DVA ŠAHOVSKA SVETSKA ŠAMPIONA IGRALA SU U SOMBORU

U razmaku od šest godina (1924-1930) Sombor su posetila dva šahovska svetska šampiona, dr Emanuel Lasker i Aleksandar Aljehin. Odigrali su u Somboru 65 partija i ni jednu nisu izgubili.

Prvi tragovi organizovanog šahovskog života u Somboru zabeleženi su krajem šezdesetih godina 19. veka. U decembru 1866. g. somborska srpska omladina osnivala je prvo ovdašnje Šahovsko društvo, čiji je predsednik bio pravnik i srpski politički prvak dr Nikola Nika Maksimović (1840-1907), a sekretar Petar Despotović (1847-1917). O osnivanju somborskog “Šahskog kluba” izveštava u broju od 28. februara 1867. g. i novosadski srpski časopis “Matica”. Društvo je radilo kratko, tek nešto duže od dve godine.

Somborac Nikola Konjović (1869-1950)  bio je, krajem 19. veka, sekretar Šahovskog društva “Erkel” u Budimpešti i prvi Srbin “veštak” u šahu, koji je od marta 1889. g. uređivao i šahovsku rubriku u novodsadskom srpskom listu “Javor” (Nikola Konjović je 1921. g. postao i prvi potpredsednik tek osnovanog Jugoslovenskog šahovskog saveza, na Kongresu u Celju).

Na prvom Saveznom glavnom turniru, održanom avgusta 1921. g. u Celju, državni prvak Kraljevine SHS postao je Somborac dr Aladar Erdei (1879-1957), koji je tada dobio i titulu šahovskog majstora. Godinu dana kasnije, 30. septembra 1922, osnovan je Somborski šahovski klub, čiji je prvi predsednik postao Stevan Maksimović, kasnije gradonačelnik Sombora od 1927. do 1931. godine.

U Somboru je krajem oktobra 1924. g. gostovao dr Emanuel Lasker (1868-1941), svetski prvak u šahu od 1894. do 1921. godine. On je u Sombor doputovao iz Subotice, a prethodno je gostovao u Beogradu. U somborskoj gostionici “Lojd” Lasker je odigrao simultanku sa 29 igrača i u svim partijama je pobedio. Posle simultanke, Somborci su, kako piše beogradsko “Vreme” u broju od 2. novembra 1924, slavnom gostu organizovali “veličanstven banket”, kome su prisustvovali najviđeniji somborski građani.

Kada je u decembru 1930. g. na šahovsku turneju po tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji iz Pariza stigao aktuelni svetski prvak Aleksandar Aljehin (1892-1946), gostovao je, tokom narednih mesec dana, u 14 većih jugoslovenskih gradova, među kojima je bio i Sombor.  Aljehin je bio jedan od najboljih šahista svih vremena, a titulu četvrtog svetskog prvaka osvojio posle pobede nad Kapablankom 1927. godine. Tu titulu je (uz prekid između 1935. i 1937. g.) zadržao do kraja života, skoro pune dve decenije. U Sombor je Aljehin stigao iz Osijeka, 26. decembra posle podne, a u osam uveče, u prostorijama „Lojda“, odigrao je simultanku sa 36 najboljih somborskih šahista. Već u prvom satu igre dobio je osam partija, a do jedan posle ponoći dobio je 32 i remizirao u svega četiri partije (sa svetskim prvakom remizirali su Franja Šefer, Olivije Horvat, Andrija Deneši i Jovan Vlošak). Po završetku simultanke bio je dugo i oduševljeno pozdravljen od šahista i brojnih Somboraca, koji su prisustvovali ovom događaju, a već sutradan Aljehin je otputovao za Suboticu.

Somborski šahovski klub je, nepune tri godine kasnije (u leto 1933), bio organizator Državnog šahovskog prvenstva Kraljevine Jugoslavije, na kome je učestvovalo 18 najboljih jugoslovenskih šahista.

M. S.

[Najljubaznije se zahvaljujem Josipu Dekiću iz Somborskog šahovskog kluba, na ustupljenim fotografijama sa gostovanja Emanuela Laskera i Aleksandra Aljehina.]