Uz čuveni “ausbruh”, bermet je drugo naše najbolje vino, a pravi se još od srednjeg veka. Pravi bermet pravi se od grožđa koje rađa samo na padinama Fruške Gore, kraj Sremskih Karlovaca i okolnih fruškogorskih manastira. Za razliku od ausbruha, bermet se ne pravi od suvarka, već se u novembru bure napuni grožđem, pa se doda pelena, a zatim slačice i rena, koji sprečavaju vrenje. Zatim se dodaju i druge mirišljave i lekovite trave (slagao se red grožđa, pa red trava i biljaka), a pojedini karlovački vinogradari su se tako izveštili da su umeli da načine čitavu simfoniju mirisa, sa po dvadesetak raznih vrsta trava. U bure se zatim nalivalo najbolje prošlogodišnje crno vino, nakon čega je pinter zatvarao bure na tri meseca. Bermet bi tako dosegao do 14 maligana jačine i mogao je da traje više godina. Naravno, svaki podrumar imao je svoju malu tajnu pripremanja bermeta, koja bi njegovo vino razlikovalo od ostalih.
Velik broj biljaka davao je bermetu čudesan miris, a istovremeno i gorak i sladak ukus. Stoga je bermet bio omiljeno vino u Beču i na bečkom dvoru (prema predanju carica Marija Terezija slala je boce sremskog bermeta u London, na poklon tamošnjem kraljevskom dvoru, a navodno je Karlovčane oslobađala od vojne obaveze, samo da bi pravili bermet), a služen je i u najboljim bečkim hotelima, gostionicama i restoranima (karlovački vinari su bili veoma snalažljivi, navodi predanje, pa su u najbolje bečke hotele slali elegantno obučene srpske studente, koji su poručivali bermet, pa bi demonstrativno ustajali i odlazili kada bi čuli da ga nema u vinskoj karti, te su najugledniji bečki ugostitelji kod karlovačkih podrumara poručivali to cenjeno vino koje traži mlada gospoda).
Karlovački bermet je bio cenjen i u Parizu, među Francuzima, koji najbolje znaju šta je valjano vino. Nekoliko očuvanih boca karlovačkog bermeta pronađeno je, navodno, i u olupini „Titanika“, a poznata je i priča kako su dva mlada karlovačka trgovca, u oduševljenju, nakon pročitane Dositejeve knjige „Sovjeti zdravago razuma“, piscu na dar poslali – burence bermeta (to se zove prava pozitivna kritika nekog dela). Podrumi srpske patrijaršije u Sremskim Karlovcima, takođe, nisu mogli ni da se zamisle bez stotina flaša ili burića s najboljim bermetom, a i dvorski podrum jugoslovenskog kralja Aleksandra snabdevao je bermetom Petar Kostić, karlovački trgovac i podrumar.
M. S.
5 Komentara
Dragoslav Draza Mirkov
Bermet hmm nezaborav ukusa I mirisa. Somborski advokat gos. Radivoj Vukicevic. – Cezar. Je jedan od proizvođača tog izvrsnog vina.
Nikola
Више о Бермету видети код Захарија Орфелина, који објављује 1808 год књигу “Искусни подрумар”, писану на црквенословенском језику (одломак из књиге је у мом, скромном, преводу).
Део 2.
О горким винима
Народи који поседују винограде праве горка вина, односно вина са горким травама и корењем и са другим лековитим и ароматичним растињем. Вина производе на различити начин, под немачким именом Wermuth-Wein, Вермут-вино, а наши говоре Бермет, односно Пеленово вино, све једно од другог лепше и благоукусније. Ја сам, дакле, од тако различитих начина неколико овде поставио, остављајући сваком на вољу да прави како хоће…………
Milan Stepanović
Hvala na navodima, znam za to Orfelinovo delo, ali nisam se setio da i u njega zavirim. Sećam se da je dosta često obnavljano izdanje tokom zadnjih decenija…
Никола
Необично је занимљиво завирити у ту књигу (доступна је на сајту Библиотека Матице српске, као и сајту; Дигитална Народна библиотека Србије. Књига садржи упутства за производњу вина, десертних вина, ликера, ракија, сокова и сл. Само о горким винима у типу “Бермет”, постоји на десетине рецепата. такође књига садржи и упутства за одржавање прибора за производњу вина и много тога још корисног за овај посао.
Једна мала исправка: Наиме пронашао сам и издање из 1783 године, печатане у Царствујушчем граду Виени, док је она из 1808 године печатана и Будиму.
Milan Stepanović
Hvala!