkom novembra 1918. godine, održan skup na kome je doneta odluka da u Somboru bude osnovano Mesno narodno veće Srba i Bunjevaca, koje će preuzeti upravu nad gradom nakon ulaska srpske vojske 13. novembra 1918. godine. U vlasništvu porodice Lalošević ovo zdanje ostalo je sedam decenija.

Dr Jovan Joca Lalošević

Kuća dr Joce Laloševića u vreme Prvog svetskog rata

Osnova ove višestruko prepravljane jednospratnice u obliku je obrnutog slova L. Kuća je ranije imala samo drvenu konstrukciju, bez ijednog metalnog dela. U sredini pročelja, koje gleda na trg, nalazio se ispad sa balkonom koji su držale tri konzole. Na spratu oba krila bilo je po pet pravougaonih prozora. Pored prvog prozora, na krilu iz Pašine ulice, u omanjoj polukružnoj niši bila je postavljena drvena skulptura svetog Florijana, vatrogasnog patrona i zaštitnika od požara predstavljenog kako iz posude (balona ili flaše) vodom gasi požar na krovu kuće (statua je sačuvana i nalazi se u somborskom Gradskom muzeju). U prizemlju pročelja ove zgrade bila su tri pravougaona izloga i velika, širokim lukom zasvedena kapija, a ulazak u hodnik bio je bačvasto zasveden. U prizemlju krila iz Pašine ulice nalazio se samo jedan pravougaon izlog (ili vrata) sa tri pravougaona prozora.

Sv. Florijan u niši kuće dr Joce Laloševića početkom 20. veka (gore) i njegov drveni kip skinut iz niše, sada u somborskom Gradskom muzeju (dole)

Na najstarijoj slici somborske Gradske gimnazije, iz 1872. godine, vidi se i manji deo ove zgrade čija je tadašnja fasada, izgleda, bila rađena u stilu bidermajerskog neoklasicizma, a uskoro je (verovatno oko 1894. g.) prepravljena u duhu eklekticizma.

Osim apoteke, uoči Prvog svetskog rata, u ovoj kući se nalazila Bačka agrarna banka, kao i radnja sa začinima, vinima, čajem, rumom, delikatesima i farbom, čiji je vlasnik bio Đorđe Grgurov. Od 1989. g. u ovom zdanju nalazi se somborska Škola za osnovno obrazovanje odraslih.

Nekadašnja kuća dr Joce Laloševića danas

Od 1948. g. kuća Laloševića ima status zaštićenog spomenika kulture, a od 1991. g. i status kulturnog dobra od velikog značaja. Krajem 2018. godine, o 100-godišnjici prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, na kući je postavljena spomen-ploča dr Jovanu Joci Laloševiću.

Milan Stepanović

2 Komentara

  • Dušan Kolundžija

    Svaka čast! Znam koliko treba “kopati” da bi se došlo do svih ovih informacija. I ne samo u ovom tekstu nego u svim na sajtu. Za nas Somborce ( ili što bi neki rekli, pravilnije Somborčane) ovo su priče koje jasno govore koliko je neprocenjivo blago koje imamo.

  • Milan Stepanović

    Hvala Dušane, vi ste svakako ravnopravan učesnik u deljenju tog blaga, samo iz sportskog ugla, koji nije ništa manje značajan i zanimljiv, štaviše uzbudljiv je i govori o prošlosti jednako koliko i druge priče iz starih vremena, ako ne i više od njih.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.