Jedna od najstarijih somborskih gostionica „Elefant“ („Slon“) podignuta je na mestu nekadašnje voštare – male prizemne kuće koju je somborski senator Vasilije Damjanović prodao sugrađaninu Nemcu, koji je, tokom poslednje decenije 18. veka, na njenom mestu podigao prizemnu kuću “na lakat”, u kojoj je otvorio najdugovečniju somborsku gostionicu “Elefant” (“Slon”). Arhivski izvori beleže gostionicu “Elefant” 1812. godine. Decenijama se ulica, na čijem je ćošku radila ova gostionica, zvala Elefant ulica, pa tek potom Poštanska (današnja J. J. Zmaja).
Antal Mindsenti, u opisu somborskih gostionica, na prvom mestu pominje 1831. g. gostionicu „Elefant“, koja se nalazi neposredno pored zgrade Komorske administracije, i navodi da gosti iz severnijih delova Ugarske najradije ovde odsedaju. Kuća u kojoj se nalazila gostionica bila je tridesetih godina 19. veka u vlasništvu porodice Viland (prema zemljišnom popisu iz 1837. g. posed na kome se nalazila kuća bio je veličine 488,5 kvadratnih hvati), a od 1841. g. njen vlasnik je arhitekta Karl Gfeler. Od 1882. g. u neposrednom susedstvu ovog zdanja nalazilo se somborsko gradsko pozorište, a drugo i duže krilo zgrade naslanjalo se na Grašalkovićevu palatu. Somborski građevinar Karl Gfeler predloižio je gradu 1870. g. da o svom trošku zaspe deo šanca, koji se nalazio ispred kafane „Elefant“, a na tom mestu je ubrzo podignut i prvi kameni mostić preko šanca u Somboru. Vlasnik kafane „Elefant“ krajem sedamdesetih godina 19. veka bio je E. Hansman, a tokom osamdesetih godina Stipan Horvatović, koji je za svoje goste imao i zaseban prevoz omnibusom. Početkom 20. veka ovde se okupljao i somborski intelektualni krug (književnici i profesori).
Pre 1914. g. u kući se nalazila Pozorišna kafana čije ime je bilo ispisano i ćiriličnim slovima. Početkom dvadesetih godina 20. veka u njoj se nalazilo sedište somborskog Privrednog udruženja „Lojd“, koje je osnovano još 1871. godine, a njegovim osnivanjem ugašeno je dotadašnje gradsko Privilegovano trgovačko društvo, čiji je rad još 1777. g. odobrila austrijska carica Marija Terezija. Somborski „Lojd“ je tokom narednih godina bio od velikog značaja za razvoj gradske privrede i trgovine, a sa radom je nastavio i po završetku Prvog svetskog rata, kada je u ovo udruženje bilo učlanjeno preko 300 somborskih trgovaca i privrednika, među kojima je bilo i veleposednika i industrijalaca.
Nekadašnja gostiona „Elefant“ pretovorena je, dvadesetih godina 20. veka, u otmeni restoran, takođe nazvan „Lojd“, a u delu zdanja do zgrade pozorišta nalazila se i poznata somborska Grinbaumova poslastičarnica (kasnije je i ona nazvana „Lojd“), gde su se okupljali elitni građani i ugledni poslovni ljudi (nju su 1930. g. zakupili tadašnji vlasnici hotela „Sloboda“). Sačuvan je plan adaptacije ovog zdanja u hotel iz 1928. godine, a zgradu je, nakon obnove, svečanim banketom otvorilo Somborsko trgovačko udruženje, u novembru 1930. godine. Pred Drugi svetski rat u ovom prostoru nalazila se kafana „Kasino“.
Od kraja 1925. g. u istom zdanju radila je i Somborska poljoprivredna berza, najstarije udruženje ove vrste na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Članovi Berze mahom su bili žitarski trgovci iz Sombora i okoline, ali bilo je i članova iz udaljenijih naselja. Oba ova privredna udruženja uspešno su radila sve do Aprilskog rata 1941. godine, a kako je grad bio vlasnik ovog zdanja, zakupljivali su prostorije na period od šest godina (godišnji zakup za Udruženje trgovaca i industrijalaca „Lojd“ iznosio je 1935. g. 20.000 dinara).
Od početka tridesetih godina 20. veka u ovom zdanju nalazila se i prva somborska „Čekaonica autobusa“, koja se kasnije, kao autobuska stanica, proširila na veći deo prostora nekadašnjeg Pozorišnog trga, gde je postojala sve do druge polovine sedamdesetih godina 20. veka. U vreme Drugog svetskog rata u ovom zdanju radila je poznata somborska škola igranja koju je vodila Klara Landau. Polovinom pedesetih godina 20. veka ovde je otvoren Klub prosvetnih i javnih radnika, a kada je stara kuća 1958/59. g. srušena i na njenom mestu izgrađena savremena višespratnica, u prizemlju nove zgrade nastavio je (od 1961. godine) sa radom ugostiteljski objekat istog imena („Prosvetni klub“), koji je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, bio omiljeno sastajalište somborske inteligencije. Na mestu nekadašnjeg Prosvetnog kluba danas se nalazi kafe-bar nazvan “Klub 2”, tako da kontinuitet ugostiteljskog prostora na ovom mestu traje već 225 godina.
Pod starim imenom gostionice “Elefant”, odnosno “Slon”, otvorena je, tridesetih godina 20. veka, nova kafana (tada još i i hotel) nadaleko poznata po odličnom roštilju, koja se nalazila u kući na Vencu Radomira Putnika, tačno naspram današnjeg Trga cara Lazara (i danas ovde postoji kafana sa nazivom “Stari slon”).
Milan Stepanović
