Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

AVGUST NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

Pre pojave parnih vralica, u avgustu je još uvek trajala vršidba žita, na prastari način (na gumnu, uz pomoć konja ili volova). Preoravane su „ugarnice“ (zemlja na ugaru), ili su, barem, vlačene teškom branom kako bi grudve zemlje bile što bolje izmrvljene, a zubača izvučena i utamanjena.

Vršidba na gumnu

Čim bi se u avgustu primetilo da prvo klasje prosa (proje) počinje da „plavi“ (sazreva) započinjala je njegova žetva ili kosidba (ukoliko bi se čekalo dok sav proso ne zaplavi, veći deo roda bi propao). Žetva ili kosidba prosa obavljana je jutrom, „za rose“, ili uveče, a otkosi su ostavljani dan ili dva i u međuvremenu su prevrtani. Kada bi proso bio povezan i ponesen na salaš, ispod njega su u taljigama postavljani prekrivači (ponjave), da se zrno ne bi krunilo i rasipalo.

Proso

Plevljeni su kukuruz, kao i kudelja i lan, koji su u avgustu sazrevali. Po guvnima je nastavljena vršidba pšenice i zobi.

Počinjalo je branje ili čupanje konoplje i lana (konoplja je čupana u dva navrata, prvo tzv. „mužaka“, koja je bez semena i koja je i sadevana je u kupe pokraj kudeljne leje, a zatim, nekoliko dana kasnije, i „ženka“ sa semenom, koja nešto kasnije zre i koja je, takođe, slagana u kupe, ali je pokrivana slamom kako je ne bi napadale ptice koje su posebno volele seme konoplje). Konoplja je, zbog lepe pređe, ostavljana dan ili dan i po u kišnici, nakon čega je pet ili šest sati kuvana u bakarnom kotlu, ali tako da vatra nije ložena ispod, već oko kotla. Nakon kuvanja, kada se konoplja prohladi, nošena je na potok ili baru da se ispira, posle čega je rastirana na vetar ili promaju da se osuši). Lan je bio zreo kad mu donje lišće počne plaviti, stablo postane žućkasto, a glavičice crvenkaste. Pri branju lana prvo je čupan duži, pa onda kraći lan. Lan je kuvan pola dana, nakon čega je ispiran od nečitoće, pa sušen na suncu i greben (za grebanje je korišćen „greben“ – naprava sa železnim šiljcima kojom su, sem lana, grebane vuna i konoplja). Ponegde je lan nakon grebanja bio ulepljen svežom telećom balegom i tako ostavljen četiri do pet dana, nakon čega je bio dobro ispiran, a dobijao je mekoću svile.

Berba lana
Sitnjenje konoplje
Stupa za kudelju

Početkom avgusta su, ukoliko nisu u prethodnom mesecu, obgrtani su kukuruz, krompir i cvekla (cvekla je, obično, obgrtana posle kiše, kako bi do berbe listala i tri do četiri puta, a njeno lišće je korišćeno u ishrani muzara).

Oko velike Gospojine košena je otava (drugi otkos sena), a marva na te livade nije puštana pre Miholjdana, u ranu jesen, već je na ispašu terana na strnjiku. Radi ishrane ovaca tokom zime, u avgustu je sakupljano i sušeno lišće, kao i leskove, vrbine, bukove i dudove grančice, a krompirovo lišće i stabljike sušeni su za zimsku ishranu muzara.

Posle kosidbe seno se prevozilo na salaš

Vinogradi su okopavani, a oko Velike Gospojine još jednom je povezivana loza za vrhove tački. Istovremeno, sasecani su vrhovi loze koja se izdigla iznad visine tački i kidano je suvišno lišće koje zaklanja grožđe, ali nije dirano ono lišće koje se nalazilo u blizini grozda. Sasečena loza povezivana je u snopiće, sušena i potom ostavljana za zimsku hranu ovcama, a lišće je, pomešano sa drugim travama, davano kravama muzarama.

Grožđe u avgustu

U voćnjacima i baštama je nastavljeno sakupljanje voća, koga je znalo biti toliko da nije moglo sve da bude sušeno ili prodavano, pa je spremano za pečenje rakije, dok je ono otpalo, satrulelo, davano svinjama. Od kiselih jabuka, koje sazrevaju u jesen, pojedini salašari su cedili vino, pazeći da među njima ne bude trulih, koje bi uplesnavile vino, a od jabuka „divjakinja“, kada same otpadnu, pravilo se sirće ili su davane svinjama. Kupljene su koštice od kajsija, bresaka, trešanja, višanja, šljiva i drugog voća, koje su trebale da posluže za sejanje mladih voćki (koštice su čuvane zakopane u pesak, u trapu ili podrumu, gde su čekale proleće). Sem voća, u avgustu su sušene i pečurke iz polja, livada i šumaraka. U voćnjacima i baštama kupljene su gusenice sa stabala i davane su patkama i kokoši, ali uz ostalu hranu, kako ne bi pobolele od proliva.

Avgustovske jabuke kraj Bajskog kanala

Iz bašta je vađen crni luk (kada mu se sasuše pera), a sitni luk (aparžik) razdvajan je od krupnog za rasad. Luk je slagan, ili pleten u vence, i ostavljan na „promajnom“ mestu da se prosuši. Hvatano je i seme od peršuna, salate, spanaća i graška i ostavljano je na hladnom i senovitom mestu da uzre, a označavan je i krastavac za seme. U prazne leje sađen je novi zasad.

Marva je u avgustu kupana, a puštane su krmače i ovce. Muzare su tokom avgusta dohranjivane lišćem kupusa, kelja, kelerabe, cvekle i krompira, ali je dovoljno paše za njih bilo na okolnim strnjikama, gde je puštana i ostala marva, a nakon njih i svinje. Kako je ishrana muzara bila bogata mlečnim mastima, tokom avgusta dobro je soljen puter i posude u kojima je tučen, da ne bi dobio neprijatan miris. Lišćem od pasulja hranjene su mlade guske, a one kojima je nešto ranije očupano perje nisu puštane na strnjiku kako im koža ne bi bila povređena ili oderana. Patke i kokoš puštane su na guvno gde su nalazile dovoljno zrnevlja za ishranu. Patkama je seckana i trava koja se davala svinjama. Živina koja bi se izlegla od avgusta pa do februara, nije ostavljana za rasplod, nego je klana ili prodavana. Na somborskim salašima je, zbog blizine gradske pijace, živina stalno nasađivana, a mlada kokoš imala je stalnu prođu i dobru cenu na pijaci. Prikupljana su i sveža jaja i čuvana za period kada ih nema i kada dobro mogu da se prodaju (jaja su čuvana u zobi, ili po podrumima i trapovima, na daskama prekrivenim peskom ili pepelom, razdvojena tako da se ne dodiruju kako se ne bi pokvarila u slučaju da je neko od njih mućak; pojedini salašari premazivali su jaja „olajem“ od lana i čuvali ih na hladnom mestu, što je omogućavalo da preko cele godine budu očuvana i sveža).

Ovce na ispaši

Košnice su prenošene na nove pašnjake redovno pregledane kako se u njima ne bi sakupilo previše meda koji bi zauzeo mesto za novoprikupljeni med. Često je na košnice dodavan još po koji obod.

Prikupljano je vrbovo i ivovo pruće za pletenje kotarica i prevezivanje mladih voćki za kolje. Tokom avgusta pretresana su žita u žitnicama, a počinjalo je i prikupljanje ogreva za zimu.

Kasno leto na salašu (Sava Stojkov, ulje na platnu, 1991)

Milan Stepanović

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.