JOŽEF TIM (THIM JÓZSEF), ugledan lekar, naučnik i mađarski istoričar, rođen je u Somboru, 6. avgusta 1864. godine, a bio je sin Jozefa Tima, upravnika somborske Niže realne škole. Osnovnu školu i Državnu gimnaziju završio je u rodnom gradu (maturirao je 1882), posle čega je studirao medicinu u Beču, Berlinu i Gracu, gde je 1889. g. i diplomirao. Stažirao je u Gracu i na Oftalmološkoj klinici u Budimpešti, a potom je postao sreski lekar u Titelu. Godine 1893. imenovan je za sreskog lekara u Somboru, a 1904. g. dobio je zvanje županijskog fizika i lekarskog savetnika. Kasnije je nekoliko godina radio kao lekar u Apatinu. Tokom skoro tri decenije svojih aktivnosti u Bačkoj, dr Jožef Tim obavljao je značajnu zdravstvenu delatnost, sprovodeći temeljne studije u oblasti bakterioloških istraživanja. Učestvovao je 1895. g. na Međunarodnom medicinskom kongresu i objavljivao je stručne članke u evropskim medicinskim časopisima, a posebno su bila značajna njegova dostignuća u istraživanju trahoma. Pred kraj Prvog svetskog rata (1917) prešao je u Beč, gde je od 1921. do 1936. g. radio kao lekar instituta Collegium Hungaricum.
Između 1886. i 1932. g. dr Jožef Tim napisao je i objavio 88 medicinskih studija, radova i članaka, iz oblasti infektivnih bolesti i bakteriologije, oftalmologije, urologije i javnog zdravlja. Među njima se izdvajaju knjige sa studijama o malariji „A malariákról“ (Budimpešta, 1893), o reformi zdravstvene administracije u Ugarskoj „Az egészségügyi közigazgatás reformjáról“ (Budimpešta, 1894), o stanju i reformi zdravstva u Ugarskoj „Egészségügyünk jelen viszonyai és a reform“ (Budimpešta, 1895), o vakcinaciji protiv malih boginja „Himlőoltási útmutató, különös tekintettel a gyakorlati eljárásra“ (Budimpešta, 1896), pa njegov dvotomni priručnik Uprave za zdravstvo, sa osvrtom na praktičnu proceduru „Az egészségügyi közigazgatás kézikönyve, különös tekintettel a gyakorlati eljárásra“ (Budimpešta, 1897), potom popularni naučni priručnik o zdravlju za obrazovanu publiku „Népszerű közegészségtan : A művelt közönség számára (Budimpešta, 1898) i knjiga o zdravstvu „Közegészségtan“ (Budimpešta, 1899). U novom veku Tim je objavio još nekoliko izdanja iz oblasti medicine – knjigu o medicinskoj literaturi „Közegészségtan“ (Budimpešta, 1904), medicinski vodič „Magyar orvosi Utmutató“ (Budimpešta, 1905) i knjigu o higijeni „Fajhygiene és a magyarság“ (Budimpešta, 1905), a posle duže pauze i stručnu studiju na nemačkom jeziku o rezultatima etiološko-morfoloških istraživanja trahoma „Ätiologisch-morphologische Forschungsergebnisse über Trachom und verwandte Einschlusskrankheiten“ (Pečuj, 1930), kao i studiju iz urologije „Ueber die morphologische Verschiedenheit der Epitheleinschlüsse und Protozoen bei der Einschlussblennorrhöe und Urethritis protozoica“ (Štutgart, 1932). Zahvaljujući svom stručnom radu, dr Tim je stekao međunarodni ugled i priznanje.
Ipak, medicina nije jedina oblast u kojoj se Jožef Tim istakao. Njegova najveća ljubav bila je istorija, a teme istraživanja prvenstveno su bile posvećene srpskoj problematici Južne Ugarske. Za života je objavio 97 istorijskih dela (studija, rasprava i radova) i prvi je skrenuo pažnju mađarskih istoričara i čitalaca na srpsku istorijsku književnost i srpske istorijske probleme (pre dr Tima niko se u mađarskoj istoriografiji nije bavio istorijom Srba u 19. veku). Isprva se, još kao mladić i student medicine, javio sa kraćim prilozima i člancima iz lokalne istorije Bačke (o Somboru, Titelu i drugim mestima). Njegova prva knjiga „Délmagyarország önvédelmi harcza 1848-1849-ben. I. kötet: Bácsbodrogmegyei és Szrém-végvidéki események“ (Sombor, 1887), tematski je bila posvećena događajima i borbama u Bačkoj i pograničnim delovima Srema tokom Mađarske građanske revolucije 1848/49. godine. Potom je nekoliko godina radio na trotomnom delu o istoriji Srba, od najstarijih vremena do 1848. godine „A szerbek története a legrégibb kortól 1848-ig“ (Veliki Bečkerek, 1892), koje je štampano na 474 strane i dugo je predstavljalo jedinu sintezu starije srpske istorije na mađarskom jeziku. Autoru ovog dela nije se mogao osporiti trud da srpsku istoriju prikaže što objektivnije, a za rad na ovoj knjizi srpski kralj Aleksandar Obrenović odlikovao je 1896. g. dr Jožefa Tima Ordenom Svetog Save. Usledila je i knjiga o srpskom pokretu u Južnoj Ugarskoj tokom 1848/49. g. „Az 1848-49. szerb felkelés“ (Budimpešta, 1894), kao i studija o Obrenovićima u vreme Revolucije 1848/49. g. „Az Obrenovicsok fellépése a forradalom alatt“ (Sombor, 1894). Osim toga, godinama je u mađarskim stručnim časopisima i u štampi prikazivao, pa i prevodio dela srpskih istoričara, a za mađarski Veliki Palasov leksikon napisao je više odrednica vezanih za srpsku istoriju.
Boraveći u Beču (1917-1936), dr Tim se potpuno posvetio proučavanju srpskog pokreta u Mađarskoj 1848/49. godine, a tokom svojih istraživanja prikupio je o toj temi veoma obimnu građu iz bečkih, peštanskih i jugoslovenskih arhiva. Kao refleksije tih istraživanja objavio je i studiju o Svetozaru Miletiću u vreme Revolucije 1848/49. g. „Miletits Szvetozár és az 1848-49-iki szerb fölkelés“ (Budimpešta, 1931), a u Glasniku Istoriskog društva u Novom Sadu, od 1929. do 1936. godine, objavljivao je dragocenu „Bibliografiju srpskog pokreta u Ugarskoj 1848-1849“, sa izvorima iz srpske, mađarske, nemačke i engleske stručne literature. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja objavio je, između 1930. i 1940. godine, svoje kapitalno i voluminozno trotomno delo (na preko 2.200 strana) o istoriji Srpskog pokreta u Mađarskoj 1848/49. g. „A Magyarországi 1848-49-i szerb fölkelés története“ (Budimpešta, 1930 [II tom], 1935 [III tom] i 1940 [I tom]). Poslednje objavljeno Timovo delo i dragocena sakupljena arhivska građa koja je u njemu objavljena, postali su nezaobilazni u istraživanjima kako Mađarske građanske revolucije, tako i Srpskog pokreta u revolucionarnim godinama s kraja prve polovine 19. veka. Jožef Tim je, osim za mađarske, pisao i za brojne srpske časopise, poput Branika, Spomenika Srpske kraljevske akademije, Priloga za srpsku književnost, jezik, istoriju i folklor, Letopisa Matice srpske i Glasnika Istoriskog društva u Novom Sadu.
Pred kraj dugog i stvaralački plodnog života, Tim je 1952. g. stekao zvanje kandidata istorijskih nauka Mađarske akademije nauka. Bio je član i Mađarskog istorijskog društva, Zemaljskog arheološkog društva, Mađarskog društva za heraldiku i genealogiju, te Istorijskog društva Bačko-bodroške županije u Somboru. Njegovu bogatu biblioteku rariteta, vezanih u znatnoj meri za srpsko-mađarske istorijske veze i odnose, otkupio je 1947. g. Mađarski parlament za svoju biblioteku.
Dr Jožef Tim, koji je svojim istorijskim istraživanjima i radovima znatno doprineo razumevanju i zbližavanju Srba i Mađara, preminuo je u dubokoj starosti, u 96. godini života, u Budimpešti, 4. oktobra 1959. godine.
Milan Stepanović
[Tekst autora prenesen je iz njegove monografije “150 godina Gimnazije u Somboru”]