Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

PRVA ŠTAMPANA RAZGLEDNICA NA SVETU POSLATA JE U SOMBOR

Za Sombor je vezana zanimljiva priča o najstarijoj štampanoj ilustrovanoj dopisnici. Nju je 1871. g. u Beču štampalo uredništvo srpskog političko-satiričnog mesečnika (kasnije dvonedeljnika) “Zmaj”. Časopis je izlazio između 1864. i 1871. godine, prvo u Budimu, potom u Pešti, Novom Sadu i na kraju, tokom svoje poslednje godine, u Beču. Njegov pokretač, vlasnik i prvi urednik bio je, do 1869. godine, pesnik Jovan Jovanović, koji je po ovom časopisu i dobio svoj čuveni nadimak (reč je, zapravo, o igri brojeva i reči jer je 3. maj, datum održavanja Majske skupštine u Sr. Karlovcima 1848. godine, na kojoj je proglašeno Vojvodstvo srpsko, saobrazan ćiriličnom: ЗМАЈ). “Zmaj” je bio vrlo kritičan prema vlastima Kneževine Srbije, kao i prema mađarskim konzervativnim političarima (naročito posle Austro-ugarske nagodbe 1867. godine). Mada je svojom oštrom satirom bio na dobrom glasu među srpskim inetelektualcima, imao je mali broj pretplatnika i teško se održavao.

Zaglavlje satiričnog lista “Zmaj”
Naslovna strana časopisa “Zmaj” (br. 4 iz 1867)

Redakcija časopisa, koja se tada nalazila u Beču, došla je 1870. g. na ideju da dopisnicama, sa prepoznatljivim likovnim motivom, održava prepisku sa svojim čitaocima i pretplatnicima, pa je ponudila geodetskom oficiru Petru Manojloviću, rodom iz Srbobrana, da načini likovno rešenje dopisnice. On je, simbolično, na crtežu predstavio zmaja raširenih krila, ispod koga su bile naslikane vedute Carigrada (sa Aja Sofijom) i Moskve (sa Kremljom), a između njih more sa parobrodom pod srpskom državnom zastavom. Mada postoje tumačenja da je autor hteo da izrazi ideju panslavenizma, moguće i da  da je reč o duhovitom ili satiričnom prikazu aktuelnog političkog trenutka Kneževine Srbije, politički raspete između državnih i imperijalnih interesa Rusije i Turske. Kompletan tiraž razglednice štampan je, u bakrorezu, početkom 1871. godine, kod bečkog tipografa i rezbara Rudolfa Širera fon Valdhajma.

Prva razglednica poslata iz Beča u Sombor 1871. god.

Prvu (ili prvu sačuvanu) razglednicu, tadašnji izdavač „Zmaja“ Jovan Joca Manojlović napisao je 6/18. maja 1871. godine i psolao je na adresu svog strica, somborskog advokata Dimitrija Manojlovića, čoveka revnosnog i strogog, za koga je još 1861. g. zabeleženo da je pregledao računske knjige gradskog Magistrata. Sudeći po pečatima, razglednica je iz Beča poslata 19. maja, a već sutradan, 20. maja 1871. godine, stigla je u Sombor.

Njen tekst je glasio: “Gospodine, molimo da nas okretnom poštom izvestite, je li sa Vašim znanjem pismo, koje je od strane Administracije na Vas upravljeno bilo, otvarano, poštanska marka skinuta i biljeg falsifikovan, jer ćemo u protivnom slučaju kod pošte toga radi nužne korake učiniti”. Plašeći se mogućih političkih posledica, Mita Manojlović se nije mnogo dvoumio, pa je odbio da primi razglednicu sa otvorenim tekstom, potom još poslatu od strane opozicionog lista, dopisavši ispod poruke uredništva, očito nervozno, gutajući slova i mešajući ćirilicu i latinicu: “Ja sa Zmajom nik[ak]va posla neću da imam – ne prima se”. I vratio je razglednicu pošaljiocu u Beč.

Ovo je, ujedno, i jedini sačuvan primerak štampane serije ilustrovanih dopisnica redakcije “Zmaja”, koja predstavlja jednu od najstarijih takvih serija na svetu, a svakako najstariju austrougarsku, odnosno srpsku razglednicu. Inače, redovne dopisnice uvedene su, po sniženoj ceni od dve krajcare, u poštanski saobraćaj Austrougarske 1869, a potom, narednih godina,  i  u Švajcarsku, Englesku, Belgiju, skandinavske zemlje, Rusiju, SAD, Španiju, Francusku, Italiju, Grčku, Japan, Kanadu itd. (u tom smislu, “Zmajeva” razglednica zaista je najstarija redovna štampana ilustrovana dopisnica). Kao najstariju, pominje je i Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda (knj. 7, str. 15, Zagreb, 1981).

Prvi članak o razglednici, štampan 3. avgusta 1929. g. u beogradskoj “Pravdi”
Referenca o razglednici u Enciklopediji JLZ iz 1981. god.

Pouzdano se zna da je ova razglednica, sve do tridesetih godina 20. veka, bila u posedu ćerke Joce Manojlovića (pisala je o tome beogradska “Pravda” u br. 206 od 3. avgusta 1929. godine). Kasnije je prodata kao filatelistički raritet izvan Srbije (Jugoslavije). Godine 1964. bila je izložena na filatelističkoj aukciji u Parizu, a narednih decenija njeni vlasnici bili su Francuzi, Belgijanci i Nemci.  Krajem oktobra 2009. g. ova razglednica prodata je na aukciji aukcijske kuće Weissenböck u Salcburgu, za 11.000 evra (početna cena bila je 5.000 evra).

Povodom 150 godina od slanja prve štampane razglednice, Pošta Srbije je, 19. maja 2021. godine, objavila poštansku marku sa slikom najstarije razglednice poslate u Sombor (marka je veličine 35 x 32 mm, u vrednosti od 30 dinara, štampana je u hiljadu tabaka sa po 25 marki, a njen dizajner je Jakša Vlahović). Istovremeno je objavljen i koverat prvog dana.

Poštanska marka, tabak i koverat prvog dana Pošte Srbije, povodom 150 godina od slanja prve razglednice u Sombor (19. maj 2021. godine).

Milan Stepanović

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.